RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: "Doći ćemo vam na kafu"

Pred kraj drugog dana napada naši borci napuštaju i karaulu koja nikako ne može da se brani jer teroristi kontrolišu okolne visove. Izuzetno hrabar borac, vodnik Račić, dok su teroristi ulazili na karaulu, prišao je s namerom da je zapali. Na kapiji je naišao na teroristu. Bio je brži i ubio ga, ali je morao da se povuče neuspevši da zapali karaulu. Oko 19 časova teroristi zaposedaju dominantne tačke: vis Rasa košares 300 m od granične linije, vis Maja glavu na samoj graničnoj liniji, bez mogućnosti da dalje napreduju, i ulaze u napuštenu karaulu, gde odmah prave medijsku predstavu proglašavajući ulazak na napuštenu karaulu, koja ni teorijski nije mogla da se brani, „velikom“ vojničkom pobedom. Po „istinitom“ izveštavanju poznati CNN je prvi proslavio ovu „pobedu“ svojih ljubimaca-terorista. Vojnički, međutim, agresor nije ništa postigao, osim psihološkog momenta da su ušli na karaulu Košare. Bio je to prvi i poslednji „uspeh“ i sve što su uspele da urade združene snage fanatizovanih terorista i plaćenika, albanske armije, NATO snaga i avijacije u skoro dvomesečnoj retko viđenoj kopnenoj agresiji iz Albanije u pravcu naše karaule Košare.

Foto: Printskrin

Trećeg dana kopnene agresije iz Albanije, na Uskrs 11. aprila, naši borci kreću u napade na teroriste sa ciljem da ih zbace s objekta Rasa košares i Maja glava. Jedinica vojne policije iz 5. bataljona na čijem su čelu kapetani Srđan Košanin i Nenad Gligorijević krenula je preko Batuše na kotu 601 na Rasa košaresu. Na stotinak metara od kote 601 nailaze na retku šumu. Desno su borići. Kolona se kreće rastresito. Borci se pojedinačno prebacuju, pretrčavaju 20-30 m od drveta do drveta. Čelnu patrolu predvodi vodnik Dragan Komarica. Iza njega je zastavnik Radmilović. Čelna patrola u kojoj su bila tri borca, vodnik Komarica i zastavnik Radmilović uklinjuje se u terorističke redove. Borci staju, zaklanjaju se iza bukvi oko kojih je sneg. Nogama kopaju sneg oko stabala i u tim rupama se zaklanjaju. Teroristi drže polukružne položaje koji idu duž potoka koji se na tom delu povija. Idealno su poseli liniju po visu koji su utvrdili dobro urađenim bunkerima od debelog drveta.

Zastavnik tada uočava terorističkog oficira na 30-40 m ispred. Oficir sa bradom imao je američku pušku M-16 i oficirsku torbicu. U ruci drži busolu. Izlazi iza bukve i nešto meri. Ne vidi našu čelnu patrolu. Zastavnik Radmilović i još jedan vojnik iz grupe uzimaju ga na nišan. Otvaraju vatru i ubijaju ga. Bio je to plaćenik-mudžahedin iz Skoplja. Iznenađeni teroristi koji nisu videli da im je naša patrola prišla tako blizu odmah otvaraju paklenu vatru.

Pokušavaju da izvuku svog pogođenog oficira. Pritrčava mu ogroman terorista. Borci i njega pogađaju. U neuspešnim pokušajima da izvuku plaćenika gine još četvorica terorista. Desno od naše patrole koja se uklinila pretrčavaju dvojica terorista. Jednog skida naš snajperista, a drugog ranjavaju ostali borci. Teroristi okružuju patrolu. Naši borci počinju da se izvlače. Pretrčavaju jedan po jedan. Vodnik Komarica pretrčava brisani prostor ne znajući da trči poslednje sekunde svog mladog života. U glavu ga pogađa snajperista. Još jedan Obilić odlazi u smrt i ulazi u stroj heroja branilaca Srbije koji su živote dali za slobodu otadžbine. Isti snajperista gađa i zastavnika Radmilovića. Metak pogađa tromblonski nišan na zastavnikovoj pušci i prolazi mu preko prstiju desne ruke. Od siline udarca kuršuma zastavnik pada, ali brzo ustaje i nastavlja dalje. Borci se izvlače do položaja ispod 601 kod brvnare. Tu, međutim, gine jedan graničar dok prelazi od zaklona do brvnare. Pogodio ga je terorista koji je prišao na 50-60 m i otvorio vatru. 

Glavnina naše jedinice za to vreme primećuje teroristu-stražara koji se izvlači prema 601. Zastaju i čekaju desetak minuta. Čuju jaku vatru koju su teroristi otvorili na susednu jedinicu. Primećuju grupisanje 40-50 terorista, koji prelaze na desno krilo u nameri da ih okruže. Kapetan odmah šalje mitraljesca, snajperistu i nekoliko vojnika da spreče teroriste da ih okruže. Energičnom vatrom ta grupa sprečava teroriste da izvrše obuhvat naše jedinice. Tada prilazi glavnina terorističkih snaga koja počinje delimičan levi obuhvat. Počinje žestoka bitka. Kapetan Košanin, koji je bio jednu od svojih poslednjih bitaka, šalje grupu boraca da se spuste niže i spreče teroriste da naprave levi obuhvat i dođu jedinici iza leđa. Bitka se rasplamsava. Teroristi su iznad naših boraca odlično utvrđeni. Dok traje bitka teroristi stalno pokušavaju da zaplaše borce mudžahedinskim poklicima. Neki od njih, verovatno plaćenici iz BiH, na srpskom dovikuju: „Doći ćemo vam na kafu u Batušu.“ Među teroristima koji su svi u maskirnim uniformama ima i onih u američkim. Zbog siline vatre kojom teroristi sa položaja iznad naših boraca neprestano tuku jedinica ne može u frontalnom napadu da probije terorističku liniju. Bitka traje do večernjih sati, kada počinje da jenjava, a naši borci ostaju na dostignutim položajima. 

Foto: Privatna arhiva

Na drugom pravcu oko 100 dobro opremljenih terorista krenulo je u napad iz pravca državne granice na naše položaje na Šabanovim livadama, gde su 13 vojnika i vodnik bili na utvrđenim položajima u borovoj šumi kroz koju je išao napad. Vod vojne policije bio je na desnom boku prema Đeravici sa zadatkom da krene u napad na utvrđene teroriste. Kada je vod vojne policije, pri pokušaju da razbije stotinak dobro utvrđenih terorista, ostvario kontakt sa teroristima, počela je žestoka artiljerijska vatra s albanske strane. Nakon artiljerijske pripreme brojniji teroristi su jurnuli u napad na vod vojne policije i na osnovni položaj gde je bilo 13 naših graničara sa vodnikom na čelu. Vod vojne policije prihvata borbu. Gine jedan borac, a drugog ranjavaju. Vod se pomera prema osnovnom položaju gde su graničari i spaja se s njima. Zajedno brane liniju širine 1.200 m. Teroristi koncentrišu snage prema njima. Kreću u silovite frontalne napade. Na svaka dva metra je po jedan terorista. Prilaze na 50-60 m, odakle su najefikasniji. Napadi su žestoki. Artiljerijska vatra po našim borcima je jaka i precizna. Zato se borci izvlače na rezervne položaje. Među poslednjima na napadnutom položaju je vojnik Dragan Miličević Šumar iz Trstenika. Iskusan borac iz martovske klase vojnika 1998, koja je podnela najveći teret u borbama s teroristima te godine i sledeće u odbrani zemlje od agresije. Dragan je štitio izvlačenje svojih drugova žestokom vatrom iz mitraljeza M-84. Divnom momku, oličenju hrabrosti i poštenja, u koga su vojnici imali poverenja, Draganu nestaje municija. Mitraljez je prazan, ali junak ni tada ne pomišlja na povlačenje. Teroristi jurišaju, sve su bliži. Dragan odlazi u susedni zaklon po automatsku pušku, uzima je i otvara vatru. Svojim životom štiti živote drugova. Istoj generaciji pripadaju. Tek su krenuli u život, a već su bili na braniku otadžbine, gde su polagali najteži životni ispit. I položili su ga najvišom ocenom - časno i junački. Nekima su, pritom, zauvek prestala da kucaju junačka, mladalačka srca prepuna ljubavi za Srbiju.

Foto: Privatna arhiva

Drugovi kažu Draganu: „Hajdemo.“ On uzima borbeni ranac. Tada kaže saborcima: „Stanite, ostao mi je mitraljez u zaklonu.“ Vraća se po mitraljez. Ne želi da ga ostavi teroristima iako je prazan. Trči prema zaklonu. U trenutku dok je, ne razmišljajući o smrti, trčao poslednje trenutke svog života, četiri-pet terorista, koji su prišli na 30 m od našeg zaklona, otvaraju vatru iz mitraljeza na Dragana. Rafal prekida sve Draganove mladalačke snove, planove, nadu i u crno zavija majku, koja ga je dojila i nad njim strepela, i oca, koji ga je u vojsku poslao nadahnuvši ga junaštvom. Pošao je po mitraljez, poginuo od mitraljeza. Poslednjim, nedovršenim korakom zakoračio je Dragan u stroj najhrabrijih sinova Srbije. Privilegija je i čast otići tako hrabro u smrt. To mogu samo probrani, najbolji sinovi naše otadžbine.