ČEKA LI NAS NUKLEARNA APOKALIPSA? Bojeve glave su raspoređene, niko više ne razmišlja o MIRU

Svet sigurnim koracima srlja u katastrofu. U prvom redu - nuklearnu.

Rusija i Ukrajina uz podršku Zapada odavno više ne razmišljaju o primirju, Izrael i Hamas samo mažu oči okruženju da hoće mir, dok druga žarišta u svetu samo čekaju pravi čas da preuzmu dirigentsku palicu u uništavanju normalnog života čoveka. 

S tim u vezi, prema podacima "Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja" (Ican), globalna izdvajanja za nuklearno oružje popela su se na rekordnih 91,4 milijarde dolara tokom 2023.

Prema podacima Icana, svih devet svetskih nuklearnih sila je povećalo potrošnju na nuklearno naoružanje, a posle SAD sa 51,5 milijardi dolara, najviše je izdvojila Kina i to 11,9 milijardi dolara. Treća po redu je Rusija sa 8,3 milijardi dolara, a prate je Velika Britanija sa 8,1 i Francuska sa 6,1 milijardi dolara, preneo je Blic pisanje Gardijana.

Globalna izdvajanja za nuklearno naoružanje su u proteklih pet godina porasla za 34 odsto, odnosno 23,2 milijarde dolara. U tom periodu izdvajanje SAD je poraslo za 45 odsto, a Britanije za 43 odsto, a prema trenutnim trendovima premašiće 100 milijardi dolara u 2024, navodi Gardijan.

Drugi podaci, koje je utvrdio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (Sipri), pokazuju da je broj aktivnih nuklearnih bojevih glava takođe nešto veći – 9.585 – uglavnom zbog toga što je Kina povećala svoj arsenal sa 410 na 500.

Najveće nuklearne sile ostaju – kako je i bilo od pedesetih godina – SAD i Rusija, koje poseduju oko 90 odsto svih bojevih glava. Rusija ima 4.380 nuklearnih bojevih glava - raspoređenih ili na skladištu - u poređenju sa američkih 3.708, naveli su istraživači Siprija.

Procenjuje se da je “Rusija rasporedila oko 36 bojevih glava više sa operativnim snagama nego u januaru 2023”, naveli su istraživači Siprija, dodajući da nema čvrstih dokaza da je Moskva rasporedila bilo koju od svojih nuklearnih raketa u Belorusiji, uprkos javnim izjavama ruskog i beloruskog predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka.

Foto: X/Ukraine Front Line/Printscreen

Dok potrošnja raste, NATO članice razmatraju mogućnost stavljanja nuklearnih bojevih glava alijanse u stanje borbene gotovosti

"Neću ulaziti u operativne detalje o tome koliko nuklearnih bojevih glava treba biti u borbenoj gotovosti... ali moramo se konsultovati o ovim pitanjima. To je upravo ono što radimo", rekao je britanskom Telegrafu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Tokom rata u Ukrajini, predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta pominjao mogućnost nuklearnog armagedona, piše Msn.com.

Optužio je NATO države da namerno žele da eskaliraju rat svojom vojnom podrškom Kijevu. Putin je upozorio zapadne lidere da rizikuju direktan sukob sa Rusijom koji bi mogao dovesti do Trećeg svetskog rata i svega što to povlači za sobom.

Scenariji u kojima bi Rusija teoretski mogla da upotrebi nuklearno oružje navedeni su u ruskoj vojnoj doktrini i u "Osnovama državne politike u oblasti nuklearnog odvraćanja".

Prema tim dokumentima, to bi bilo moguće u slučaju agresije na Rusiju ili njene saveznike upotrebom oružja za masovno uništenje, ili agresije upotrebom konvencionalnog naoružanja kada je ugroženo postojanje same države.

Ali, Putin možda planira da promeni rusku nuklearnu doktrinu u jeku rata u Ukrajini.

Putin je ranije ovog meseca, govoreći na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, pomenuo rusku nuklearnu doktrinu, kako su prenele državne "RIA novosti".