RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: "Gromovi"

Dragan, Čkrebo i Krivokuća, izuzetni borci, bili su deo grupe koju je vodnik Aleksandar Šarančić oformio na karauli Košare pod nazivom „Gromovi“. Ta grupa je 1998. godine podnela najveći teret u odbrani državne granice kod Košara od terorističke agresije iz Albanije. U grupi su bili vojnici: Dragan Vučković Dozer, Milovan Vujović Vujke, Slobodan Nenadić Pesnik, Dragan Krivokuća, Dragan Grubić, Igor Kostov, Goran Cvetković, Vladan Čkrebo, Miodrag Stojković, vučjak Lister. Svaki „grom“ je u džepiću nosio jedan metak da se ubije ako ga teroristi uhvate bez municije. Na vojničkim pločicama koje su nosili oko vrata bilo je ispisano: „Za krst časni i slobodu zlatnu.“

Drugog dana kopnene agresije na pravcu karaule Košare grupa od sedam graničara, koji su bili na položaju kod stare karaule, uporno je držala liniju. Oni su najduže držali liniju odbrane na tom području. Međutim, kada su teroristi postavili položaje iznad njih, morali su da se povuku iako linija koju su držali nije pala. Grupa u kojoj su i „gromovi“ u 4.30 krenula je prema karauli potokom ne znajući da su tamo teroristi. Vujketa i desetara gađaju snajperima. Desetara pogađaju u ruku. Zaležu. Blokirani su. Vodnik pretrčava do njih i izvlače ih. Iako šuma nije olistala, iskusni graničari se neopaženo provlače kroz redove terorista i dolaze do naše druge linije odbrane.

Foto: Privatna arhiva

Branka Ristanovića Ristu i njegovog druga, dok su sa kote 601 išli uzbrdo, prilikom pretrčavanja pinc staze gađaju teroristi. Risto vidi snajperistu koji stoji na steni iznad i traži cilj. Risto pretrčava u zaklon, pa njegov drug. Neizmenično pretrčavaju. Risto izlazi na brdo iznad karaule, zove druga Čakija, koji se ne javlja. Risto misli da je pogođen. Kreće prema karauli, ulazi u boriće iznad karaule i sakriva se. Čuje Šiptare kako na srpskom viču: „Predaj se, vojsko.“ Na karauli vidi teroriste. Dvorište se crni od njihovih uniformi. Neki teroristi imaju maskirne i narandžaste uniforme. Pored njega prolazi terorista s dužom bradom u crnoj uniformi. Vidi Ristu. Kaže mu: „Kontrolj.“ Rista mu klimne glavom. Terorista odlazi. Dvojica terorista, međutim, dolaze Risti iza leđa, u naš bunker. Navlače naše ostavljene uniforme. Jedan terorista s puškom na ramenu izlazi ispred Riste, koji čuči. Skida pušku. Rista je brži. Rafalom ga seče preko stomaka. Preskače preko mrtvog teroriste. Drugi terorista pretrčava pored bunkera. Rista počinje da beži. Teroristi raspaljuju po njemu. Gađaju ga snajperom. Rista trči bitku za život. Preskače stenu, ulazi u potok i trči kroz vodu da zametne tragove. Teroristi jure za njim. Rista je brži. Uskoro izlazi na livadu gde su naša vozila.

Tokom tih ratnih godina 1998. i 1999. „gromovi“ su, vojujući za slobodu naše Srbije, u borbu išli i iz nje se vraćali sa pesmom:

Na planini visokoj

krvavi se bije boj.
Sa nje pesma ori se,
ustaj, grome, bori se.

Svi za jednog, jedan za sve,
neka pamte Šaranove gromove.
Gde je jedan, tu su svi,
Šaranovi gromovi