RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: Paklena noć

Sredina aprila 1999. godine obeležena je teškim i krvavim borbama sa agresorom, koji je pokušavao da specijalnim jedinicama, iskusnim plaćenicima, mudžahedinima i okorelim teroristima, uz pomoć albanske vojske i policije, artiljerije i NATO avijacije, probije državnu granicu na području Košara. Četa vojne policije iz 125. brigade, u kojoj je među 60 boraca i vojnik izuzetno iskusne, hrabre i vojnički prekaljene martovske klase 1998. Celke, krenula je iz Batuše da očiste Glavu od terorista. Po izuzetno strmom i teškom terenu, sa punom opremom, ubrzano se penju čitavih osam sati. Dolaze u borovu šumicu nadomak granice. Zauzimaju položaje u rupama od snega, koji je okopnio oko jela. Zatim se raspoređuju u streljački stroj i počinju da pretražuju teren.

Celke nosi mitraljez M-84. U grupama od po tri vojnika prebacuju se u skokovima od zaklona do zaklona. Počinju da se spuštaju prema potoku s čije je druge strane veoma strm teren prema vrhu brda. Dolaze na 30 metara od potoka, teroristi ih osećaju i sa oko 200 metara otvaraju strahovitu paljbu. Sve oko boraca prosto grmi. Borci zastaju, zaležu u snegu do pojasa i zauzimaju prirodne zaklone iza jelki. Ne otvaraju vatru. Ne vide položaje terorista koji ih provociraju i zovu naše preko motorola: „Ćedo, ćetnici, dođite!“ Borci im ne odgovaraju. Teroristi kreću prema našima. Silaze niz padinu s druge strane potoka, kroz bukovu šumu, pucaju u pokretu i psuju majku četničku. Prolaze potok, izlaze iz uvale i penju se s druge strane. Tada ih naši borci vide na 30-40 metara ispred sebe. U napad ide oko 200 terorista. Borci čekaju. Pada komanda: „Rasturi!“ Borci otvaraju vatru iz automatskih pušaka, mitraljeza, snajpera, gađaju tromblonima. Teroristi zaležu i otvaraju vatru. Šuma odjekuje od obostrane ubitačne vatre. Počinje minobacačka paljba iz Albanije, koja poklapa naše borce koji pod minobacačkom vatrom kreću u napad. Uz strahovitu paljbu terorista borci po grupama ustaju, pretrčavaju i prebacuju se. Na sve strane lete kuršumi, ali borci uporno idu napred. Pod silinom njihovog napada teroristi počinju da beže preko potoka uzbrdo, bacajući oružje.

Foto: Privatna arhiva

Borac Velja, u napadu iz stojećeg stava, tromblonom gađa dvojicu terorista koji beže. Tromblon pada između njih i likvidira ih. Napad se nastavlja. Komandira drugog voda vodnika Rašu metak pogađa u predelu grudi ispod srca, izlazi na leđima i ranjava ga. Laki prilazi da mu pomogne, ali ga snajper pogađa u glavu. Metak ulazi iznad slepoočnice, prolazi kroz mozak i izlazi na potiljak. Laki pada na zemlju. U komi je. Drugovi prilaze da mu pomogne, a ostali borci dejstvuju da teroristi ne bi krenuli napred. Lakiju je desni deo lobanje, zajedno sa mozgom, odvojen od levog za oko tri centimetra. Toške mu spaja levu i desnu stranu lobanje i uvijaju mu glavu zavojima. Neverovatno, ali Laki je preživeo i oporavio se, mada ne može da pokreće levu ruku i zabacuje nogu kad hoda. Borci nastavljaju da čiste teren. Desetak boraca se odvaja od glavnine. Među njima su Pera, Velja, komandir odeljenja vodnik Ilke, Marić, stariji vodnik Mića i Celke. Prelaze potok i penju se uzbrdo. Na zemlji je puno municije i pušaka koje su teroristi pobacali. Dolaze do vrha uzvišice (brdašceta) i zauzimaju položaje iza bukvi. Okreću se i vide da nema ostalih boraca, koji su zbog ranjavanja dva vojnika ostali iza. Ilke predlaže da se vrate na početni položaj. Celke ostaje sam s mitraljezom da štiti saborce dok se spuštaju prema potoku. Vidi teroriste koji se kriju iza bukvi na oko 100 metara. na tridesetak metara iza njih je utvrđena linija sa rovovima i bunkerima, odakle su gađali naše borce minobacačima.

Foto: Privatna arhiva

Borci se prebacivanjem vraćaju, a Celke ostaje sam na brdašcetu. Teroristi su to videli, otvaraju vatru i kreću prema njemu prebacivanjem. Borci koji su se vratili na početni položaj otvaraju vatru da bi Celke mogao da se izvuče. On se spušta niz padinu, ali teroristi idu za njim i pucaju. Prelazi potok, ali upada u sneg do pojasa. Tada ga teroristi odozgo gađaju. Terorista, sakriven iza bukve, gađa ga rafalom iz automatske puške. Meci udaraju na desetak centimetara od Celketa, proleću mu pored ušiju i glave. Prilazi mu Pera i pod vatrom, dok ostali borci pucaju na teroriste, izvlači ga iz snega. Dolaze na početni položaj. Celke zaleže iza jelke. Ilke mu u šali kaže: „Ovaj te baš našao.“ Teroristi se zaustavljaju na visu. Počinje još žešća obostrana vatra, ali i minobacačka paljba terorista. Mine poklapaju naše borce. Geler pogađa Drobnjaka u glavu, otpozadi kroz šlem. Od udara gelera šlem se savija, nabija u glavu i udara u mozak. Rana je otvorena, mnogo krvari, vidi se mozak. Neverovatnu sreću su imali neki borci tog dana. I Drobnjak je preživeo sa četiri gelera u glavi i 20 u ramenu. Borci stavljaju ranjene u šatorska krila i izvlače ih. Međutim, grupa koja je krenula u pomoć našim borcima, sa oko 100 metara s leđa, otvara vatru misleći da se radi o teroristima. Kapetan Mlađa puzi do te grupe boraca i oni prestaju s paljbom. Za to vreme Celke i još deset boraca stalno odbijaju teroriste koji neprestano idu sa brda u pešadijske napade, dolaze do potoka odakle ih borci jakom vatrom vraćaju na vrh brda. U tim borbama likvidirano je dvadesetak terorista.

Celke sa borcima počinje postepeno, prebacivanjem, da se izvlači nazad pedesetak metara. Dok se izvlači, geleri od minobacačke vatre, koja ne prestaje, ranjavaju kapetana Mlađu. Jedinica u kojoj je 15 boraca ranjeno, ali nijedan nije stradao, predaje položaj borcima koji su im došli u pomoć. Kreću prema bazi. Ranjenog Lakija i starijeg vodnika Rašu nose u šatorskim krilima. Lakiju glava visi preko šatorskog krila prema zemlji radi cirkulacije krvi. Pristižu im u pomoć i drugi borci koji nose ranjene u bazu. Lakiju, koji dobija mrtvačku boju, borci sve vreme kvase usta snegom. Odneli su ga u bazu, a odatle je prebačen u bolnicu. Bio je četiri dana u komi. Kad su saznali da je preživeo, njegovi saborci nisu mogli da veruju. Ovog puta je sreća bila uz hrabre. 

Četa vojne policije u kojoj je bio Celke krenula je 9. maja 1999. godine noću, da ih avioni ne bi gađali, u napad na utvrđenu terorističku liniju na kojoj je bilo prirodnih bunkera, odnosno ogromnih stena oko kojih su se teroristi ukopali.

Foto: Privatna arhiva

Borci idu kroz kanjon jedan iza drugog. Izlaze iz kanjona, penju se uzbrdo i dolaze do ravnine. Tu formiraju grupe i po mesečini kreću u napad na teroriste koji su udaljeni oko 100 metara. Borci se po grupama prebacuju preko čistine, otvaraju vatru, trče, zaležu, štite sledeću grupu koja na isti način napreduje. Teroristi otvaraju vatru iz svih oruđa. Borci im prilaze na pedesetak metara. Teroristi otvaraju vatru iz minobacača, a naši borci iz bestrzajnog topa i ručnog raketnog bacača osa. Granate iz bestrzajnog topa i rakete iz ose direktno pogađaju stene, „bunkere“, ali se odbijaju od njih. Vatra traje tridesetak minuta. Borci ne mogu da unište „bunkere“ jer im rakete ne mogu ništa. Vraćaju se u šumu da bi stigli u bazu pre svitanja. 

Preko dana čiste oružje i odmaraju se. Spremaju se da u pola tri noću krenu na karaulu Košare i oteraju teroriste. Međutim, piloti iz aviona koji neprestano lete otkrivaju logorsku prostoriju u kojoj su borci. Ispaljuju dve rakete koje promašuju. Velja se zaklanja pored bukve u okopnelom snegu. Čuje starijeg vodnika Milijana Toškovića, koji kaže: „Momci, jeste li dobro“, a onda zvuk „bzzzzzz“, detonacije i eksplozije kasetnih bombi, koje pucaju kao žabice, jedna za drugom, „du, du, du“. Piloti su bacili zabranjene kasetne bombe. Velja čuje jauke povređenih, koje čuju i teroristi, pa počinju da pucaju, ali nemaju domet. Celke, koji leži glavom nizbrdo u vreći za spavanje, ispod koje je nabacano granje po snegu, vidi kako žuta mina iz kasetne bombe pada na dva metra od njega. Sa svih strana prašti, vidi se stotine blesaka, čuju eksplozije. Geler pogađa Celketa u levu butinu i lomi mu nogu.

Poluotkinuta noga pada mu preko desne. On je uzima rukom i vraća nazad. Stariji vodnik Tošković gine. Celke pokušava da se pomeri, ali ne uspeva. Nekako se izvlači iz vreće. Prilaze mu Ilke i Pera i stavljaju ga na nosila. Dolazi bolničar koji mu cepa uniformu na nozi i previja ga. Teško je ranjen i Celketov drug Mandić u levu potkolenicu, Begović u desnu preponu. Avrama blesak oslepljuje privremeno, oko sat vremena. Starijeg vodnika Miću geleri ranjavaju po nogama. Na pet metara od Celketa vojnik kome su geleri otkinuli obe noge uzima pušku i ubija se pre nego što su saborci uspeli da mu ukažu pomoć.

Foto: Privatna arhiva

Velja, koji je na sebi imao pancir, ustaje i uzima opremu i pušku. Prilazi Celketu, razmontira pušku i koristi delove za imobilizaciju Celketove noge. Počinju da pale lampe da bi pružili pomoć povređenima, ali neki borci upozoravaju da se lampe ne pale da ih ne bi videli piloti. Iz aviona bacaju i svetleće bombe koje osvetljavaju celu šumu. Velja leže uz bukvu, privija se uz nju i drhti očekujući svakog trenutka novu kasetnu bombu. Gase se ostvetljavajuće bombe. Dolaze traktori u koje borci ubacuju ranjene. Velja odlazi do mrtvog Toškovića, hvata ga za kombinezon i vuče po snegu 700-800 metara nizbrdo, do kamiona. Nekoliko boraca se vraća na mesto gde je pala kasetna bomba. Prolaze pored neeksplodiranih mina. Bukve su izlomljene. Sve liči na kataklizmu. Skupljaju oružje i opremu i spuštaju se do kamiona. Za to vreme, jedan borac koji ostaje sve vreme na položaju gde je pala kasetna bomba otvara vatru na teroriste koji pokušavaju da priđu. Cele noći sam odbija njihove napade. Nakon izvlačenja opreme, Velja se sa potporučnikom Svrkotom i još jednim vojnikom vraća na položaj odakle se sa potpukovnikom Đurkovićem, koji je došao sa dva vojnika, penju iznad mesta gde je pala kasetna bomba. Tu ostaju do zore.

Po danu izlaze na graničnu liniju. Nailazi vojnik koji kaže: „Spazili su nas iz vazduha.“ Borci se zaklanjaju iza stena, kamenja i bukvi. Zatim se jedan po jedan spuštaju prema teroristima. Đurković naređuje Velji, Svrkoti i još jednom vojniku, koji su prethodne noći bili poklopljeni kasetnom bombom, da se vrate.

Te krvave noći na Košarama Celke je završio svoj ratni put. Lekari su mu uspešno produžili nogu koja je bila kraća pet centimetara zbog otkinute kosti. Butni mišić na levoj nozi uopšte nema. Ali, ima život. Nažalost, životi nekih njegovih saboraca zauvek su se ugasili te noći tamo negde na srpskim Košarama.