NESREĆAN SLUČAJ ILI DOBRO ISPLANIRANO UBISTVO? Iranci veruju u dve verzije tragične pogibije predsednika Irana Ibrahima Raisija

Iran je zavijen u crno. Dogodilo se ono čega se narod najviše pribojavao.

Predsednik Irana Ibrahim Raisi poginuo je u padu helikoptera kod granice sa Azerbejdžanom. 

Nesrećan slučaj ili dobro isplanirano ubistvo? Zapad ima nekoliko teorija oko smrti Raisija, dok Iran i dalje u šoku ćuti i gleda kako da ova tragedija ne poremeti društvo i sistem.

Analizirajući snimke pada helikoptera iranskog predsednika Ibrahima Raisija, koje su objavile spasilačke ekipe dovodi do zaključka da je reč o nesrećnom slučaju, ali u takvim slučajevima, posebno kada su u pitanju režimi u kojima nema slobodnog protoka informacija, postoji širok prostor za teorije zavere.

Takav proces vođen je izjavama iranskog šefa, verskog vođe Alija Hamneija:

"Iranski narod ne treba da brine, neće biti previranja u zemlji“.

Vrh vlasti je, dakle, zabrinut jer bi razne struje mogle da iskoriste nesreću kao razlog za nemire. U Iranu je čak i manji razlog izazvao proteste na državnom nivou, piše Jutarnji list.

Izrael bi imao interes da izazove nestabilnost u Iranu, ali je trenutno pod snažnim pritiskom SAD da prekine agresiju na pojas Gaze, dok premijer Benjamin Netanjahu smatra da mu operacija protiv ostataka palestinskog militantnog pokreta u gradu Rafa garantuje da će ostati na vlasti iako ima sposobnost da deluje na više frontova.

Kako navodi Jutarnji list, SAD nemaju interesa za eskalaciju krize u regionu jer rade na osetljivim pitanjima rešavanja rata u Pojasu Gaze i bezbednosnog sporazuma sa Saudijskom Arabijom.

Rusija je saveznik Irana, tako da možemo pretpostaviti, u ovoj fazi, da nije bilo spoljnih aktera koji bi izazvali nesreću.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev reagovao je brzo , razumljivo jer se Raisi vraćao iz posete njegovoj zemlji.

Brza reakcija je i nastojanje da se od Bakua skine svaka moguća odgovornost. Odnosi između Azerbejdžana i Irana, iako su obe zemlje šiitske, daleko su od dobrih.

Foto: Tanjug/Iranian Presidency Office via AP

Baku je razvio strateške odnose sa Izraelom, što mu je pomoglo da vrati teritoriju koju je Jermenija okupirala, a to je više nego dobar razlog za neprijateljstvo prema Teheranu. Iran je nezadovoljan jer je Azerbejdžan i dalje sekularan i želeo bi da vidi režim koji bi se okrenuo iranskom modelu „Islamske Republike“ koji bi omogućio Teheranu da ima jači uticaj na Kavkazu, gde mu je jedini saveznik slaba Jermenija, piše Jutarnji.

Trenutna situacija na Kavkazu ne vapi za dodatnim nemirima, Gruziju potresaju protesti dela javnosti protiv proruskog zakona koji ograničava inostrano finansiranje medija i nevladinih organizacija, Jermenija ne može da prihvati poraz koju mu je naneo Azerbejdžan, a u Čečeniji, sa severa, je diktator Ramzan Kadirov.

Kada tome dodamo jačanje terorističke grupe Islamska država u Centralnoj Aziji, koja je nedavno izvela strašni teroristički napad u Moskvi – u Avganistanu je objavila da kontroliše celu provinciju Nangarhar, a njen uticaj raste u Tadžikistanu – a stvara se opasna kritična masa.

U verskom spektru iranskog rukovodstva postoje ozbiljni sukobi između ideologa koji žele da neformalno okončaju republiku i konzervativaca koji žele da sačuvaju ovaj sistem. Nema više reformista, tačnije istisnuti su sa vlasti.

Ako je Hamnei preminuo tokom svog mandata, Raisi je trebalo da preuzme tu funkciju dok budu raspisani novi predsednički izbori.

Kako se radi o osobi koja je pokazala bezobzirnost u obračunu sa ženskim protestima, nije isključeno da predsedničku funkciju prepusti bliskom saradniku. Konzervativnom krilu to se nije dopalo, dodaje Jutarnji list.

Moćna iranska vojska, pre svega Revolucionarna garda, želi da sačuva sadašnji sistem u kome imaju snažan uticaj na ekonomske tokove, što im omogućava pristup sredstvima gotovo bez kontrole. Ideja da mule preuzmu skoro svu vlast im se uopšte nije dopala. Oni smatraju da njihove zasluge u formiranju regionalne koalicije od Hamasa do jemenskih Huta zaslužuju još veći udeo u vlasti, prenosi Kurir.