ZAŠTO U EVROPSKE GRADOVE STIŽE PESAK IZ SAHARE? Atina bila crvena kao da je na Marsu, u Srbiji padaju PRLJAVE KIŠE!

Uveliko se u svim evropskim zemljama najavljuje dolazak saharskog peska, a ova pojava neće zaobići ni Srbiju, kao ni susedne zemlje. Uistinu, on će do nas stizati u manjim količinama, ali treba znati kako se od posledica peska u vazduhu zaštiti, odnosno zašto do ove pojave uopšte dolazi.

Zašto prašina iz Sahare stiže u Evropu?

Oluje prašine, koje prenose prašinu iz Sahare u evropske gradove, češće su nego što mislite. 

Akropolj, prema pisanju Dojče vele, ove nedelje je izgledao kao da je na Marsu, a ne u srcu Atine. Crvenkasto-narandžasta prašina iz Sahare putovala je hiljadama kilometara do jugoistočne Evrope i umrljala drevno svetilište.

Oluje koje nose prašinu iz Sahare u evropske gradove su uobičajena pojava. Evo šta treba da znate o ovom prirodnom fenomenu: kako nastaju oluje, kako se kreću i da li predstavljaju rizik.

Kako nastaje oluja prašine u Sahari?

Oluje prašine nastaju kada jaki vetrovi duvaju preko velikih područja Sahare, pustinje koja se proteže širom severne Afrike. Pustinjski pesak se sastoji od mnogo različitih čestica, rekao je za DV Karlos Perez Garsija Pando, stručnjak za pesak i prašinu u Superkompjuterskom centru u Barseloni.

Neke čestice su velike i teške. To su prve čestice koje pokupe jaki vetrovi, ali to nisu one koje će vetrovi na kraju preneti preko Sredozemnog mora u Evropu.

Umesto toga, kada ove veće čestice neizbežno padnu na tlo, udar razbija druge grudve peska, koje se zatim raspršuju u ultra-male čestice prašine, rekao je Garsija Pando. Upravo te manje čestice se nose na velike udaljenosti, upravo zato što su tako male i lagane.

Da bi došlo do ovih oluja, vremenski uslovi moraju biti suvi, inače se čestice zgrudavaju i postaju preteške za letenje na velike udaljenosti. Oluja sa prašinom najverovatnije će se pojaviti u oblastima gde ima malo vegetacije, što može uticati na vetar i usporiti oluju.

Zašto ove oluje donose prašinu Evropi?

Peščane oluje se redovno javljaju u Sahari. Ali da bi vetrovi nosili prašinu hiljadama kilometara severno, ove oluje moraju da stupe u interakciju sa vremenskim sistemom koji će stvoriti jake vetrove neophodne za prenos na velike udaljenosti.

U većini slučajeva to su polja niskog pritiska koja stvaraju uslove za transport saharske prašine preko Sredozemnog mora u Evropu. Oni su energični, rekao je Garsija Pando, i izazivaju jake vetrove u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Obično se pojavljuju u proleće. Polja visokog pritiska takođe mogu izazvati ove događaje, ali je to manje verovatno.

Čestice prašine koje na kraju odlete u Evropu mogu toliko dugo da ostanu u vazduhu jer su mnogo manje od zrna peska, koja mnogo brže padaju na zemlju, rekao je za DV Stjuart Evans, stručnjak za prašinu sa Univerziteta u Bafalu u Njujorku. putem e-pošte.

„Ono što dolazi u Evropu je oluja prašine, ali ne i peščana oluja“, rekao je on.

Da li su ove oluje prašine problematične?

„Ovo se dešavalo mnogo puta kroz istoriju, prašina je stara skoro koliko i Zemlja“, rekao je Garsija Pando „Nije ništa novo."

On je objasnio da analiza ovih događaja ne treba da brine. Umesto toga, rekao je, radi se o razumevanju fenomena i onoga što on predstavlja za društvo i klimu. Prašina, objasnio je, nije uvek loša stvar: na primer, ona služi kao neka vrsta hranljive materije za šume i okane, hraneći ih gvožđem i fosforom.

Ali količina prašine na Zemlji se povećala od predindustrijskih vremena, primećuje Garsija Pando. To je u velikoj meri posledica ljudske obrade zemlje, ali i klimatskih promena.

Da bi objasnio kako ovo funkcioniše, rekao je da zamislite komad blata. Ako nagazite na blato, ili ga pređe auto, stvoriće se tone čestica ili prljavštine koje onda „vetar lako oduva“.

Kada je reč o klimatskim promenama, naveo je primer jezera koje presuši. Ističe da su „sedimenti koji ostaju u jezeru veoma, veoma erozivni i lako se mogu preneti u atmosferu u vidu prašine”.

Ali u ovom trenutku naučnici još uvek nisu sigurni da li će klimatske promene izazvati više ili manje vetra na Zemlji, tako da je teško reći kako bi mogla izgledati budućnost peščanih i prašnih oluja.

„Ovo je jedna od ključnih neizvesnosti koje imamo u predviđanju budućnosti prašine“, rekao je Garsija Pando „Pokušavamo da razumemo kako će se vetrovi razvijati u različitim situacijama – ne samo u prosečnom vetru, već iu ekstremima.

Kako da se zaštite?

Ako se nađete u prašnoj oluji u Evropi, Garsija Pando kaže da treba slediti isti savet stručnjaka kao u danima kada je kvalitet vazduha posebno loš.

Prašina predstavlja opasnost za disajne organe, pa treba nositi masku i uzdržati se od sportskih aktivnosti na otvorenom. Ovo posebno važi za ljude sa respiratornim oboljenjima.

BONUS VIDEO