"POPEO SE NA STEPENICE I OBESIO SE"! Smrt Erola Kadića zavila javnost u crno, ZBOG OVIH DETALJA PLAČE REGION!

U Beogradu je danas, nažalost, preminuo istaknuti glumac i reditelj Erol Kadić, dugogodišnji član ansambla Pozorišta Atelje 212. Rođen 19. juna 1955. godine u Zagrebu, Kadić je ostavio neizbrisiv trag u pozorišnoj umetnosti. Njegov put u svetu pozorišta započeo je 1980. godine kada je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Arsenija Jovanovića. Samo tri godine kasnije, 1983. godine, postao je stalni član Ateljea 212, gde je ostao sve do odlaska u penziju 2020. godine.

- Meni je Atelje prva kuća. Radio sam i u drugom pozorištima ali sam u Ateljeu od svoje treće godine na fakultetu, tu mi je bila prva uloga, i kada sam diplomirao, odslužio vojsku, odmah sam primljen i tu sam ostao - govorio je Erol Kadić u razgovoru za "Studio B". 

Uloga tužnog klovna

Kadić se u razgovoru za pomenute medije prisetio svoje prve pozorišne uloge, koja je ostavila poseban pečat na njegovu karijeru. Naime, njegov profesor Jovanović je u predstavi "Korešpodencija" tražio od studenata da smišljaju likove koji nisu u tekstu, a Kadić je izabrao da igra tužnog klovna.

- Moj profesor Arsenije Jovanović, režirao je "Korešpodenciju" i doveo sve nas sa klase da gledamo probu i rekao da svako od nas smisli lik kojeg će da igra u toj predstavi, a koji nije napisan u tekstu. Od čitave moje klase ostali smo ja i Dragana Varagić. Ja sam smislio da igram tužnog klovna koji sve vreme predstave nudi glumcima cveće da kupe. Niko to cveće ne kupuje, oni ga čak i ne primećuju, a video sam da je profesor imao neke mornarske stepenice na sceni koje su vodile negde "u nebo", i na kraju se taj moj klovn popeo gore i obesio se.

Režija kao zadovoljstvo

Kadić je bio i talentovani reditelj. U Ateljeu 212 režirao je nekoliko predstava, uključujući "Pijanista" i "Zabavljač", a takođe je radio i u nezavisnoj produkciji, kao i u Narodnom pozorištu Mostar. O svom rediteljskom angažmanu je govorio s posebnim zadovoljstvom, naglašavajući da uživa u psihologiji glumaca i u stvaranju zajedničke priče na sceni. Njegova strast prema režiji proizašla je iz manjka uloga, što je iskoristio kao priliku da se izrazi i ostvari.

- Mladi glumci unose neku dobru energiju, nešto novo u glumačkom rukopisu, onda gledaju nas, pa malo uče i od nas, a i mi stariji malo kraduckamo od tih mladih, tako da je to jako dobra kombinacija.

- Pozorište se dosta promenilo. Ja sam radio sa mnogim rediteljima, poznatim, manje poznatim, iskusnim, manje iskusnim, U ono vreme su budžeti bili mnogo veći, za kulturu se davalo mnogo više. Kultura je bila mezimica. Mi smo nekada u Ateljeu 212 samo na velikoj sceni godišnje radili pet premijera, na maloj sceni po osam premijera. Pozorište je bilo živo, jedna dobra mašinerija i dobra kulturna klima. Poslednjih godina je to sve na žalost na mišiće. Publike ima, ali produkcijski sve je to skromnije i skromnije.

- Ja sam imao podršku Mucija Draškića. On mi je dao inicijativu da režiram. Prvo sam radio sa Feđom Stojanovićem monodramu, pa sam Aljoši Vučkoviću režirao monodramu i tako sam polako krenuo. Kolege vole da rade sa mnom jer znam tačno koji su problemi i kroz šta sve glumac prolazi da bi došao do neke uloge. Tako da meni sa one strane scene jeste zanimljivo, volim da se bavim psihologijom više ljudi i da ih sjedinim u istu priču, imam tačnu sliku kako to treba da izgleda, šta hoću da kažem tom predstavom. Volim da se bavim režijom. Meni je režija došla kao posledica manjka uloga što na filmu što u pozorištu, ja sam prosto u režiji našao ventil i svoje zadovoljstvo koje me ispunjava.

- Dosta sam radio koprodukcije sa strancima i navikao sam na kasting. Kasting je stvarno dobra stvar, naravno, profesionalno organizovan kasting, jer kod nas se nekad napravi kasting pro forme radi, dok stranci to rade vrlo ozbiljno. Nisam nikada bio u situaciji da zbog nekog ili pomoću nekog dobijem ulogu - pričao je pre desetak godina za emisiju "Mali ekran" Studija B. Tom prilikom je govorio i svom hobiju, kuvanju.

- Ja stvarno volim da kuvam. Znate, kad je plata bila pet maraka, moram da priznam da sam godinu dana živeo od kuvanja. Kuvao sam po pozivu. To me odmara, obožavam da kuvam i svaki dan to radim - govorio je glumac.

Komemoracija povodom njegove smrti biće održana u Ateljeu 212, a sahrana na Bežanijskom groblju,13. maja u 11.45.

BONUS VIDEO: