INTERNET, SLADOLED, UDOBAN KREVET, A JOŠ VAM I PLATE! Novo obavezno služenje vojnog roka donosi fatntastične uslove, evo šta sve za sada znamo

"Drnča" kakvog pamte generacije muškaraca koje su služile JNA (Jugoslovenska narodna armija) danas u tom obliku nema u Vojsci Srbije, a na meniju, ali više ne kao dominantni obrok, ostao je vojnički pasulj. Za razliku od spartanskih uslova života u JNA, kako se obećava, buduće regrute na obaveznom služenju vojnog roka čekaju i topla voda i internet.

Najava da će zakonska obaveza služenja vojske uskoro (ponovo) postati praksa, pored pravnih i tehničkih pitanja, otvorila je i dileme vezane za ono što čini svakodnevni vojnički život, od toga šta će budući regruti jesti, do toga da li će im u kasarnama biti dostupan internet? Jer, sem što se služenje vojske u 21. daleko razlikuje od vojnog roka u 20. veku, uniforme treba da zaduže i pripadnici današnje mlade generacije, čiji se život dijametralno razlikuje od života njihovih očeva ili deda.

I gulaš i kobasice, i burek i sladoled

Sagovornici "Blica", koji su svojim poslom u Vojsci Srbije upućeni u to kako izgleda život današnjih mladića i devojaka na dobrovoljnom služenju vojnog roka, odgovorno tvrde da je njihova ishrana na daleko višem nivou nego i pre desetak godina, "kamoli iz vremena JNA od pre nekoliko decenija". Kako kažu, danas "gladovanja" u vojsci nema, meniji su neuporedivo raznovrsniji nego što je bilo pre i, posebno to ističu, "ono što jedu i obični vojnici jedu i njihove starešine".

- Namirnice se nabavljaju od lokalnih ili nacionalnih dobavljača i sve ono što treba da se pripremi za obrok, bez obzira da li je u pitanju testenina, meso ili povrće, mora da ima sertifikat. Količinski, svaki obrok je predviđen da zadovoljava dnevne potrebe ishrane odraslog čoveka. Za doručak, tu su uvek suhomesnati proizvodi, na primer od čajne kobasice do viršli, uz sirne namaze. Za ručak uvek imaju dva jela i meso mora biti obavezno, na primer gulaš i pasulj i takve vrste kombinacija, a uz ovaj glavni obrok obavezna je i poslastica, svo sezonsko voće kojeg ima u tom trenutku ili slatkiš, među kojima ima čak i sladoleda. I za večeru postoje dve vrste, kuvana ili suva u kojoj je, između ostalog, i ono što su "stari" vojnici uvek najviše voleli – burek – opisuju sagovornici "Blica" kako danas izgleda meni za vojnike u našim kasarnama.

Foto: pixabay.com

Vojnički pasulj da, ali drnča više nema

Dodaju, takođe, da se meni prilagođava i za one pripadnike Vojske koji se izjasne da iz verskih razloga poste ili ne konzumiraju određenu vrstu hrane.

- Zaista ne preterujem, ali današnji vojnik, u odnosu na vreme kada sam ja služio vojni rok u generaciji 1990/1991. godina, nimalo nije "zakinut" hranom koju je navikao da ima u svom domu. Pre neki dan sam baš ručao sa pripadnicima nove klase na dobrovoljnom služenju i niko od njih nije komentarisao da nije količinski dovoljan obrok, da je loše pripremljeno ili da je jednolično – kaže jedan od zaposlenih u kasarni koja je centar za obuku vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka.

Prema njegovim rečima, ono što je bilo vrlo često jelo u vreme JNA, "drnč" koji poreklo svog imena kao skraćenica duguje "deterdžentskom rastvaraču naslaga čađi", koji je služio za čišćenje puške, a zapravo predstavlja sve ono što je preostalo od ručka prethodnog dana pa se pomeša u "novi" obrok, više ne postoji u tom obliku.

 

- Paprikaš sa više vrsta povrća da ili rižoto da, ali "drnč" koji je i nama bio dovoljan za ručak jer smo jednostavno bili stalno gladni pa makar izgledao kao bućkuriš, više ne – objašnjava on.

Zato je, kako dodaje, na meniju i dalje ostao čuveni vojnički pasulj, uz tradicionalni recept koji podrazumeva brašno, beli luk, šargarepu, koncentrovani paradajz, prstohvat peršuna i "na vrh noža" tucanu papriku i biber.

- To je, praktično, recept i za kućnu varijantu tog jela, sem što u ovaj pasulj umesto kobasice ili svinjskih rebara, ide 100 grama goveđeg mesa. I što je najvažnije, vojnički pasulj nije svakodnevno ili najčešće jelo na meniju danas u kasarnama – tvrdi sagovornik Blica.

Foto: mod.gov.rs

Podrazumevaju se i grejanje i internet

Kada je reč o uslovima smeštaja u kasarnama u koje će ući regruti nove prve generacije na obaveznom služenju vojnog roka, pogotovo zato jer će u pitanju biti pripadnici Z generacije kojoj su komfor, tehnologija i internet gotovo "urođeni", vlasti obećavaju da će regrutacioni centri za prihvat mlade vojske biti "pripremljeni u skladu sa savremenim okolnostima života".

- Ne želimo da vratimo vreme u sedamdesete, osamdesete ili devedesete, nego da ti momci, budući vojnici, ponos Srbije, imaju najbolje moguće uslove za život u kasarnama - naglasio je nedavno premijer Srbije Miloš Vučević.

Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić veruje da je, pripremajući strategiju za uvođenje obaveznog vojnog roka, Generalštab Vojske Srbije imao u vidu sve infrastrukturne uslove današnjih kasarni, pa da “smeštaj i sve ostalo neće biti ni slično vremenima JNA”.

- To svakako neće biti kasarne u kakvim se vojni rok služio, na primer, 80-tih godina prošlog veka, kada su ti uslovi bili poprilično spartanski. Danas je jako važno da za mladiće koji će odlaziti na služenje vojnog roka bude mnogo veći komfor, jer oni su prosto navikli da žive drugačije nego starije generacije. Tih 75 dana, koliko će biti na služenju, ipak ne može da se provede u neadekvatnim uslovima. Dakle, mora biti i dobro grejanje i topla voda i svakodnevno tuširanje i pristup internetu. To sve današnji momci od 20 godina očekuju da imaju – kaže Dragišić.

Zoran Dragišić zaključuje da 75 dana obaveznog vojnog roka za buduće regrute "jednostavno mora biti tako da ne otera mlade ljude iz zemlje".

- Minimum je da to budu uslovi koji su pristojni, jer to je druga generacija i drugi standard života. Svakako da je Generalštab uzeo u obzir koliko košta jedan dan vojnika na služenju i to je ono što ćemo u Skupštini usvojiti rebalansom budžeta koji se očekuje za mesec-dva. Taj rebalans treba da obuhvati i troškove služenja vojnog roka i lično se nadam da će se, da bi imao pristojne uslove života, trošiti mnogo po vojniku – smatra profesor Fakulteta bezbednosti.

(Blic)

BONUS VIDEO: