RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: Džej

Potpukovnik Đurković Veljko 24. aprila dolazi na položaj na Rasa košaresu kod stene ispod kote 1.661 da nađe mogućnost kako da izvrši manevar i obuhvatom skloni teroriste sa Rasa košaresa. Pri dolasku, njega i četiri borca otkrivaju teroristi i tuku ih minobacačima 82 mm. Kada čuju da je ispaljena mina sa albanske strane, Veljko i borci trče desetak sekundi dok leti mina i zauzmu zaklon u dubokom snegu oko stabala gde je sneg istopljen. Kada mina eksplodira, ustaju i opet na isti način trče dok druga mina leti. Trčeći tako ispred mina, oko 15 časova dolaze na prednji kraj naših položaja i ulaze u zaklon. To popodne je bilo crno za naše borce. Ubačeni snajperista je zauzeo dobar položaj. Veoma je hladno, izmaglica. Tokom jednog dana menjaju se sva godišnja doba. Borci su iscrpljeni, na tom položaju su već pet dana. Kapetanu Siniši Borjaniću je na položaju pukao čir, ali je ostao na prvoj borbenoj liniji da se bori. Snajperista je počeo svoj krvavi pir. Ubio je, jednog po jednog, četvoricu naših boraca kada bi izašli iz zaklona po vodu ili hranu. Veljko šalje borce da izvuku mrtve drugove. Četiri borca na jednog poginulog. Veljko sa desetak boraca ostaje na frontu širine 50 m cele noći. Sutradan planira napad sa tri oslabljena voda u kojima je 45 boraca iz 125. mtbr. Napad će ići iz potoka, uzbrdo, kroz retku šumicu, u kojoj je dubok sneg i nisko rastinje. Kroz proređenu šumu teroristi sa vrha vide sve, pa naši borci ne mogu prikriveno da im priđu.

Napad počinju u sedam časova. Jedna grupa ide levo prema Rasa košaresu, gde je 400-500 terorista koji su svakodnevno izvodili napadna dejstva po grupama. Stotinak terorista napada 10-15 minuta na jednom pravcu uz žestoku vatru, psovke i pokliče. Naši borci žestoko odgovaraju i odbijaju napade. Onda se teroristi vraćaju u zaklone, pa na drugom pravcu u napad kreće nova grupa od stotinak terorista. Naša druga grupa ide u napad pravo, ivicom proplanka na centralnom pravcu. Jakom artiljerijskom vatrom po teroristima s naše strane rukovodi vodnik Kamenov, koji na pedesetak metara čisti teritoriju izuzetno precizno. Borci se po komandi prebacuju jedan po jedan podržavajući jedni druge vatrom. Zaklanjaju se iza panjeva, pa se opet prebacuju. Teroristi otvaraju vatru iz streljačkog naoružanja, a zatim iz minobacača. Međusobna udaljenost je oko 200 m. Obe naše grupe napreduju 100 m. Likvidiraju četvoricu terorista koje su silovitim napadom isterali iz zaklona. Jedan od njih je bio plaćenik Italijan, a drugi izbeglica sa Kosmeta sa izbegličkom legitimacijom iz Bara. Ubitačnom vatrom iz minobacača, PKT, protivavionskih mitraljeza 12,7 mm broving sa položaja ispred i bočno sa brda u Albaniji, iznad karaule Padež, odakle dejstvuju bestrzajnim topom, teroristi zaustavljaju Veljka i njegove borce na čistini 100 m od njihovih položaja. Borci se na dostignutom položaju utvrđuju i tu ostaju narednih dana. U napadu su samo dva borca ranjena. 

Foto: Privatna arhiva

Na Košare 29. aprila na smenu dolazi oficir Džej sa 23 vojnika iz čete vojne policije 125. mtbr. Stiže u 13.30. Vode ga dvojica dobrovoljaca koja ga obevaštavaju da na desnom krilu teroristi imaju dobrog snajperistu i mitraljesca. Džejovi vojnici posedaju položaje u dubokom snegu i oko bukvi gde nema snega. Džej uzima puškomitraljez M-84 i tri municijske kutije. Sa njim kreću nišandžija Radoslav Stojanović, snajperista Vukašin Racić i ugovorac Srđan Vukadinović. Džej, koji nosi mitraljez i municijske kutije, hoće da zaposedne najopasniji položaj. Prolaze kroz dubok sneg, pri čemu upadaju dopola. Dolaze do potoka. Gaze kroz vodu, skroz su mokri. Penju se uz brdašce i dolaze do ravnog dela. Teroristi su na 50 m, deli ih samo potok. Džej ustaje i objašnjava borcima koji su s njim gde da zauzmu položaje. Italijan, koji je sa osmatračnice desno iznad Džeja navodio teroristima artiljerijsku i minobacačku vatru, vidi Džeja iza žbuna. Gađaju ga s dve mine iz minobacača 82 mm. Prva u 14.15 pada na metar i po iza Džeja, ali ne može da se raspršti od dubokog snega. Nekoliko gelera pogađa Džeja u obe noge, desnu ruku i po panciru na leđima. Džej u trenutku nije osetio ništa, samo je klecnuo. Dolazi do drveta i tu pada. Na nozi ima prostrelnu ranu. Do njega puzi Srđan Vukadinović, koji je takođe ranjen. Prema Džeju puzi i Stojanović, koji nije pogođen.

Teroristi ispaljuju minu za minom. Geleri četvrte mine pogađaju Džeja u celu desnu stranu. Prilazi mu stariji vodnik Miletić i previja noge. Džej ustaje, uzima štap na koji se podbočio i ide 20 m do najbližeg vojnika. Uz njihovu pomoć prelazi potok i savlađuje uspon. Tu ga četiri vojnika spuštaju na šatorsko krilo. Džej ima užasne bolove. Vuku ga na šatorskom krilu po blatu. Tada ih pogađa nova mina. Od detonacije vojnik Goran Đilas preleće preko Džeja. Ostali nisu pogođeni. Nakon toga ih ubacuju na traktor i voze do sanitetskog vozila, gde ih previjaju. Džej je sav izbušen od gelera. U 18.30 dovoze ga u bolnicu u Peći. U 20 časova je u operacionoj sali. Uspešno ga operiše doktor Ivica Marinković iz kraljevačke bolnice. Posle samo 15 dana Džej je prohodao. Onda je posetio Pećku patrijaršiju. Već u julu 1999. godine vratio se u svoju jedinicu redovnom poslu.