ŠOKANTNO SVEDOČENJE MILOŠA MARJANOVIĆA U SUDNICI: Otkrio šta se zaista desilo tog kobnog dana na nasipu, KADA JE UBIJENA PEVAČICA JELENA MARJANOVIĆ!

Na ponovljenom suđenju Zoranu Marjanoviću za ubistvo supruge Jelene prošle nedelje svedočio je Zoranov brat Miloš. On je ostao pri ranije datim iskazima i nije ponovio svoj iskaz, ali je odgovarao na pitanja suda, tužilaštva i odbrane.

Miloš je ispričao da su Jelena i Zoran otišli na nasip da ona trči, dok je on otišao u sobu da se odmori, ali da ne zna tačno vreme kada su otišli. Zoran ga je pozvao uznemiren, rekavši da se Jelena nije vratila, te da dođe da ga poveze do njegovog auta jer su zajedno tražili Jelenu. Miloš je priznao da nije odmah shvatio ozbiljnost situacije i da je bio umereno uznemiren.

- Zoran me je zvao i rekao da se Jelena nije vratila i da dođem da ga povezem do njegovog auta jer ju je s detetom tražio do druge strane nasipa. Delovao je uznemireno. Nije rekao koliko dugo je nema. Nikad se nije desila slična situacija. Nisam odmah shvatio ozbiljnost situacije, rekao bih da sam bio umereno uznemiren. Nisam odmah mogao da krenem na nasip jer je otac otišao negde mojim automobilom. Kad se vratio, krenuli smo na nasip, do tamo nam je trebalo 10 minuta. Zoran je bio sa detetom. Jana je bila zabrinuta, ali je bila mala, pa nije u potpunosti mogla da shvati šta se dešava - rekao je Miloš Marjanović pred sudom.

On je rekao da se ne seća da li je Zoranova i Jelenina ćerka spominjala majku. Opisao je da su automobilom krenuli preko nasipa i da im je pažnja bila usmerena na stranu nasipa prema Dunavu jer je bila nepregledna, a da na stranu na kojoj je naposletku nađeno telo nisui gledali.

- Potrazi se pridružio policajac Boris Pucić. Zoran nije imao odziv od policije, pa mu je Boris pomogao. Razdvajali smo se tokom potrage zato što su brat i otac u jednom momentu odvezli dete kući, a ja sam nastavio da tražim s Borisom - dodao je.

Njegov iskaz na suđenju nije se poklapao sa iskazom Zoranove ćerke, što je izazvalo dodatnu pažnju javnosti i pravosudnih organa.

- Ja i moja žena, tada devojka Milica, ustali smo ujutro oko devet sati, spremili smo se i krenuli u Zemun, u restoran. Njoj je tog dana radno vreme počinjalo u 12, ali je zvala šefa da pomeri i dođe u 14 časova. Kada sam je odvezao u Zemun, vratio sam se kući, pustio film i zaspao. U tom trenutku, kada sam ušao u kuću, sreo sam Jelenu, Zorana i Janu i oni su se spremali da idu negde. U jednom momentu me je probudio otac da bi uzeo ključeve mog automobila da ode do prodavnice. Nešto kasnije zatim me je pozvao Zoran i rekao je da su otišli na trčanje, da se Jelena nije vratila i da dođem na nasip da mu pomognem. Trebalo je da ih odvezem do rampe u Crvenki jer su oni već nasipom bili otišli do rampe Smetlište. Rekao sam mu da mi je otac uzeo auto i da ću doći čim se on vrati - ispričao je Miloš tada pred sudom.

Rekao je da ga je Zoran u jednom trenutku zvao vidno uspaničen i rekao im da dođu. Čim mu se otac vratio, krenuli su do Smetlišta, a on je vozio. Našli su Zorana i njegovu ćerku, a Zoran je pričao telefonom.

- Svi smo ušli u kola i vozili se nasipom, gledali ka Dunavu, da nije pala, da joj nije pozlilo. Više puta smo prošli nasipom. U jednom trenutku na nasipu se pojavio naš kućni prijatelj Boris Pucić i on se uključio u potragu. Zoran je sve vreme bio na telefonu i pokušavao da prijavi njen nestanak. Pošto mu nije polazilo za rukom, Boris Pucić pozvao je kolegu iz policije, pa su mu rekli da mora u 29. novembar da prijavi - dodao je.

On je tada rekao da je ostao na nasipu, a da su dete kući vratili otac i deda.

- U međuvremenu je pao mrak. Tada je došla i Jelenina majka, Zorica pokojna, koja je rekla da se ona čula s Jelenom i da je ćerka rekla da će doći kad se vrati s trčanja, samo da postavi Zoranu i Jani ručak. Sišao sam sa Zoricom zajedno do dunavske strane nasipa i tu smo malo tražili Jelenu. Međutim, Zorica je bila iznemogla zbog bolesti, pa smo morali da prekinemo. U međuvremenu su došli Zoran i Vladimir na nasip. Ispostavilo se da Zoran mora da ode u policiju da prijavi nestanak. Zatim je došla i policija i ja sam ostao na nasipu sve dok je trajala potraga. Uveče kad smo došli kući, gledali smo njenu Fejsbuk stranicu. Sutradan smo opet rano, pre nego što je svanulo, otišli na nasip moja supruga, Zoran i ja. Obišli smo dosta mesta. Zoran se zavlačio u šiblje. Silazio je do samog kanala. Tu se i moja supruga ubola na ekser, pa smo se vratili kući - ispričao je.

Objasnio je da su u međuvremenu, pre nego što su otišli kući, na nasipu sreli momka koji je vouzio kvad i da su ga zamolili da malo obiđe teren i s njim razmenili brojeve telefona. Istakao je da se ne seća redosleda kad su šta obilazili jer se u tom momentu sve dogodilo tri i po godine ranije, kao i da su "bili pod velikim stresom".

- Kasnije opet je Jelenina majka Zorica došla na nasip i zvala Zorana da dođe opet tamo. Tamo je bila policija. Jedan policajac je prišao Zoranu i rekao da pođe s njim u 29. novembar. Meni je rekao da vozim Jeleninu majku i moju suprugu i da ih pratim. Prvo je odveden Zoran na ispitivanje, pa onda su i mene ispitivali. Tek na kraju dana, tog 3. aprila, kada su završena ispitivanja, rečeno mi je da je Jelena mrtva - ispričao je Miloš.

(Republika/Telegraf)

BONUS VIDEO