POZNATA LISTA UKRAJINSKIH META U RUSIJI: Bajden pred sudbonosnom odlukom, kako god da odluči, kajaće se

Američki predsednik, Džo Bajden, nalazi se u teškoj situaciji uoči izbora. Mora da odluči hoće li dozvoliti Ukrajini da koristi američko oružje za napade na ciljeve unutar Rusije ili će produžiti zabranu.

Pritisak na Džo Bajdena da ukine embargo na oružje dolazi sa svih strana, uključujući pojedine demokratske i republikanske odbornke, evropske lidere, šefa NATO i, naravno, samog ukrajinskog predsednika, Volodimira Zelenskog. Jasno je zašto pritisak raste upravo sada.

Ukrajina se, naime, nalazi u jednoj od najtežih situacija od početka ratovanja. Za razliku od prvih meseci 2022. kad su ukrajinske snage pobeđivale zbog loše organizacije i iscrpljenosti ruskih trupa, sada se taktika ruskog vojnog vrha uveliko promenila.

Sposobnost ruske vojske da uči i prilagođava se na bojnom polju doveli su do toga da je Moskva preokrenula nepovoljnu situaciju na ratištu u svoju korist. Ukrajinske snage su nadjačane brojčano ljudstvom i oružjem. Na svakog ukrajinskog vojnika na terenu pojavi se 10 ruskih. Na svaki ispaljeni ukrajinski metak Rusija ispali barem pet, piše Jutarnji list.

Foto: www.profimedia.rs,

Ruska vojska takođe prilagođava jačinu i mesto napada tako da u najvećoj meri iskoristi ukrajinske slabosti u protivvazdušnoj odbrani. Možda najznačajniji faktor koji je Rusija upotrebila kako bi stekla prednost u ratu jeste restrikcija korišćenja zapadnog oružja na ruskoj teritoriji. Taj dogovor, uspostavljen odmah na početku sukoba, doveo je do toga da Rusija uspešno štiti svoje kopnene snage od ukrajinskih napada pre nego što ih pošalje preko granice u Ukrajinu.

Oni koji traže ukidanje embarga na oružje veruju da će ciljanje trupa ruskih vojnika, tenkova i zaliha izdaleka, odnosno pre nego što pređu granicu, omogućiti Ukrajini da barem nakratko zaustavi rusko napredovanje na istoku. Zapadno oružje koje bi moglo da dostigne ciljeve unutar ruske teritorije je višecevni raketni lansirni sistemi HIMARS i ATACMS, taktički balistički raketni sistemi, s dometom od 300 kilometara.

Prostor koji bi mogli da ciljaju nalazi se uz samu ukrajinsku granicu. Reč je o tzv. ruskom utočištu niskog rizika, kako ga je nazvao Institut za proučavanje rata, veličine otprilike 1.750 kvadratnih kilometara. Na tom području nalaze se stotine vojnih objekata, skladišta goriva, magacina oružja, komandna mesta, objekti za popravke i pružanje logističke podrške, radarske stanice, kasarne, najmanje 15 vazdušnih baza i druga ključna vojna infrastruktura. Ako Ukrajinci izvedu napad na te vojne ciljeve i eliminišu dovoljno raketno-artiljerijske municije, mogli bi potencijalno da poremete ruske ofanzivne operacije.

Službeno, Vašington ne dopušta Ukrajini da koristi oružje koje je isporučila Amerika za napad na mete unutar međunarodno priznatih granica Rusije. Međutim, pritisak na Bajdenovu administraciju sve je jači i moguće je da će Bela kuća promeniti stav, kao što je učinila već nebrojeno puta kad je u pitanje slanje oružja Ukrajini.

Opravdanje je uvek bilo da su SAD htele da izbegnu provociranje eskalirajućeg odgovora Vladimira Putina, posebno korišćenje taktičkog nuklearnog oružja. Nakon što je francuski predsednik, Emanuel Makron, rekao da razmišlja o raspoređivanju NATO snaga u Ukrajini, Putin je naredio održavanje nuklearnih vežbi u Belorusiji.