RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: "Čekaj me, Srbo, dolazim!"

Veljko sa četom dobrovoljaca pokušava da izađe na proplanak. Odlazi do Pešića i šalje ga na Glavu. Pešić se sa 30 boraca prebacuje preko vrzina i potoka, dolazi na Glavu i poseda je bez otpora terorista. Veljko sa 60 boraca ulazi u međuprostor između graničnog kamena C-3/4 i Glave. Teroristi su utvrđeni na samoj državnoj granici. Veljko ide kroz šumicu u zahvatu puta. Prilazi im na 200 m. Tada teroristi otvaraju vatru. Čeono i bočno osiguranje zaleže. Borci se zaklanjaju iza bukvi i odgovaraju na vatru. Razvija se streljački stroj na frontu širine 250-300 m. Odmah počinju da dejstvuju minobacači sa albanske teritorije. Pronalaze naše borce. Svuda oko njih, ispred i iza padaju mine, ali ih ne pogađaju. Borci, uprkos žestokoj vatri neprijatelja, nastavljaju napad. Prebacuju se pretrčavanjem od bukve do bukve. Na zemlji ima i snega. Izlaze na samu graničnu liniju, na prevoj. Posedaju graničnu liniju uz koju je šuma u kojoj su bili ranije uređeni zakloni. Ulaze u njih. Teroristi dejstvuju sa položaja koji su udaljeni 100 m, iz betonskih bunkera. 

Veljko sa borcima stabilizuje liniju. Teroristi, međutim, tuku naše borce intenzivnom artiljerijskom vatrom. Oko 15 časova pronalaze Pešićev položaj na visu Glava. Minama ranjavaju njega i tri borca. Artiljerijska vatra na Glavi je sve jača i preciznija. Ginu dva borca. Pešić više ne može da izdrži jaku i preciznu minobacačku vatru. Povlači se u potok iza Glave. Tada teroristi svu žestinu vatre prebacuju na Veljka i njegove borce, koji kreću u otvoreni napad s namerom da izađu na Glavu. Međutim, istovremeno i teroristi kreću u napad da spreče Veljka da izađe na Glavu. Teroristi trče kao Indijanci uz pokliče, dižu puške, deru se, nešto viču na arapskom. U stilu Ramba pretrčavaju čistinu u grupama od po desetorica. Dok trče, pucaju. Ispale dva-tri metka uvis, pa u naše borce. Jedni od drugih su udaljeni oko 150 m. Tada naši borci, koji su svi, sem potpukovnika Đurkovića i njegovog obezbeđenja, dobrovoljci, izlaze iz zaklona. Trčeći se prebacuju od drveta do drveta. Izlaze iz šumice. Pokušavaju da upadnu u betonske bunkere i izađu na Glavu. Pretrčavaju od žbuna do žbuna da izađu na vrh pre terorista, koji takođe trče prema Glavi. Prašti na sve strane, i naša i albanska artiljerija neprestano tuče, ali na jedan naš projektil padne 15-20 njihovih.

Foto: Privatna arhiva

Veljkovi borci dolaze do šume u samom podnožju Glave. U podnožju su i teroristi, 50 m ispred svojih bunkera. Sada su jedni od drugih udaljeni 50 m. Bez nišanjenja, iz ruke, u trku pucaju jedni na druge. Ko će biti brži? Pretrčavaju od žbuna do žbuna, zaležu, pa opet pretrčavaju. Naši borci likvidiraju nekoliko terorista iz grupe koja ide na Glavu. Ta grupa se onda vraća u bunkere. Mine i granate koje doleću sa albanske strane kidaju stabla i grane, drobe kamenje. Od mine ginu četvorica naših dobrovoljaca. Tokom tog napada na našu jedinicu u jurišu je ispaljeno preko 200 mina. Staju i jedni i drugi. Naši borci su na ivici šume i u priručnim zaklonima. Teroristi na odlično utvrđenoj liniji. Veljko se sa borcima utvrđuje i maskira. Albanska artiljerija neprestano dejstvuje. Imaju već skinute koordinate i vide naše borce i sa albanske teritorije i sa Maja glave. Naši borci čuju da iz zaklona u kojima su teroristi neko radio-vezom daje koordinate albanskoj artiljeriji. Trpe besomučnu artiljerijsku vatru do mraka. Sedam boraca je ranjeno. Veljko sukcesivno izvlači ranjene jer je do Batuše velika daljina, a vozilo ne može da priđe do granične linije. Ranjene nose dobrovoljci. Veljko ostaje na položaju sa svojim obezbeđenjem. Dolazi i Deda sa tri vojnika. Veljko i Deda sa šest vojnika brane taj položaj širine fronta oko 250 m. Kada teroristi pucaju, naši borci ćute, pa povremeno otvore vatru. Onda opet ćute i menjaju položaj sa kog otvaraju vatru kada teroristi prestanu da pucaju. Položaj menjaju da bi teroristi stekli utisak da ih je mnogo više, a ne samo osmorica.

Uveče počinje da pada ledena kiša, koja prerasta u susnežicu. Pada i magla. Veljko brine da im se teroristi ne privuku i prođu kroz međuprostor između naših boraca koji su zbog malobrojnosti 60 m jedan od drugog. Cele noći su budni i na oprezu. Ne mogu da se odmore. Šuma nije olistala, pa kroz gole grane kiša pada pravo na borce koji kisnu. Sviće. Deda pred zoru šalje dva vojnika da iz Batuše donesu hranu, suvu odeću i čarape. Uskoro je izašlo Sunce, koje ih je malo ugrejalo. Zbog nemogućnosti redovnog snabdevanja, zamora boraca, jake artiljerijske vatre, taktičke nadmoćnosti terorista, čiji položaji su iznad naših, Veljko se oko 14 časova izvlači na nove položaje u podnožju Maja glave, a međuprostor u pograničnom delu se minira. Nove položaje dobro utvrđuju i uspešno ih drže do kraja rata ne dozvoljavajući teroristima da krenu napred uprkos tome što je NATO avijacija dejstvovala po tim položajima u nekoliko navrata, pri čemu je poginuo samo jedan borac. 

Veljko se 16. aprila prebacuje na Rasa košares. 

Foto: Privatna arhiva

Ispod Opljaza, nedaleko od potoka Guša, 15. aprila uhvaćen je prvi terorista u kopnenoj agresiji. Njega su vodnik Račić, vojnik Šmigić i još jedan vojnik videli dok su išli na potok po vodu kako ide šumskim putem. Pušku je nosio o desno rame. Terorista u maskirnoj uniformi imao je oko 42 godine. Susreću se, a naši ga borci spretno razoružavaju. Rekao je da je došao iz Švajcarske i da je bio na Maja glavi, odakle je pucao na naše borce.

Stabilizacijom linije odbrane na celom području Košara zaustavljena je ofanziva terorista iz Albanije. Agresor nije mogao dalje. Pripadnici 125. motorizovane brigade su krenuli u napade na položaje terorista s ciljem da ih zbace s objekta Maja glava i Rasa košares. Vode se svakodnevne teške i krvave borbe. Teroristi se uporno brane, dobro su utvrđeni i nadvisuju naše borce. Izuzetno su žilavi jer ratuju u tri smene. Tri do četiri dana 300-400 terorista uporno brani Rasa košares, odnosno Maja glavu, a onda vrše sukcesivnu zamenu ljudstva. Konstantno dopremaju municiju i opremu vozilima i konjima. Imaju posebne snage za osvajanje u kojima su plaćenici, mudžahedini, iskusni teroristi, najčešće drogirani i snage za držanje položaja. Na njihovoj teritoriji vrše izuzetno brzo prebacivanje s položaja na položaj i manevar bestrzajnim topovima, DŠK, ručnim bacačima i minobacačima. Posebnu opasnost za naše borce predstavljaju dobro plaćeni snajperisti na strani terorista koji su bili iz Hrvatske, Bosne i zapadnoevropskih zemalja, naoružani najmodernijim snajperskim puškama. Profesionalci iz Francuske i Italije s albanske teritorije precizno navode artiljerijsku i minobacačku vatru po našim položajima vršeći izuzetno opasno prostreljivanje. Pomoću avijacije i zvukovnih radara, koji registruju let mina i pomoću zvuka otkrivaju mesta s kog su ispaljene, stalno tuku po našoj artiljeriji, što je otežavalo pružanje artiljerijske podrške borcima na prvoj liniji.

Konfiguracija terena, koji je tu jedinstven na čitavoj granici prema Albaniji, izuzetno je povoljna za teroriste, a krajnje nepovoljna za naše borce i sprečava uvođenje naše tehnike u borbu. Zbog takvog terena nismo mogli da izvršimo veću koncentraciju ljudstva. Naši borci su svakodnevno bili na položajima, iscrpljeni teškim borbama. Uvođenje naših svežih snaga je bilo otežano jer je 125. brigada bila razvučena i morala je da brani veliku teritoriju, a teroristi su redovno vršili smenu ljudstva. Najznačajniju podršku teroristima pružila je NATO avijacija danonoćnim dejstvima po našim borcima i artiljeriji. Avijacija je neprestano nadletala područje Košara i dejstvovala po našim jedinicama, između ostalog, i zabranjenim kasetnim bombama i radioaktivnom municijom. Avioni A-10 su vrebali svaki pokret naših vozila i boraca i dejstvovali po njima. Bespilotne letelice su neprestano nadletale naše položaje. Prvi put je NATO avijacija u agresiji na SRJ izvela ono što je jednom uradila u Vijetnamu, kada su izvlačili jedan bataljon iz okruženja. Naime, krajem aprila pružili su neposrednu avio-podršku teroristima koji su bili na Rasa košaresu, i to u trenucima kada je razdvajanje naših i terorističkih snaga bilo samo 100-200 m. To je NATO avijacija radila čitavih mesec dana. 

Uprkos krajnje nepovoljnoj poziciji u odnosu na teroriste, naši borci su aktivnim dejstvima, svakodnevnim napadima, preuzeli inicijativu i sprečili dalje napredovanje agresora na području Košara. 

Foto: Privatna arhiva

U ponoć 14. na 15. april Džej 37 dobija naređenje da sa 47 boraca čete vojne policije 125. brigade, koji nisu spavali te noći, u šest časova bude u Batuši i odatle pođe na Rasa košares na kotu 601. U šest časova sa 800 m nadmorske visine kreću prema granici. Marširaju ubrzano po izuzetno strmom terenu, gde se prilikom uspona nos prosto zalepi za zemlju. Kretanje im otežava sneg, koji je još uvek dubok. Oko 13.30 penju se na 1.700 m nadmorske visine i dolaze do položaja na kojima su bili napadnuti naši borci. Prilikom napada terorista tu je poginuo jedan graničar. U jednom zaklonu nalaze ranac. Polako i oprezno ga otvaraju. Unutra vide bombe koje su teroristi postavili. Jednu našu i dve kineske bombe teroristi su uvezali i postavili na potez. Borci demontiraju bombe i prave bazu oko koje postavljaju kružnu odbranu. Noće u snegu.

Ujutru 16. aprila kreću napred. Borce predvodi kapetan Pancir. Po dubokom snegu kreću se polako, zaobilaze položaje terorista i dolaze s boka na Rasa košares. Uočavaju ih teroristi koji odmah otvaraju jaku vatru iz svih oružja. Počinju da dejstvuju i minobacači iz Albanije. Mine padaju na samo metar-dva od naših boraca, ali ne eksplodiraju jer upadaju u dubok sneg. Jednom borcu mina pada na nogu. U trenucima kada je pomislio da je smrt došla po njega, mina ne eksplodira. Teroristi neprestano pucaju. Naši borci idu malo unazad da naprave obuhvat. Oko 13 časova spajaju se sa Šumadincem, koji ima osam boraca. Jedan vod kreće preko čistine da navuče teroriste. Idu korak po korak pet metara, pa staju, osmatraju, pa nastavljaju. Drugi vod, u kome je 20 boraca, ide s leđa teroristima koji ih gađaju minobacačima. Pronalaze ih. Mine ranjavaju nekoliko boraca. Nema panike, niko se ne vraća, svi idu napred. Džej 37 i Šumadinac sa borcima, u koloni po jedan, prelaze dva potoka. Uočavaju trojicu terorista, ali ne otvaraju vatru da bi im se neopaženo privukli što bliže. Dolaze na vis koji pada ka karauli Košare. Okolna šuma je prepuna debelih bukvi. Jedini zaklon borcima su bukve oko kojih nema snega. Borci dolaze do prednje linije terorista. Kreću u napad. Teroristi odgovaraju i pomeraju se bočno da im ne bi naši borci došli iza leđa. U zaklonu iza dva drveta Džej 37 ubija trojicu terorista i zarobljava njihov puškomitraljez sa dobošem, snajper i automatsku pušku. Tada pored Džeja 37 pada mina. Detonacija ga diže u vazduh. Pada na zemlju. Ustaje, nije ni ranjen. Jedan život dobija na poklon. 

Borci prebacivanjem od drveta do drveta, puzanjem, postepeno napreduju. Vatra s obe strane je jaka. Šuma odjekuje od kuršuma koji udaraju u kamenje, kidaju granje i koru s drveća. Borci prilaze na 50-70 m od neprijatelja. Teroristi im na srpskom dovikuju: „Čekaj me, Srbo, dolazim.“ 

Džej 37 dolazi do rovova. Upada u njih. Unutra su trojica terorista. Džej 37 munjevito reaguje. Preciznom vatrom ubija svu trojicu. Borci osvajaju prvu liniju terorista. Zaplenjuju i bestrzajni top. Ispred je, međutim, druga linija terorista. Deo neprijatelja prilazi našim borcima s leđa. Džej sa svojim ljudima počinje izvlačenje uzbrdo jer ne može da odbrani dostignuti položaj. Snajper ranjava jednog vojnika. Džej 37 prilazi da ga previje. Ponovo dejstvuje snajperista. Pogađa Džeja 37 i ranjava ga. Drugi poklonjeni život za hrabrog Džeja 37. Terorista je sve više. Vatra iz streljačkog naoružanja i minobacača je izuzetno žestoka. Borci moraju da se izvuku.

Džej 37, onako ranjen, naleće na teroristu. Obojica otvaraju istovremeno vatru. U međusobnom puškaranju Džej 37 pogađa teroristu u glavu. Nastavljaju izvlačenje. Teroristi ih gađaju minobacačima. Jedna mina pada između Džeja 37 i kapetana Pancira. Ranjava desetak boraca. Kapetana geler udara u pancir. Džej 37 dobija i treći život na poklon toga dana. Izvlače se na položaje sa kojih su krenuli u napad. Uspeli su da osvoje prvu liniju terorista, ali nisu imali dovoljno snage da osvoje i drugu.

Poručnik Ivica Petković sa 25 boraca 16. aprila ide u napad na Maja glavu. Preko izuzetno teškog, strmog i nepristupačnog terena pravi obuhvat i dolazi izuzetno utvrđenim teroristima iza leđa. Izuzetno hrabar borac, dostojan potomak naših slavnih ratnika, poručnik Petković sam prilazi bunkeru u kom su teroristi. Leže na zemlju i počinje da puzi prema bunkeru. Baš onako kako je učio na Vojnoj akademiji dok je sanjao uspešnu vojničku karijeru. Dolazi na pet-šest metara od bunkera. Uzima bombu. Podiže se da je ubaci u bunker. Snajperski hitac, oko 14 časova, prekida zauvek sve njegove mladalačke snove. Otišao je još jedan oficir Vojske Jugoslavije u stroj naših slavnih komandira, komandanata i vojskovođa. Otišao je junački dok je čuvajući živote poverenih mu vojnika sam izvršavao najteži zadatak. Bio je, kao sve starešine Vojske Jugoslavije, ispred svojih vojnika u borbi, prvi u jurišu, poslednji u izvlačenju. Ivicu je pogodila žena-snajperista sakrivena u zaklonu. Poručnikovi saborci su je uočili i likvidirali vatrom iz automatskih pušaka.

Teroristi su na brdu odlično utvrđeni. Desno krilo naše treće čete napada odozdo. Borci se kao divokoze penju kroz kišu kuršuma uz veoma strm teren. Prilaze na samo sedam-osam metara teroristima. Jurišaju uz glasne povike: „Juriš - ura“ da teroristi pomisle da ih je više. Vodi se borba prsa u prsa. Teroristi shvataju da je malo naših boraca. Ohrabreni tom činjenicom, žestoko pucaju po našima. Hitac ranjava u nogu vodnika Dejana Mitića. Kapetana Bobana Rajkovića mitraljez sa oko sedam metara takođe ranjava u nogu. Ne mogu da probiju liniju i prođu kroz ubitačnu vatru izuzetno utvrđenih terorista. Vraćaju se. Kapetan ostavlja dva vojnika da izvuku ranjenog vodnika. Saborci ga pod vatrom polako izvlače. Vodnik vidi da ne mogu više da ga izvlače. Ne želi da rizikuje njihove živote da bi se on spasao. Izdaje svoje poslednje naređenje. Daje im svoju pušku i oficirsku torbicu sa spiskovima voda kojim je komandovao i naređuje im da se povuku. Ostaje sam, samo sa pištoljem. Vojnici silaze u šumu. On se zavlači u stene i tamo ostaje. Ostaje i tajna za njim. Sudbina hrabrog vodnika Dejana Mitića se ne zna. Ginulo se u jurišima tih dana na Košarama. Hrabro i junački sa Srbijom na usnama i u srcu. Teroristi su izgradili nove, široke puteve iz Albanije prema Maja glavi. Sveže snage su dovlačili kamionima i autobusima. Snage na položajima su menjali na tri dana, noću između 23 i 24 časa.

Foto: Privatna arhiva

Vreme se pogoršava 17. aprila. Izuzetno je loše. Po čitav dan se smenjuju provala oblaka i snežna mećava. Na Rasa košaresu sneg je dubok do 1,5 metara. Nevreme se smiruje 19. aprila. Granulo je Sunce. Oko osam časova major Stevo Kopanja, komandant 52. bataljona vojne policije, kreće u napad na Košare. Sa 70 boraca i 17 Rusa dobrovoljaca Kopanja kreće sa polazne linije. Idu platoom koji je retko pošumljen, sa retkim drvećem koje nije ozelenelo. Prelaze nekoliko potoka. Ubrzo uspostavlja vatreni kontakt sa terorističkom izvidnicom - predstražom. Teroristi koji nisu očekivali naše borce s boka prvi otvaraju vatru. Kopanja i njegovi borci idu u streljačkom stroju, prebacivanjem u skokovima, jedan po jedan. Prvi borac se zakloni u rupu u snegu oko bukve, pa onda ide drugi. I tako naizmenično. Širina fronta je 250-300 m. Naši borci zaležu. Prihvataju borbu. Razmenjuje se jaka vatra. Nastavljaju napred. Dok jedni dejstvuju, drugi trče napred prebacujući se u skokovima. Jurišaju u susret kuršumima koji ispunjavaju šumu tog lepog dana. Ovladavaju desnom kosom ispod stena koje su pod debelim snegom i sa kojih se vidi albanska karaula. Iza terorističke predstraže bila su maskirana petorica snajperista koji su neometano dejstvovali jer su se naši borili s utvrđenom grupom terorista. Snajperisti uporno dejstvuju i predstavljaju veliku opasnost za naše borce, koji nastavljaju napredovanje. U 12 časova teroristi ranjavaju prvog borca poručnika Mijata. Teroristi se povlače u skokovima. Dok se jedni povlače drugi pucaju. Teroristima potokom stiže pojačanje, 40-50 ljudi koji, kao i naši borci zaležu u sneg iza drveća. Dodir je na 80-100 metara. Tada nastaje pravi krkljanac. Urnebesna paljba s obe strane prosto topi sneg. Naši minobacači počinju da dejstvuju po teroristima a njihovi ne mogu da nađu naše borce jer ih nisu očekivali s te strane. Kopanja i njegovi borci paljbu usmeravaju na potok, kroz koji odozdo naviru nove snage terorista. Naši minobacači žestoko tuku. Čuju se jauci i kuknjava među terorista. Toga dana je na teroriste ispaljeno 365 mina u potoku u kom su masovno izginuli. Tokom noći naši borci nisu mogli da slušaju njihovu kuknjavu. Kopanja se sa borcima polako pomera prema kosi koju drže teroristi u jakim utvrđenjima. Zbog napredovanja naših boraca snajperisti moraju da se povlače sa dominantnih objekata i zauzimaju položaje u istoj liniji s glavninom terorističkih snaga. Snajperisti više nisu na dominatnim objektima iza linije terorista, pa ne mogu da preko njih gađaju naše borce u napadu. 

Foto: Privatna arhiva

Kopanja sa 35 boraca na tom pravcu od polazne linije osvaja oko kilometar, pri čemu ubijaju desetak terorista. Stižu na 80 m i manje od kose gde su utvrđenja terorista. Nailaze na prvi bunker. S tog mesta, međutim, ne mogu da ga gađaju. Poručnik Džolić uzima zolju, vraća se, penje se na kosu i nalazi mesto odakle može da gađa. Ispaljuje zolju preko naših boraca i precizno pogađa bunker u kom ginu trojica terorista. Iz pogođenog bunkera izlazi kontuzovani terorista. Tetura se. Sa 30 m od bunkera, iz potoka ga zovu naši borci. On prilazi. Zarobljavaju ga. Iz razgovora s njim saznaju da je Albanac, katolik. Kopanja ga gleda u oči. Terorista nema ni trunke straha. Kaže da je samo na tom delu gde naši borci idu 40 terorista. Kopanja ga pita kako su tako fanatični. Terorista mu kaže da će, ako ga ubiju Srbi, biti pravi borac i slaviće i njega i njegovu familiju, a ako pobegne nazad, ubiće ga njegovi, stradaće mu familija. Borbe ne prestaju. Među našim borcima ima ranjenih, ali se svi oni posle ukazane pomoći sami vraćaju u borbu da pomognu drugovima u krajnje neravnopravnoj borbi. Jednog starijeg vodnika metak pogađa u predelu bubrega. Pružaju mu pomoć. Previjaju ga. Posle pola sata, tako ranjen, vraća se sam u borbu. Moral naših boraca je bio izvanredan, kao i hrabrost i vojnička sposobnost.

Foto: Privatna arhiva

Naši borci drže desno krilo na visu. Teroristi iz Albanije pokušavaju da ih okruže, u čemu ih borci sprečavaju upornom odbranom, jakom i preciznom vatrom. Zbog izuzetne siline vatre i teških borbi, oko 14 časova počinje da nedostaje municija. Borcima ostaje po tri, pet, najviše 20 metaka. Municija nestaje i borcima na desnom boku, gde teroristi sve više nadiru. Za sve vreme dok traju teške borbe naši borci pevaju srpske pesme, a teroristi albanske. Kiša kuršuma, detonacije, jauci, krici, krv, smrt i pesma. Čudan je taj rat! Iz pozadine ide naša jedinica koja treba da zaposedne položaje kada ih Kopanja sa borcima zauzme. Major traži od uhvaćenog Endžela da poziva teroriste da se predaju. On ih zove na albanskom. Počinju njegovi da ga gađaju. Naši borci su u gustoj šumi na samo 50 m od linije terorista. Kopanja pita borce ko koliko ima metaka. Vodnik Stanković kaže tri. Ostali malo više. Kopanja ima dva okvira sa 60 metaka. Čuva po jedan za svakog našeg borca ako padnu, da ih žive ne uhvate. Ispred je bunker. Vodnik Saša Belojica ga precizno raznosi zoljom. Nema preživelih terorista u bunkeru. I dalje napreduju. Nailaze na ranjenog teroristu koji leži pored drveta nedaleko od same ivice visa. Četvorica terorista tada ustaje iz zaklona, baca oružje i na srpskom viče: „Predajemo se.“ S podignutim rukama kreću prema našim borcima. Dolaze do ranjenog teroriste. Podižu ga. Nalaze se 30 m od našeg najbližeg borca. Sledeći je na osam-10 m. Odjednom počinju da beže. Tada teroristi s položaja otvaraju vatru na Kopanju i njegove borce, koji nemaju municiju, pa zato gađaju teroriste pojedinačnom vatrom. Ubijaju trojicu terorista, a dvojica ranjenih beže jer naši borci nemaju municiju da ih dokrajče. Kopanja sa borcima osvaja kosu na kojoj su bunkeri - skloništa od naslaganih balvana na snegu. Sa susednog visa teroristi tuku protivavionskim topom. Iz Albanije ne prestaju da stižu sveže snage terorista. Pada mrak. Oko 20 časova stiže četa koja preuzima položaje. Kopanja izvlači ranjene i vraća se u bazu. Prilikom osvajanja dobro utvrđene terorističke linije na visu Kopanji je ranjeno osam boraca. Zarobljen je jedan terorista.