POTRESNA ISPOVEST OCA ANGELINE, UBIJENE U "RIBNIKARU": "Sa njenom lutkom sada mi spavamo"

Predivnu devojčicu Angelinu Aćimović (14) smrtonosnim hicima u glavu pogodio je njen vršnjak, pretvorivši se u monstruma 3. maja, u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

Foto: ST/Vladimir Lukić

 

Angelina je operisana u Urgentnom centru i prebačena na Dečju kliniku u Tiršovoj, gde su lekari 12 dana pokušavali da joj spasu život. Najtežu životnu bitku izgubila je 15. maja i za sobom ostavila nemerljivu tugu, koja ne jenjava ni s protokom vremena jer je bila veselo voljeno dete koje je svakodnevno izražavalo ljubav prema najmilijima.

O prekinutim snovima devojčice koja je želela da njene kreacije budu prikazane na najprestižnijim nedeljama mode i da se školuje u Moskvi, a prvobitno je želela da studira u Parizu, za Srpski telegraf govori njen otac Anđelko Aco Aćimović.

 

 

MAMI HTELA DA KUPI DŽIP

On nam pokazuje Angelininu plišanu lutkicu, koja je najvažniji predmet za sve njih.

- Ona je spavala s ovom lutkom, sada mi s njom spavamo. Ostaje nam da živimo od uspomena, a znate, to je mnogo teško. Kada smo planirali budućnost, ona je govorila da će da kupi veliku kuću za sve nas jer smo podstanari, ali i mami džip. Evo, idu praznici, kojima se Angelina uvek strašno radovala. Uvek ih je osmišljavala, dekorisala je kuću. Sa starijom sestrom Marijom je u tajnosti od nas spremala priredbe i iznenadile bi nas uvek. Mi smo uvek gledali njihove premijere i bile su odlične. Ona je mene učila da igram hip-hop, a ja nju narodna kola - crven u licu od tuge, priča Anđelko.

Foto: ST/Nemanja Pančić, Društvene mreže

Na policama porodičnog doma u koji su se Aćimovići preselili posle 3. maja da ih prostor više ne bi boleo smeštene su njene fotografije zajedno sa svecima koji je čuvaju.

Rođena je u Podgorici, odakle su se porodično 2017. doselili u Beograd. Tako mala Angelina je izabrala i stan i školu i odmalena učestvovala u planiranju. Mamu Nataliju je uvek crtala najveću jer je najviše voli.

- Kada se rodila, dali su nam je u ruke i rekli: "Ovo je vaša princeza" i zaista je bila lepa - rekao je Anđelko očiju punih suza.

"NE BRINI TATA..."

Najpotresniji prizor za njega je bio kada je posle četiri sata agonije pronašao ranjenu ćerku, maltene bez šanse da preživi.

- Satima je trajao haos u našim dušama. Nisam znao gde mi je ćerka, policajci su lagali, a u naletu besa sam čak i psovao. Našao sam je u Tiršovoj, bila je obučena za slikanje u školi, koje je trebalo da bude tog dana, nosila je kostim koji je kreirala za posebne prilike. Rekli su mi da joj je metak razneo mozak i da se zadržao u njemu. Bila je otečena, sa zavojem na glavi, ošišana. Pao sam na kolena, a onda sam je ljubio, pazeći na kablove kojima je bila priključana na sve strane na aparate - prepričava svoju nemoć ovaj inače otresiti čovek.

On je, kaže, ćerki u tom stanju pričao priče kao kad je bila mala devojčica i kada je svu maštovitost upotrebljavao da izmišlja priče o Medi Brundu, koji je postao Ginin omiljeni lik. Čekali su trenutak da primete makar i naznaku suženja zenica jer bi to značilo da šanse postoje.

- Jednog dana se pojavila suza iz njenog oka. Mi smo to shvatili kao da me je čula i da je govorila kao i uvek: "Ne brini, tata, sve će biti u redu."

Ovoga puta apsolutno ništa nije bilo u redu, aparati su stali 15. maja.

 

BONUS VIDEO