"RUSIJA U DEFICITU, UKRAJINA POBEĐUJE" Šef britanske vojske uveren da Putin ne sme da udari na NATO

Ser Toni Radakin, britanski admiral i načelnik Generalštaba tamošnje vojske, izjavio je da ruski predsednik, Vladimir Putin, ne želi direktan rat sa NATO i da ne želi nuklearni rat.

On je to kazao u intervjuu za Skaj njuz datom povodom 80. godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiji u Drugom svetskom ratu.

Navodi se da je Radakin signalizovao da ni Moskva ni Peking nisu vični da da odbiju baražnu vatru dronova i raketa koje su SAD i američki saveznici uništili u aprilu tokom pokušaja iranskog vazdušđnog napada na Izrael.

Skaj njuz navodi da je Radakin poznat po optimističkom gledištu kada je u pitanju Kijev, pa je insistirao da Rusija "nema uspeha" na ukrajinskom ratištu uprkos tome što su ruske snage pokrenule novu invaziju na severoistočnu Harkovsku oblast, gde su ponovo zauzele teritoriju pošto ukrajinskim trupama nedostaje municija i ljudstvo.

- Rusija ostvaruje taktička napredovanja na toj zemlji. Ali, onda morate da napravite mali korak unazad. Ukoliko se vratite na mart 2022. Rusija je tada držala oko 17 odsto ukrajinske teritorije. Danas drži 11 odsto. Tako da je Rusija i dalje u deficitu - kazao je britanski admiral.

Foto: Printscreen Twitter BBC

Radakin je upitan i da li je uveren da će Ukrajina pobediti.

- Ja sam izuzetno uveren... Do kraja juna Rusija će imati 500.000 gubitaka, što mrtvih, što ranjenih vojnika. Već je prošlo više od 800 dana rata za koji je Putin predviđao da će trajati tri dana. Sada je Ukrajini teško, ali moramo da nastavimo da je podržavamo - rekao je načelnik Generalštaba britanske vojske.

Radakin je zvučao veoma samouvereno kada je kazao da Kremlj ne želi direktan sukob sa zemljama članicama NATO.

- Putin ne želi rat sa NATO. Putin ne želi nuklearni rat. A mi imamo ogromnu nadmoć zbog snage NATO - poručio je britanski admiral.

On je govorio i o potencijalnoj neposrednoj opasnosti za izbijanje Trećeg svetskog rata.

- Mi moramo da budemo veoma oprezni kako bismo razlikovali teške i ozbiljne pretnje koje su se pojavile 30-ih godina 20. veka i to kako smo ušli u svetski rat i da ne koristimo neprecizan jezik govoreći da smo sada na neki način na rubu novog svetskofg rata. Svet je postao malo opasniji. Ali, mi moramo da budemo uvereni da držimo sve na svom mestu - zaključio je Radakin.