RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: Krvavi Đurđevdan

Uoči Đurđevdana, 5. na 6. maj, jedinica vojne policije potpukovnika Iličića, pripremajući se za napad na Rasa košares, prenoćila je na terenu prema koti 601, gde su bili odlično utvrđeni teroristi. Oko 22 časa, na oko 600 m od jedinice, bačene su kasetne bombe. Kada je svanulo, borci kreću prema koti 601. Razvijaju se u strelce za borbu, međusobno su udaljeni po pet metara. Na levom krilu je i vojnik po ugovoru Božidar Kostić u sastavu prvog odeljenja. Komandir voda bio je Aleksandar Đurović. Idu kroz ozelenelu bukovu šumu. Vreme je izuzetno loše, gusta magla smanjuje vidljivost na samo par metara. Idu preko položaja naše pešadije od kamenja na stenama. Boža ide preko stena, dolaze do čistine preko koje se spuštaju u skokovima po dvojica. Uočavaju ih izuzetno dobro maskirani snajperisti koji pokrivaju ceo taj teren i počinju da ih gađaju. Dolaze do šume. Spuštaju se frontalno prema dolini koja je ispod kote 601. 

Na brdu iznad naših boraca su teroristi u bunkerima i rovovima. Borci ispaljuju jedan metak. Tada počinje pakao. Teroristi tuku iz svih oruđa. Boža i njegovi drugovi se zaklanjaju iza bukvi i odgovaraju vatrom. Žestoko tuku i naša i njihova artiljerija i minobacači. Minobacačka vatra iz Albanije neprestano traje od devet do 13.30. S desne strane je minsko polje. Minobacači iz Albanije dejstvuju izuzetno profesionalno. Teroristi su sa okolnih visova osmatrali naše borce i precizno navodili minobacačku vatru. Praktično su minobacačima jurili naše borce. Kada se borci zaklone iza drveta, oni bace minu ispred, kada se borci pomere, opet ih jure minama. Grupa od desetak terorista prilazi sa desne strane na 80-100 m. Drogirani su, dovikuju, psuju mater srpsku. Naši borci ih likvidiraju rafalnom paljbom. Borci napreduju, prilaze na 30 m teroristima koji tada izlaze iz rovova i kreću prema našim borcima. Idu sasvim normalno, borbeno, polusagnuti, kao da su svi drogirani. Pucaju u pokretu. Njihovi snajperisti sa brda žestoko tuku. Božu, koji je zaklonjen iza bukve, gađaju istovremeno tri snajpera. Zrna na sreću udaraju u bukvu i kidaju koru. Boža uočava jednog snajperistu - devojku, plavušu u bunkeru. Vodi se bliska borba na 30 m. Naši po gustoj magli tuku zoljama, tromblonima, bacaju bombe. Kod terorista ima plaćenika. Jedan dovikuje Boži: "Četnik, el slaviš Đurđevdan!" Boža mu odgovara: "Slavim, dođi na kafu." Tada terorista koji se dovikivao sa Božom izlazi odozdo i uspravlja se. Boža ga nišani i jednim hicem jedinačnom paljbom, jer štedi municiju, likvidira. Preko njegovog leša preskače drugi terorista koji je, sudeći po akcentu, bio musliman iz Bosne i viče: "Je*o mater svoju." Teroristi neprestano pucaju. Stotine metaka leti okolo, glava ne može da se podigne. Boža likvidira i tog teroristu plaćenika. 

Foto: Privatna arhiva

Teroristi dejstvuju i brovinzima 12,7 mm, kojima izvaljuju bukve iz zemlje. Desetak metara od Bože, iza bukve je stariji vodnik Veselin Mandić, koga pogađa snajper 5,56 mm kroz levu stranu pluća. Mandić pada. Ima jako krvarenje. Zove Božu, koji od siline vatre ne može ni glavu da digne. Boža mu kaže da skine sve sa sebe i da se izvlači nazad. Snajperista pogađa jednog vojnika po ugovoru u obraz. Mandić ga privlači sebi i zaklanja svojim telom. Tada snajperista pogađa Mandića po drugi put - u levo koleno. Krv pršti na sve strane. Veselin preko motorole javlja da je ranjen. Motorolom se javlja i potporučnik Aleksandar Đurović, koji kaže: "Šefe, i mene je ta zmija ujela." Pogođen je u ruku. Mandiću prilazi vodnik Trifunović sa još tri borca da mu pomogne. Snajperista pogađa Trifunovića, koji gine. Pošao je da otrgne od smrti svog saborca i poginuo. Tako je tih dana naša vojska ratovala i ginula na Kosmetu. Braća po krvi, rame uz rame, jedni za druge su živote davali, zajedno se borili i zajedno umirali. 

Mandiću prilaze još dvojica vojnika po ugovoru iz Kragujevca. Dok napad terorista teče, Mandić puzi i izvlači se. Rezerva koja je uvedena iz Albanije pokušava u kontranapadu da napravi klasično okruženje prvo desnim krilom, što su naši borci odbili ubivši od šest do osam terorista, pa onda levim krilom. Teroristi sa povoljnih pozicija napadaju frontalno. Ima ih stotine. Našim borcima se čini kao da puca celo brdo. Brzo se organizuju i za 30 minuta prave zaklone, raspoređuju se pravilno i ne dozvoljavaju teroristima da im priđu. Tada teroristi napadaju Božinu grupu i s boka. Poslednji na boku je Boža. Terorista je mnogo, silovito napadaju pa naši borci na levom krilu počinju da se izvlače. Treba da pređu 20-30 metara do poljanice. Komandira voda potporučnika Đurovića, koji je već bio ranjen u ruku, pogađa snajper u slepoočnicu. Još jedan neustrašivi oficir Vojske Jugoslavije završava vojničku karijeru na samom početku, u borbi prsa u prsa, junački, kao što priliči oficiru. Vojnici ga izvlače, uzimaju ranjene i jedan po jedan se povlače naizmenično. Dok se jedan izvlači, drugi puca. Boža i jedan vojnik štite odstupnicu dok se izvlače ranjenici. Teroristi idu stalno napred, nakratko zastanu pa opet napred. Magla se čas podigne, pa opet padne. Borbe neprekidno traju do podneva.

Foto: Privatna arhiva

Boža vidi teroriste koji idu prema njemu. Borci bacaju bombu i pogađaju teroristu koji nosi mitraljez M-84. Dvojicu Kragujevčana koji su pomagali Mandiću, Komatovića i Stanojevića, teroristi ranjavaju u borbi. Oni se sami previjaju. Boža ih vidi. Jedan kome je ruka bila uvijena vuče drugog kome je glava zavijena. Zaležu iza bukve. Boža u povlačenju dolazi do njih i kaže im: "Povlačite se." Borac sa zavijenom rukom izvlači drugog sa zavijenom glavom. Idu prema poljanici. Od tada se vode kao nestali. Božina grupa se izvlači na ivicu šume prema poljanici. Tada ih poklapaju izuzetno preciznom minobacačkom vatrom. Stariji vodnik Aleksandar Zagorac i vojnici Stevan Vukin i Andrija Bulatović, pre nego što su nesebično i hrabro sa ničije zemlje, između naših boraca i terorista, izvukli telo vodnika Trifunovića, prišli su do terorističkih bunkera i uzeli belu albansku kapu koja je bila na bunkeru. 

Foto: Privatna arhiva

Vojnik Janjić, koji se izvlači, trči prema Boži. Usta su mu puna krvi. Dolazi do Bože i pokazuje obraz. Geler mu je prošao kroz obraz i izašao kroz otvorena usta. Kaže Boži da ide po vodnika Zagorca, koji je ranjen. Boža kreće prema Zagorcu. Tada blizu njega pada mina iz bazuke ili bestrzajnog topa. Detonacija ga je prosto oduvala. Baca ga tri metra uvis, leti kroz vazduh i pada na zemlju. Sav kontuzovan ustaje. Pretrčava do Zagorca, koji je ranjen u nogu. Pored njega je vodnik Stefanovski, koji je ranjen u šaku iz koje lipti krv. Njih dvojica i vojnik Janjić su bili zajedno kada ih je pogodila mina. Boža stiže do Zagorca, koji leži na boku. Vojnik Steva, koji se vratio po pušku poginulog Đurovića, skuplja opremu pored njih. Boža mu kaže da se izvlači, uzima ranjenog Stefanovskog i nosi ga. Poklapa ih minobacač. Boža se sa ranjenikom baca na zemlju. Stefanovski, praćen stalnom vatrom terorista, sam pretrčava do naših boraca. Boža pomaže Zagorcu, koji hoda na jednoj nozi i oslanja se na njega. Tako prelaze 20-30 m. Zagorac kaže da oseća toplotu niz nogu. Vide da mu se krv sliva. Boža mu kaže da se osloni na zdravu nogu. Boža malaksava i gubi snagu. Izvlače se preko potoka do polaznih položaja i zalaze u borove. Boža upada u sneg do kolena, suše mu se usta, sve je manje snage u njemu. Dolazi do naših minobacača. Samo je čučnuo u sneg. Otkazuju mu obe noge. Klonuo je. Stigle su ga posledice kontuzovanja od dejstva mine koja ga je bacila u vazduh i tresnula o zemlju. Tom prilikom je uganio zglob na levoj ruci. Borci mu uzimaju opremu i pomažu. Pravi još desetak koraka i više ne može. Već je 14 časova. Previjaju mu ruku i nose ga do saniteta. Jedinica ostaje na položaju.

Foto: Privatna arhiva

Inače, Božidar Kostić je 14. aprila bio na položaju prema našoj osmatračnici na oko 200 m od granične linije. Sa ostalim borcima došao je do stena, na kojima su zauzeli položaje. Odatle razmenjuju vatru s teroristima. Boža sa stene dvogledom vidi teroristu na brdu kod osmatračnice. Vojnik po ugovoru Željko Milić gađa ga snajperom. Boža kroz dvogled vidi da Milić pogađa crnca u rovu i kaže: "Bingo." Onda on uzima snajper 7,9 mm i kroz optički nišan vidi drugog crnca u uniformi, ali van rova. Gađa ga i pogađa. Vojnik Janjić uzima mitraljez M-84 i stavlja ga na stenu. Borci prate dvogledom teroriste koji pretrčavaju iz šume preko livade prema osmatračnici i kose sve koji pretrčavaju. Likvidiraju petoricu-šestoricu terorista, koji na položajima mnogo galame, što je pouzdan znak da ima mrtvih i ranjenih. 

Borci se po mraku vraćaju oko 150 m nazad na brežuljak u šumi i tu noće. Pada sneg, pahulje su kao krofne. Borci spavaju uz drveće i kamenje. Ujutru su mokri i promrzli. Oko osam časova idu na novi položaj. Teroristi ih tuku minobacačima. Dok su u pokretu, u šumi, teroristi ih gađaju bestrzajnim topom. Granata proleće između Bože i Đurovića na jedva metar. Zaležu iza bukve. Druga proleće opet pored njih i ubija jednog vojnika. Sa brežuljka se prebacuju u dolinu i tu ostaju do večeri. 

Na drugom krilu napada naši borci dolaze do bunkera na 15 m. Vodnik ispuzava napred i zoljom pogađa bunker u kom je bilo nekoliko terorista. Minut, dva čuju se krici. Borci su tad jurnuli sa svim oružjem i upali u terorističke rovove i zaklone na visu i potisnuli teroriste iz prve utvrđene linije. Teroristi su na svakih 10-15 m imali dobro uređeno mesto za strelce. Borci zaposedaju liniju koju su držali teroristi. Tada iz Albanije kreće precizna, strahovita minobacačka vatra. Pri zauzimanju utvrđene linije ranjen je samo jedan desetar u leđa i obraz. Kada su zaposeli liniju, naši borci su pronašli leš terorističkog oficira koga su ubili 11. aprila. Teroristi su odneli samo njegovu pušku. Okolo je bilo još šest-sedam leševa koje nisu odneli jer nisu bili Šiptari, već strani plaćenici. Pored jedne bukve nalaze ranjenog plavokosog teroristu s bradom. Pored njega je bio još jedan mrtav terorista i mitraljez s dobošem. Ranjeni terorista je ubrzo umro, a u njegovoj vojničkoj bluzi je bio dokument na kome je, pored imena, bilo upisano i mesto odakle je - Frankfurt na Majni. Nije se ovom nemačkom psu rata posrećilo. Došao je da ubija za novac. Neće ga potrošiti ni on, kao ni mnogi drugi plaćenici koji su učestvovali u agresiji NATO na našu zemlju.

Foto: Privatna arhiva

Borci tada nalaze leš vodnika Komarice, koji je tu poginuo u napadu na teroriste 11. aprila. Njegov leš prvo izvlače do potoka, gde ga preuzima zastavnik Slobodan Ivantić sa tri vojnika. Stavljaju ga na nosila i nose. Tuku ih snajperima i minobacačima. Teško se probijaju kroz dubok sneg, koji im je do pojasa. Jedan borac ide napred, dvojica ga nose, a Ivantić im pozadi štiti leđa. Teroristi pucaju iz mitraljeza. Jedan borac zoljom pogađa to mitraljesko gnezdo. Trčećim korakom jedva se probijaju kroz sneg. Povremeno zbog jake vatre spuste nosila i zaklone se. Nekoliko puta ih je i mrtav Komarica zaštitio jer su teroristi pogodili njegov leš, iza kog su se borci koji su ga nosili zaklonili. Ivetić ide desno od potoka ivicom šume. Primećuje četvoricu snajperista koji idu preko potoka i pokušavaju da okruže borce koji napadaju kotu 601. Ivantić to javlja motorolom, a sa borcima otvara vatru na snajperiste koji su udaljeni oko 250 m. Jedan terorista pada, a ostali beže niz potok. Borci nastavljaju dalje, uskoro dolaze do naših minobacača i vozila. Izvukli su mrtvog Komaricu, nisu ga ostavili teroristima. Tada ih ponovo zasipaju minobacačkom vatrom.

Foto: Privatna arhiva

Položaje koje su naši borci zaposeli na juriš, teroristi s visa strahovito tuku minobacačima. Jedna mina pada među četiri borca i ranjava ih. Boban Spasojević iz Valjeva u telu ima čak 16 gelera. Jedan geler mu je presekao pancir i prvi krst koji je nosio oko vrata, a drugi geler mu je samo napravio ožiljak. Život mu je spasio krst. Oko vrata je nosio dva krsta - jedan drveni iz Dečana i drugi plastični. Zastavniku geler preseca vrpcu od šlema i poklanja mu jedan život. Kada se digla magla, teroristi kreću u frontalni napad. Napadali su sedam puta uz veliku dreku i vrisku da bi uplašili naše borce. Dobili su odgovor - muziku iz automatskih pušaka i mitraljeza naših boraca, koji su odbili sve njihove napade i zadržali liniju koju su osvojili.

Foto: Privatna arhiva

Kapetan Mikica Kovačević 8. maja u 13.20, sam izviđa deo terena na Opljazu nedaleko od karaule Košare da nije miniran, da bi grupa dobrovoljaca mogla da postavi minsko polje ispod položaja naših boraca, da teroristi koji su udaljeni 200 m ne bi prilazili. U izviđanje terena, tj. otkrivanje postavljenih mina, kapetan nije hteo da pošalje vojnike, već je sam krenuo. Mikica izlazi ispred naših položaja i ide kroz šumu bočno od terorista prema potoku. Treba da otkrije i obeleži već postavljene mine. Sporo se kreće, pažljivo gledajući da ne nagazi na minu. Obeležava je trakom da ne bi dobrovoljci koji treba da postave mine naleteli na nju. Nakon otkrivanja te mine mora da se prebaci u drugi rejon oko 150 m dalje. Dok se kreće kroz šumu, uočavaju ga teroristi sa Maja glave i otvaraju vatru. Mikica je sam, na 50-60 m ispred naših položaja. Gađaju ga protivavionskim topom sa rasprskavajućim zrnima. Baca se na zemlju, kotrlja se niz livadu oko 40 m. Zrna padaju blizu njega, ali ga, na sreću, nijedno ne pogađa. Dolazi na šumski put i pravi kratku pauzu. Nastavlja izviđanje drugog dela terena koji je takođe trebalo minirati. Tražio je dve već postavljene mine za koje je znao da su tu, da naši borci ne bi prilikom miniranja naleteli na njih. U pomoć mu dolazi jedan vojnik s drugog, bočnog položaja.

Foto: Privatna arhiva

Ulaze u gušću šumu sa debljim stablima, pa se kreću uspravno. Mikica drži pušku nagotovs i pažljivo gleda zemlju oko sebe. Na ničijoj je zemlji, između naših i položaja terorista koji svakog časa mogu da se pojave. Šuma je gusta, na zemlji debele naslage lišća i granja. Idealno za postavljanje mina. Kreću se veoma oprezno, korak po korak. Vojnik je na pet metara od kapetana. U trenutku Mikica nogom poteže žicu. Naišao je na minu iznenađenja -  rasprskavajuću na potez. Čuju jaku buku od detonacije, zvoni im u ušima. Vojnik pada ranjen. Mikica ostaje uspravan, oseća toplotu i slivanje krvi niz desni obraz i u čizmi. Prilazi vojniku, pita ga šta oseća. Ovaj kaže: "Bol u desnoj nozi." Mikica mu pogleda nogu i kaže: "Nije opasno, hajde nazad." Vojnik ustaje i hoda prema položaju. Prilaze do boraca na položaju. Mikica seda. Skidaju ga i previjaju. Iskusni graničar i borac, hrabri kapetan Kovačević, koji nije hteo da rizikuje živote svojih vojnika i koji je, kao i njegove kolege starešine, bio uvek ispred svojih boraca, ranjen je u noge na deset mesta i u ruke. Izgubio je desno oko. Mnogo gelera završilo je u njegovom šlemu, što ga je spaslo. Vojnik koji je bio s njim ranjen je u nogu. Inače, u svim akcijama izviđanja i dejstva ispred Mikice uvek je, na ličnu inicijativu, išao izuzetno hrabar vojnik Dragan Grubić Grom. Kada je Mikica ranjen, Dragan je tih nekoliko dana bio bolestan i nije bio na prvoj liniji.