SABLASNE SCENE SA SAHRANE BORE ĐORĐEVIĆA LEDE KRV U ŽILAMA! Dok su sanduk spuštali u raku - desilo se nešto neverovatno!

Prošle subote, Gradsko groblje u Čačku postalo je mesto poslednjeg počinka za rok legendu Boru Đorđevića. Sa posebnim pijetetom, šestorica radnika JKP "Gradsko zelenilo" - Vladan, Goran, Aco, Stanko, Vladica i Rile, obavili su ukop posmrtnih ostataka. Njihova posvećenost i profesionalnost su bili primetni, a njihove reči odavale su duboko poštovanje prema pokojnom muzičaru.

Uprkos teškom fizičkom poslu koji svakodnevno obavljaju, radnici su istakli da se mrtvih ljudi ne plaše, već samo živih. Njihova posvećenost poslu je vidljiva u svakodnevnim zadacima koje obavljaju, pripremajući grobnice za ukop preminulih. Odeveni u svoja radna odela, ovi radnici svakodnevno rade na pripremi novih humki, iako je to posao koji retko ko želi da obavlja.

Na dan sahrane, jedan od pogrebnika, Vladan Matović, je istakao da je ova sahrana bila posebna za njega. Iako je navikao na teške scene i ljudsku patnju, kopanje rake za Boru Đorđevića izazvalo je posebne emocije kod njega. Istakao je da je voleo Borinu muziku, ali još više samog Bora kao čoveka. Njegova posvećenost narodu i ponos na svoje poreklo iz Čačka, ostavili su snažan utisak na Vladana i njegove kolege.

Foto: ST/Nemanja Pančić, ATAImages

 

- Voleo sam njegovu muziku, ali više od roka sam voleo njega kao čoveka, iako sam ga poznavao površno i sreo nekoliko puta. Onda kad to niko nije smeo, on je bio taj koji je isticao da je Srbin iz Čačka, zato ga neizmerno cenim. Viđali smo se na Ravnoj gori, on je tamo često dolazio i sa običnim svetom razgovarao, evo kao sad ti i ja. Bio je narodni čovek - kaže sagovornik i nastavlja:

- Tog dana niko od mojih kolega nije bio ravnodušan, pa ni ja. Dok smo ga pokopavali, pevao je hor, ali to smo već čuli, jer je profesorka Gimnazije s decom sat pre početka sahrane uvežbavala, pa smo znali kako će to otprilike izgledati. Ali kada se prolomio aplauz, to me potpuno razoružalo... Da, nosio sam crnu majicu u znak žalosti za Borom, ali nisam plakao. Kad Srbi ispraćaju heroja, oni ne plaču. Možda je to bio znoj - završava Vladan Matović za Kurir.

BONUS VIDEO: