LUKAŠENKO PUTINU: ZAVRŠAVAJ RAT! Beloruski predsednik odbio da ide za Moskvom u pakao: "NEĆU DA SE PRENESE U MOJE DVORIŠTE! "

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko dogovorio se s Ukrajinom o obostranom povlačenju trupa iz pogranične zone i najavio da će od Vladimira Putina tražiti da završi rat. Lukašenko je poručio da Belorusiji nije potrebna eskalacija i prenošenje sukoba na njenu teritoriju.

I UKRAJINCI SU BRAĆA

- Ukrajinci za nas nisu neprijatelji. To je isti narod kao što smo mi i Rusi i moramo brzo da se dogovorio ili će rat eskalirati i ljudi će ginuti još više. U ukrajinskoj vojsci ima sasvim normalnih ljudi. Putin i ja moramo uskoro da razgovaramo o tome kako ćemo da završimo ovaj rat - rekao je Lukašenko.

Ovome je prethodilo pravo usijanje na 1.084 kilometra dugoj granici Belorusije i Ukrajine. Ukrajina odavno gradi mrežu rovova oko 20 kilometara iza granice, a onda je iznenada Kijev poslao pojačanja. Lukašenko je na granici sazvao sastanak sa šefovima KGB i generalštaba. Vojska je izvedena iz kasarni, u stanje bojeve gotovosti dovedeni su vazduhoplovstvo i PVO, a na položaje su izvedeni i veliki raketni sistemi "Polonez" i "Iskander". Srećom, ubrzo je došlo do smirivanja situacije. Lukašenko, koji nije krio da ne želi sukob, rekao je da su se sve dogovorili ukrajinski i beloruski generali, ali diplomatskim jezikom. Prema njegovim rečima, Ukrajinci su povukli pojačanja, a on je zauzvrat naredio da se vojska vrati u kasarne.

Foto: Tanjug/AP

Ruske snage su početkom rata s teritorije Belorusije krenule u ofanzivu na Kijev i uhvatile grad u potkovicu. Postojao je veliki strah da će Lukašenko popustiti pod pritiskom Putina i napasti Ukrajinu svojom vojskom, ali se to nije dogodilo, pošto je Zapad uveo Belorusiji čitav niz teških sankcija, kojih bi Lukašenko želeo da se oslobodi. Međutim, u Belorusiji su koncentrisane značajne ruske snage, čak i nuklearne, što sužava suverenitet ove države.

SVUDA NEPRIJATELJI

Pritom je pod okriljem Zapada beloruska opoziciona emigracija, na čelu sa Svetlanom Tihanovskom, predvodnicom talasa velikih antivladinih demonstracija u Belorusiji 2020. Međutim, Lukašenko je tad optužio kritičare u Moskvi da su raspalili ove proteste. Eskalacija rata i njegovo širenje na Belorusiju dovelo bi Lukašenka u opasnost od novih protesta. Pritom, on namerava da se 2025. po šesti put kandiduje za predsednika, što je omogućio sebi promenom ustava.

TRAŽIO OD AMERIKANACA SAVEZ I NAFTU

Lukašenko je uoči rata pokušao da se oslobodi zavisnosti od Moskve, pa je 2020. izbio skandal kad je Kremlj saznao da kupuje naftu od SAD i koketira sa Zapadom. Sve ovo desilo posle sastanka Lukašenka i tadašnjeg državnog sekretara Majka Pompea, koji je bio prvi američki zvaničnik koji je posetio Minsk još od predsednika Bila Klintona 1994. U to vreme, Lukašenko je javno optuživao Moskvu da hoće da proguta Belorusiju u zamenu za jeftinu naftu, a Pompeo je obećao 100 odsto neophodnih količina po konkurentnoj ceni. Donald Tramp potom je posle 30 godina otvorio ambasadu u Minsku.
Takođe, iznervirao je Putina i u vreme pandemije KOVID-19. Rusija je zatvorila granice, ustanove i stanovništvo u kućama, a Lukašenko je izjavio da je bolje umreti na nogama nego živeti na kolenima. Čak je održao Paradu pobede, što je mnogima omogućilo da ismeju Putina, koji je zabranio.