RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: Juriš u istoriju

Agresor je ovladao vrhom Maja glava, koji je bio na albanskoj strani. Bataljon iz sastava 125. brigade, u kom su iskusni ratnici i starešine Opel, Opel 1, Omega 1, dobija zadatak od Renoa da se najbližim putem popnu na Maja glavu, ispod koje je Veljko sa grupom boraca. Bio je to gotovo nemoguć zadatak jer su teroristi bili odlično utvrđeni na dominantnom visu, albanska artiljerija je precizno dejstvovala po već skinutim koordinatama, a NATO avijacija poklapala naše borce najčešće kasetnim bombama. S druge strane je bila Albanija.

U svakom ratu ima i smešnih situacija koje prerastaju u anegdote. Ono što se 13. aprila desilo na Košarama jeste ratna anegdota. Naime, potpukovnik Đurković Veljko počeo je uvođenje svežih snaga pravcem Batuša-Košare. Potpukovnik Janković Medved je uputio Kuma da stupi u kontakt sa Veljkom i sazna šta se tačno dešava. U Batuši Kuma obaveštavaju da Veljko vodi kolonu prema Košarama. Kum izlazi na plato neposredno ispod sela Košare, gde nalazi Veljka. Dok razgovaraju, iznad platoa, levo od puta prema selu Košare, pada minobacačka granata, a ubrzo i druga bliže putu. Misleći da to naši dejstvuju minobacačima, Kum pita Veljka: „Znaju li ovi gde gađaju?“ Veljko odgovara: „Znaju.“ Nedugo zatim padaju još dve granate, ali još bliže mestu gde su njih dvojica. Geleri su se rasprštali iznad njihovih glava. Kum kaže Veljku: „Pa ovi će nas pobiti“, na šta mu Veljko odgovara: „Zato i gađaju.“ Shvativši da u stvari dejstvuju teroristi, Kum pruža ruku Veljku, ljubi ga i kaže: „Kume, Hristos vaskrese i nek ti je Bog u pomoći, a ja brišem odavde“ i sjuri se niz padinu prema Batuši.

Šezdesetak boraca, sa kojima su Alfa, Opel, Opel 1, Omega 1, dolazi u Batušu, odakle idu u kolonu jedan po jedan sa razmakom. Na putu za karaulu nailaze na prevrnuti BOV koji je naišao na zasedu i na pripadnike vojne policije majora Iličića. Alfa pita Iličića da li je sigurno. On mu kaže: „Penjite se polako.“ Nastavljaju i dolaze do kote 954 na Škozi. Tu počinju da ih gađaju snajperi. Borci nakratko zastaju, pa se po grupama spuštaju do stare karaule Molić, odakle se penju prema Maja glavi. Sa punom opremom penju se uz strahovit uspon, često četvoronoške puzeći. Užasno iscrpljeni stižu do Dede, koji ih šalje da pređu 50 metara i dođu do Veljka, koji Alfi i Opelu daje instrukcije, pokazuje im gde su teroristi i stenu na kojoj su teroristički osmatrači, bunkere i rovove. Nevreme je sve jače, kiša ne prestaje. Borci noće na mokroj zemlji, na naslaganom starom lišću.

Foto: Privatna arhiva

Izjutra stiže naređenje za opšti napad svih naših snaga na celoj liniji fronta na Košarama. Alfi se priključuje poručnik Ivica Petković Omega. Priključuje se i Opel 1 sa svojim borcima i uvezuje s ostalima. Cilj je bio da im naši zađu s leđa iz pravca karaule Morina i naprave obuhvat. Alfa, Opel 1 i Omega su na osmatračnici na jednoj steni ispod Maja glave. Reno naređuje napad. Alfa sa 17 boraca kreće prema našoj osmatračnici na Maja glavi, koju su zaposeli teroristi. Opelov kurir traži da krene sa Alfom, uzima pušku i ide s tom grupom. Borci idu u razvijenom stroju. Po grupama se prebacuju kroz uvalu u kojoj ima snega. Nailaze na jedno telo, okreću ga i vide oznaku granične jedinice VJ. Malo dalje, na pet-10 metara, nalaze drugo telo, pa treće. Oružje je bilo pored poginulih graničara sa karaule Košare. Alfa naređuje da poginule borce, koji su primili prvi udar nadmoćnog agresora, stave u šatorska krila i da ih grupe za izvlačenje iznesu do Molić potoka, gde su bile naše prihvatnice.

Teroristi još uvek ne primećuju borce koji se penju uzbrdo i nailaze na šipražje. Idu tiho, prebacivanjem po grupama. Kurir Saša Pejić, vodnik Tomislav Cehov i Opel čuju žagor i priču. Sva trojica uzimaju bombe i bacaju ih preko šipražja koje je visoko od dva do tri metra. Ne vide šta je iza šipražja. Međutim, istovremeno poleću dve kineske bombe, koje teroristi bacaju prema njima. Odjekuje istovremeno detonacija i od naših i od terorističkih bombi. Naši borci stoje. U sredini je Alfa, na pola metra od njega levo Cehov, a desno Pejić. Geleri pogađaju Cehova u glavu. On pada na zemlju. U komi je. Pejića geleri udaraju po celom telu. I on pada. U komi je. Alfa ostaje na nogama. Misli da su Cehov i Pejić mrtvi. Hvata Cehova i pipa mu puls. Vidi da je živ. Zove bolničara sa grupom. Oni dolaze, ubacuju Cehova i Pejića na šatorska krila i izvlače ih.

Borci bez pucnjave ulaze u visoko šipražje, prolaze i izlaze pravo u rov iz kog su teroristi pobegli. Vide teroriste koji su na 50 metara u betonskim rovovima. Tada počinje totalna paljba. Alfa, Ivan Cvetković, vodnik Stefanović i ostali naši junaci izlaze iz rovova i s povicima: „Ura“ da bi uplašili teroriste trče prema njihovim rovovima. Teroristi su iznenađeni jer nisu očekivali da su naši Obilići toliko ludi da jurišaju pravo na puščane i mitraljeske cevi bez ikakvog zaklona i zaštite. Borci koji su izdanak slavne srpske vojske trče prema rovovima iz kojih teroristi otvaraju paklenu vatru. Naši borci, kao da imaju devet života, a ne jedan, dok trče, pucaju i pevaju. Ori se jugoslovensko-albanska granica od srpskih pesama i pucnjave.

Prašti oko njih stotine metaka od nekoliko puta brojnijih terorista. Sve su bliže teroristima. Jurišaju i uzvikuju: „Srbija“, „Ura“, psuju teroriste u betonskim rovovima. Tada im teroristi odgovaraju, psuju im mater srpsku. Teroristi viču: „Škaveli“, pogrdan naziv za Srbe. U neviđenom jurišu pravo na kuršume i smrt, borci uskaču u prvi red rovova iza kojih je još nekoliko paralelnih redova rovova. Obilići idu kroz rovove i pucaju na teroriste u drugim rovovima. Šale se usred borbe prsa u prsa, viču: „Ajmo da ih sredimo“, „Ajde da vidimo ko je jači“. Izuzetno hrabar borac, junak Cvetković, sa redenicima na sebi, nosi mitraljez iz koga puca i ide od rova do rova, a na svakom koraku ga vreba smrt. Nisu tada naši junaci razmišljali o smrti, već o majci Srbiji, i za nju su hteli da daju živote. Borci ulaze u treći red rovova kod osmatračnice i tu staju. Prestaje paljba. U jurišu za istoriju nijedan borac nije stradao. Bila je to neshvatljiva sreća ili nešto drugo.

Vodnik Stefanović sa samo pet-šest boraca juriša s desne strane i napreduje. U betonskim rovovima nalaze 17 leševa terorista koje su u trku, kroz oluju kuršuma, precizno pogodili iako su bili zaklonjeni. Tako se bori srpska vojska. Borci izveštavaju Opela i Renoa da su izašli na Maja glavu i poseli položaje. Reno ne može da veruje da su na Maja glavi. Ta grupa heroja se zapravo jednim ludačkim, nemogućim napadom, mimo svih pravila ratovanja, uklinila u terorističku liniju, ali grupe levo i desno nisu uspele da ih prate istim tempom.

Foto: Privatna arhiva

Na levoj strani, zbog pogibije hrabrog Ivice Petkovića, to krilo napada ostaje otvoreno jer nije imao ko da vodi vojsku koja je zastala. Borci koji su zauzeli Maja glavu su gotovo u potpunom okruženju. Teroristi ih gađaju sa svih strana. U komandi ne mogu da veruju da su toliko brzo izašli na Maja glavu. Istovremeno, Opel 1 ide s leve strane Škoze u rejonu trigonometra 908. Teroristi počinju da ih gađaju minobacačima i mitraljezima. Borci, međutim, nastavljaju da napreduju. Tada metak ranjava Opela 1 u desnu nogu. To mu je drugo ranjavanje. On radio-vezom javlja da je ranjen i da ne može da dođe do Alfe. Sam gura prste duboko u ranu na butini i vadi metak. Vraćaju ga u Batušu, a odatle voze u bolnicu u Peći. Tamo pred medicinskom sestrom koja se umalo nije onesvestila iz rane izvlači košuljicu metka prstima. 

Alfa od Renoa dobija naređenje da se vrati na početni položaj kod stene, gde se pre akcije sastao sa Veljkom. Borci se vraćaju. Međutim, ostale jedinice su vraćene dublje, na Škozu, dosta iza njih. Zato u potpunom okruženju ostaju Opel, Alfa i Pelivan sa borcima. Organizuju odbranu pod izuzetno lošim uslovima, po jakoj kiši i vetru. Spavaju u zaklonima koje su napravili. Na položaju budni ostaju samo dežurni. U 4.10, 15. aprila, po magli odjednom počinje pucnjava sa svih strana. Teroristi koji na nemačkim uniformama imaju truglaste ambleme na levim rukavima kreću u opšti napad. Borci izlaze na položaje i otvaraju vatru prema Maja glavi.

Vojnik Ljubiša Božilov, koji je preko noći prešao u drugi zaklon da mu drug ne bi bio sam, kreće prema svom zaklonu. Dok pretrčava, metak iz brovinga ga pogađa u leđa i izlazi napred raznoseći mu grudni koš. Alfa dolazi do Ljubiše, koji je još živ. Dolazi bolničar, skida mu bluzu i vidi da je sve razneseno. Kaže Alfi da neće preživeti. Alfa drži svog vojnika, miluje ga po kosi i pita koga ima kod kuće. Ljubiša, koji živi poslednje trenutke tek započetog života, kaže: „Dve sestre udate u Austriji i brata u Surdulici, koji radi u Vojsci.“ Bile su to poslednje reči junaka koji je tako herojski jurišao na teroriste na Maja glavi. Umire Alfi na rukama. Borba sve vreme traje. Još jedan mladi život uzele su Košare. Borci izvlače zauvek usnulog Ljubišu.

Opel zove Renoa da proveri da li i dalje ostaju tu. Pelivan zove radio-vezom Papigu, koji je kod minobacača, ali ne može da uspostavi vezu. Opel 1, koji je nepun sat posle izlaska iz operacine sale, gde mu je ušivena rana na nozi, drugi put pobegao iz bolnice i došao na položaj, čuje Pelivana i javlja mu se. Inače, dok je ispred operacione sale čekao red za operacuju, vidi da iz sale izlaze Omega 2, koji je imao sedam gelera u telu i koga su u bolnici samo previli, i Alfa 1, kome je krenuo geler od ranijeg ranjavanja na vratu, a koji je sam napipao. Kaže im: „Zdravo, momci, sačekajte me.“ Nakon sat vremena, iz bolnice, onako ranjeni, beže sva trojica. Omega 1, kao najsposobniji među njima, vozi kadeta kojim odlaze u Ponoševac na položaj. Silni su ti oficiri Prištinskog korpusa. 

Opel 1 posreduje i prenosi koordinate koje mu daje Pelivan Papigi da otvori vatru. Papiga gađa i precizno usmerava mine na samo 100 metara od naših boraca. Pelivan javlja da su ispod pečurke, na samo 200 metara. Papiga sam, izuzetno precizno, zauzima elemente i otvara vatru. Mine padaju po teroristima stotinak metara ispred naših boraca. Tada staje kompletan teroristički napad koji je zaustavio Papiga vatrom iz minobacača. Borci nalaze tela terorista sa truglastim amblemima na uniformama. Dobijaju naređenje da Alfa zauzme poziciju za odbranu na Škozi, a da se Opel spusti u Batušu. Alfa sa 17 vojnika drži Škozu. Oko 15 časova sa Alfom 4 se penje uzbrdo. Vojska ostaje na Škozi. Pada minobacačka mina 50 metara ispred dvojice starešina koji zaležu. Alfa kaže: „Trči, vide nas.“ Ustaju i trče. Čuju zvuk mine. Alfa kaže: „Dok čujemo zvuk, sve je dobro, kada ne čuješ, zaleži.“ Zvuk se gubi. Zaležu.

Mina pada na samo 20 metara od njih. Opet ustaju. Terorista koji ih je sve vreme gledao gađao ih je sa četiri mine sve dok nisu izašli na kotu 954, gde je bila naša artiljerijska osmatračnica na kojoj je Apis. On im kaže da su ludi što su došli do njega jer će sada i njega da otkriju. Zatim im pokazuje ko ih je gađao. Starešine vide dva tamića sa zavarenim minobacačima na njima. Kamioni su stalno u pokretu. Po obaveštajnim podacima koje su kasnije dobili, vatrom iz tih minobacača je upravljao Italijan. U sumraku dobijaju zamenu.

Alfa sa 17 boraca silazi u Ponoševac, gde se nalazi sa Alfom 1 i Omegom 1. Odmaraju se samo te noći. Saznaju da su se vratila dva vojnika koja su bili sa vodnikom Mitićem, koji je ranjen ostao u steni gde mu se gubi trag, a koji su prilikom povlačenja zalutali u Albaniju. Tamo su dva dana lutali, a onda naleteli na našu zasedu koja ih je prihvatila. Sutradan Alfa i Opel 1 posedaju položaje na području karaule Morina i dobijaju zadatak da obuhvatom izađu na Maja glavu. Na tom putu je, međutim, minsko polje. Zato preko noći prave „kapiju“, odnosno razminiraju liniju dužine 500 metara da bi mogli da prođu. Ujutru, u koloni jedan po jedan prolaze kroz „kapiju“.

Foto: Privatna arhiva

Prilaze teroristima na oko 100 metara. U akciji su iskusni ratni drugovi Alfa, Alfa 1, Alfa 2, Alfa 3, Opel, Opel 1, Pelivan, Papiga, Đavo, Demon sa borcima. Okružuju teroriste u crnim uniformama, koji su potpuno iznenađeni. Otvaraju vatru i likvidiraju osam terorista, a ostali izlaze iz utvrđenja i beže. Naši borci stalno napreduju. Dolaze do neeksplodirane avionske bombe i mina iz kasetnih bombi kojima su NATO piloti greškom poklopili svoje „topovsko mesto“. Teroristi u bekstvu otvaraju vatru. Borci ih žestoko razbijaju, ali tada naleće avijacija i poklapa Alfu 4 tepihom bombi koje su spržile ceo taj kraj. On povlači vojsku i minobacače u potok.

Geleri od bombi, međutim, pogađaju grupu za snabdevanje, koja je išla za glavninom i dopremala ubojna sredstva. Geleri pogađaju i dva najbolja druga, Srbina i muslimana. Srbin gine, zapravo nestaje jer od njega ništa ne ostaje. Stradao je od bombe GBU, koja u prečniku od 40 metara sve sprži. Njegovom drugu muslimanu geler skroz otkida nogu iznad kolena. On pada, hvata ostatak noge i steže je da ne iskrvari. Prilazi mu doktor kome je kao profesionalcu muka od prizora. Dok mu jedva zavija nogu, ranjeni vojnik ga hrabri i kaže: „Ajde, doktore, polako“ i stalno ga pita šta se desilo sa njegovim drugom. Na nesreću, ostala je samo uspomena na njega. Uskoro ga odvoze pincom do bolnice.

Alfa sa vojnikom Jeftićem ide bedemom, a ostatak grupe uvalom. Teroristi spuštaju grupu za presretanje sa Maja glave. Grupa dolazi Alfi iza leđa i otvara vatru. Pogađaju Alfu u kuk, a Jeftića snajperskom puškom 5,56 mm u vrat. Jeftić, kome je metak ušao kroz vrat i iscepao unutrašnje organe, pada mrtav. Još jednog Obilića izgubila je majka Srbija. Otišao je u legendu. Alfa ranjen pada u kanal. Do njega prva dolazi Saška. Cepa mu kombinezon i previja ga. Zatim ga prebacuju do prihvatnice. Borci izvlače telo poginulog Jeftića, ali ih teroristi sa svih strana gađaju. Ranjavaju Srđana i još jednog borca. Ivan Cvetković, izuzetno hrabar i vešt borac, na leđima sam izvlači Srđana i poginulog Jeftića pod vatrom terorista. Za to vreme Opel 1 gubi radio-vezu s levim krilom koje ne sme da se povuče jer bi onda Alfa bio odsečen. Zato trči do Alfe da bi osigurao vatrenu liniju.

Dok pretrčava preko motorole mu se javlja terorista s bosanskim naglaskom i kaže mu: „Je**ću ti srpsku mater, je**m li ti srpsku slavu, vidim te“ i ispaljuje minu. Opel 1, koji je već dva puta ranjavan, čuje minu iz bestrzajnog topa i baca se na zemlju. Pre no što je dodirnuo tlo, na sreću, kumulativna mina pada na samo dva-tri metra od njega i eksplodira. Da li će biti treća sreća ili smrt? Detonacija mu nanosi povrede po licu, rukama, telu. Opel 1 ustaje i nastavlja. I treći put je neverovatni oficir preživeo. Bitka za život se nastavlja. Krvari, ali pretrčava. Tada pada druga mina, s druge strane, na četiri-pet metara od njega. Terorista ga juri bestrzajnim topom. Opel 1 pada i onesvešćuje se. Posle izvesnog vremena dolazi svesti, počinje da puzi i polako se izvlači prema našoj liniji. Dolazi do Opela. Obe mine su ga ranile svuda po telu i glavi. Opel ga smešta u bunker. Ranjeni oficir ponovo pada u nesvest i počinje da povraća. Onda ustaje i izlazi napolje. Bilo je to treće ranjavanje tog oficira koji je pravi izdanak slavnih srpskih komandira i komandanata. 

Da bi brže stigli u Đakovicu, ranjenog Alfu voze BMV. Auto vozi Domaćica izuzetno brzo, oko 190 km na čas. Ulaze u Đakovicu. Punom brzinom prolaze pored policijskog punkta ispod mosta. Tada ispod mosta izlaze tri policajca koji misle da su u autu teroristi i otvaraju vatru. Ranjeni Alfa sa zadnjeg sedišta skače preko Domaćice na volan. Auto staje. Njih dvojica misle da ih teroristi gađaju. Domaćica, koji ima samo pištolj, uzima ga, izlazi iz vozila i ide prema policajcima koji su pucali. Tek tada vidi da su to policajci. Auto je sav izrešetan, ali dvojica starešina su živi. Alfu odvoze u bolnicu u Đakovicu. Ispred operacione sale čuje doktora Rusa, dobrovoljca, kako peva. Operišu ga uz lokalnu anesteziju. Izvlače mu metak.

Posle operacije izlazi iz sale i vidi krvavog Opela 1 u vozilu. Prilazi mu i kaže: „Treći put si gotov.“ Na sreću, smrt nije imala obraza da uzme tako hrabrog oficira. Preživeo je i treće ranjavanje. Alfa je poslat na lečenje, a Opel 1 je i treći put, sutradan, pobegao iz bolnice i otišao u jedinicu. Izuzetno teške i krvave bitke su vodili borci te jedinice na Košarama. Borili su se nadasve hrabro, viteški i vojnički umešno. Borili su se svi, starešine, vojnici, dobrovoljci i rezervisti. Prvi među njima im je bio uzor, komandant brigade Reno. Komandant se prema borcima ponašao kao roditelj, koji je bio svuda sa svojim borcima gde im je bilo najteže. Tako je bilo i kada su teroristi gađali Alfu sa svih strana. U jednom trenutku Alfa čuje na motoroli smiren i tih glas Renoa, koji ga zove: „Alfa!“ „Kaži, Reno.“ „Gde si, de dođi kod drveta.“ Alfa trči do drveta, vidi Renoa kako sam, bez obezbeđenja, sedi pored drveta u jeku borbe. Komandant brigade je obezbeđenje ostavio čak u Ponoševcu i sam peške došao do karaule Morina. Alfa iznenađen kaže: „Šefe, šta ćete ovde, gde vam je obezbeđenje?“ Reno se nasmejao i rekao: „Srećan ti rođendan“ i poklonio mu flašu pića. Onda se raspitao za situaciju.

Foto: Privatna arhiva

Reno je naredio Đavolu, komandiru karaule Morina, da upozna Alfu sa terenom. Alfa traži da mu pokaže minsko polje. Neverovatnom borcu Đavolu su orijentiri stubovi dalekovoda. Hvataju liniju između stubova, koje se sve vreme drže. Đavo tako vodi Alfu 700-800 metara. Tada ga Alfa pita: „Gde smo sada, hoćeš li da mi pokažeš ta minska polja?“ Đavo mu odgovara: „Pa pogledaj malo oko sebe.“ Alfa gleda i svuda oko sebe vidi mine na potez. U trenutku se iskusni borac oduzeo. Ludi graničar Đavo je prošetao Alfu sredinom minskog polja, kao da su bili na izletu usred Šumadije.

Smrti se nisu plašili, ali su, kada su neporaženi poslednji put videli karaulu Morina i krenuli, tog juna 1999. godine, sa Kosmeta, Đavo, Saška i svi ti divni, hrabri borci koji su odbranili granicu od podivljalih hordi agresora plakali slušajući pesmu „Igra rokenrol cela Jugoslavija“. Alfin kolega Trkač, koji je i sam teško ranjen, imao je mnogo bitaka na Košarama. Tako je 29. aprila 1999. godine dobio naređenje da zauzme položaj Gurt nul, koji je bio na kilometar od granične linije. Trkač određuje komandire grupa Sokrata i Vuka, a on preuzima ulogu komandira voda minobacača 82 mm, s kojima će vršiti vatrenu podršku u napadu. Vis Gurt nul, visok 1.708 metara, zaposela je dobro naoružana grupa plaćenika. Vis je bio prekriven snegom dva metra dubine i bio je veoma teško pristupačan jer su mu svi prilazi bili preko brisanog prostora, bez ikakvog rastinja i kamenjara.

Foto: Privatna arhiva

Vatreni položaj Trkača je 2.200 metara iza grupe koja je trebalo da krene napred. Pošto su Sokrat i Vuk sa svojim grupama zauzeli početne položaje, počeo je sa vatrenom pripremom napada. Trkač gađa minobacačima pomoću topografske karte, a navode ga i komandiri grupa. Grupe kreću prema vrhu. Međutim, sporo napreduju jer sa vrha plaćenici otvaraju jaku vatru na borce koji mogu da napreduju samo dok traje dejstvo minobacača.

Uspešno koristeći vatrenu podršku, borci uspevaju da priđu sa dve strane na oko 50 metara plaćenicima. Tada radio-vezom traže da Trkač češlja teren ispred njih. Iako zna da narušava pravila i norme bezbednosti gađanja, Trkaču je jasno da je to jedini način da se zadatak izvrši jer grupe dalje nisu mogle da napreduju. Nastavlja da gađa plaćenike minobacačem. Razmak između naših boraca i plaćenika se smanjuje na samo 25 metara. Plaćenici su u rovu. Naši borci više ne mogu da im priđu.

Iako je dalje gađanje minobacačem bilo veoma rizično (bezbednosna zona za gađanje ispred svoje jedinice, za minobacač 82 mm, jeste 200 metara), Trkač je verovao u sebe i nastavio gađanje. Morao je biti milimetarski precizan jer je i najmanja greška za njegove borce značila smrt. Sa tri mine pogađa sam rov u kome su plaćenici koji tada napuštaju rov i kroz jarugu beže u Albaniju. Na visu su ostavili dosta municije, vojne opreme i hrane. Pripadnici ove jedinice su još jednu u nizu bitaka dobili na području Košara.