ZNA SE KO JE PRVI U PREDSEDNIČKOJ TRCI! Umereni desničar pobednik na izborima u državi koja je nova članica NATO!

Finski političar desnog centra, Aleksandar Stub iz stranke Nacionalna koalicija osvojio je 52,7 odsto glasova u drugom krugu izbora u Finskoj, dok njegov rival Peka Havisto iz partije Zelenih ima 47,3 odsto, pokazali su večeras prvi rezultati Ministarstva pravde.

Stub u prvom krugu osvoji 28,1 odsto glasova

Do sada je izbrojano 58,3 odsto glasova, a brojanje se nastavlja, navodi Rojters.

Prvi krug izbora održan je 28. januara, a tada je Stub imao najviše glasova, dok je Havisto bio drugi. Pošto nijedan od kandidata nije prešao 50 odsto glasova, održan je i drugi krug izbora.

Podsećanja radi, Stub je u prvom krugu dobio 28,1 odsto glasova, na osnovu 63,6 procenata obrađenog biračkog materijala. Posle njega, sledio je tada bivši ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto iz liberalne Partije zelenih koji je osvojio u prvom krugu 25,6 posto, a potom nacionalista Jusi Hala-aho sa 16,6 odsto iz Partije Finaca.

Finska bira novog predsednika koji će voditi spoljnu i bezbednosnu politiku zemlje s novom ulogom unutar NATO saveza nakon što je prekinula višedecenijsku politiku neutralnosti pridruživši se zapadnom odbrambenom savezu posle ruskog napada na Ukrajinu.

- Mnogo je više nego što sam se nadao, vrlo sam zadovoljan i zahvalan - rekao je tokom kampanje bivši premijer Stub za finsku javnu televiziju, Yle.

Havisto, koji je do prošle godine bio ministar spoljnih poslova, kazao je tada da očekuje da će ući u drugi krug.

- Ovo je divan rezultat prvog kruga i velika praznina do onih iza nas pa verujem da ćemo ići u drugi krug s Aleksandrom Stubom - rekao je za finski medij.

Zategnuti odnosi s istočnim susedom

Ulazak ove skandinavske zemlje u NATO alijansu izazvao je talas napetosti u odnosima između Finske i njene značajno veće komšijske države, Rusije. Ovaj diplomatski trzaj rezultirao je ne samo retorikom već i konkretnim koracima, poput zatvaranja granica Finske za putnički saobraćaj sa Rusijom u decembru.

Razlog ovog drastičnog poteza bila je nagla promena u dinamici migracija duž njihove zajedničke granice.

Finska je odlučila da zatvori granicu nakon što je zabeležila značajan porast migranata koji su pokušavali ilegalno preći granicu. Uprkos brojnim apelima i upozorenjima, broj ilegalnih prelazaka je naglo porastao, što je izazvalo zabrinutost finskih vlasti u vezi sa bezbednošću i kontrolom granica.

Međutim, reakcija Rusije na ovaj potez bila je oštra. Moskva je jasno poricala bilo kakvu umetnutu ulogu u migrantskoj krizi koja se odvijala duž finsko-ruske granice. Optužbe finskih zvaničnika da je Rusija svesno slala migrante kako bi destabilizovala situaciju naišle su na neslaganja i negodovanje u Kremlju.

Napetosti između Finske i Rusije kulminirale su razmenom verbalnih pretnji "protivmerama". Ova situacija izazvala je zabrinutost u međunarodnoj zajednici, s obzirom na ozbiljnost sukoba između dve susedne zemlje koje su ranije održavale relativno stabilne odnose.

Diplomatski izazovi s kojima se Helsinki suočava u novonastaloj situaciji postaju očigledni, posebno s obzirom na članstvo u NATO savezu. Ovaj korak doveo je do promene geopolitičke dinamike u regionu, a suočavanje s Moskvom na političkom nivou predstavljaće izazov koji će zahtevati pažljivo balansiranje interesa i razgovora kako bi se izbegle ozbiljne posledice po obe strane.

 

BONUS VIDEO