RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: "Stigli su ispred nas"

Nekoliko dana nakon pokušaja kopnenog prodora iz Albanije, na području karaule Košare, naši borci su počeli sa ofanzivnim dejstvima da bi svakodnevnim napadima sprečili teroriste da probiju našu liniju odbrane. Grupa od 60 boraca, koje vodi potpukovnik Ljubinko Đurković Veljko, kreće u napad na dobro utvrđene teroriste na dominantnom visu Maja glava. Dele se u tri grupe po 20 boraca. Prvu grupu vodi kapetan prve klase Miloš Rolević Deda, drugu Đurković, a treću stariji vodnik Ivica Lazić Francuz.

Lazić sa svojim borcima iz Batuše ide prema Škozi, gde se ulogorila specijalna terorističa grupa, koja je prvog dana agresije postavila zasedu na putu ka karauli Košare u koju su upala dva naša BOV i major Šljivančanin sa vozačem. Francuz se sa borcima kreće u streljačkom rasporedu. Rastojanje između vojnika je 20-30 metara jer ne mogu nikako da prođu kroz gusto rastinje. Teroristi ih uočavaju. Borci im se privlače. Tridesetak terorista koji su se koncentrisali na visu T606 otvara paljbu na naše borce koji su ispod. Francuz ne može da im priđe i zato radio-vezom zove naše minobacačlije koji sa nekoliko granata precizno pogađaju teroriste. Njihov raspored se komeša. Borci im prilaze i na juriš upadaju u rovove u kojima ima ranjenih terorista, neki leševi su bez glave i ruku, teroristi jauču, vrište. Naša minobacačka vatra je bila precizna. Ranjene teroriste borci odvode u Batušu, a leševi ostaju u rovovima. Počinje jaka kiša, magla se spušta, a borci moraju da ostanu na tom položaju do ranog jutra. Nemaju hranu. Dotur municije i hrane im je otežan zbog jake kiše i magle.

Foto: Privatna arhiva

U zoru kreću dalje. Orijentir su im dve osmatračnice, jedna naša iznad karaule Košare, a druga na albanskoj teritoriji. Kada su teroristi videli da su se sve tri naše grupe koncentrisale i da idu gore prema osmatračnici gde je bila teroristička glavnina, oni, usred bela dana, seku osmatračnice, pa naši nemaju više nikakav orijentir. Oko podneva počinje jaka kiša, vetar, spušta se magla. Naši se teško orijentišu u šumi, ali napreduju. U tom delu nema borbi. Nastavljaju. Pri vrhu čuju pucnjavu desno od njih, prema kapetanu Taranišu. Francuz se zaustavlja. Teroristi otvaraju jaku paljbu iz bestrzajnih topova i minobacača. Naši borci traže podršku minobacača 120 mm. Posle njihovog dejstva kreću dalje, pokisli, mokri, umorni. Celog dana se kreću. Izbijaju na vrh Maja glava. Zaustavljaju se da predahnu jer nisu imali dodir s teroristima. Zbog jake kiše i magle teroristi uopšte nisu očekivali da će naši po takvom vremenu da krenu na Maja glavu, a kamoli da će izbiti ispred njih. 

Na desnom krilu Francuzove grupe bio je vojnik Stojanović iz Pirota, koji u trenutku primećuje puščanu cev. Spušta glavu i daje znak rukom. Svi se spuštaju dole. On trči do Francuza, koji ga pita: „Šta je?“ „Vidim neku cev na dvadesetak metara koso desno od mene.“ Francuz komanduje: „Stani.“ Zaustavlja i dve grupe koje idu bočno od njega, Dedu i Taraniša. Hoće da proveri šta je to gore. Kreće s dva vojnika, a Taraniš s njegove leve strane. Privlače se na petnaestak metara. Stojanović ide levo ivicom šume, Francuz u sredini kroz šumu, a treći vojnik desno ivicom šume. Na izlasku iz šume je livadica dužine dvadesetak metara, a iza nje opet šuma. Francuz uočava gnezdo od bestrzajnog topa na tronošcu. Sa Mašom se već bio dogovorio da će baciti bombu i zapucati u tom pravcu. Kad zapuca, Maša je trebalo da gađa zoljom sa bočne strane.

Foto: Privatna arhiva

Kreću prema bestrzajnom topu. Vojnik sa desne strane prati Lazića, prebacuje se od drveta do drveta. Stojanović zbog magle i kiše malo izlazi ispred njih i prvi izbija na livadu. U tom trenutku plaćenik sa hrvatskim akcentom, u pelerini, izlazi i iznenađen pita ostale u rovu: „Ko su sad ovi, bila je jutros smena?“ Onda pita Stojanovića, koji je na manje od deset metara od njega: „Jesi ti Šiptar ili Albanac?“ Stojanović se saginje. Terorista tada kaže ostalima: „Joj, stigli su ispred nas.“ Francuz baca bombu i puca u tom pravcu. Ni on, ni Deda, ni Taraniš, koji je ostavio borce i otišao da bi ih po dogovoru gađao zoljom bočno, nisu znali da su upali u klin. Terorista ih gađa bestrzajnim topom. Istrčavaju i ostali teroristi i otvaraju ubitačnu vatru. Bilo je pakleno. Borba se proširuje na ostale, cela linija se rasplamsava. Teroristi iz svih sredstava, bestrzajnim topovima, teškim mitraljezima, protivavionskim topom tuku naše borce. Na Maja glavi je prava ludnica. Naši traže pomoć od minobacačlija koje odmah otvaraju vatru. Mine padaju na samo dvadesetak metara ispred naših boraca, a neke iza. Teroristi ih besomučno gađaju. Minobacačka vatra iz Albanije je ubitačna.

Foto: Privatna arhiva

Francuz se sa borcima izvlači dublje u šumu, na oko 200 metara. Nastavlja se pucnjava. Iza Francuzove grupe ide grupa naših dobrovoljaca da im pomogne. Međutim, kako teroristi sa vrha gađaju Francuza, prebacuju ga, a kuršumi odlaze dole prema dobrovoljcima, koji počinju da dejstvuju nagore, misleći da teroristi njih gađaju. Francuz je sa borcima između dve vatre, teroristi odozgo, naši odozdo. Oko dva sata traje prava klanica. Nekoliko dobrovoljaca koji su im došli u pomoć gine kada ih poklapa minobacačka vatra. Jedan vojnik kreće po pomoć u Batušu, ali upada u terorističku liniju i hvataju ga živog. Posle dva meseca je razmenjen i vratio se živ. Francuz je sa borcima ostao na dostignutim položajima, a sutradan nastavio dalje.