RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: Dok pucam, živ sam

Herojskom 125. motorizovanom brigadom iz Kosovske Mitrovice tih ratnih dana komandovao je pukovnik Živanović. Brigada je po otpočinjanju agresije u sastavu imala sedam borbenih grupa angažovanih na pet pravaca, te na obezbeđenju komunikacija, dela državne granice prema Albaniji i sadejstvu sa podgoričkim korpusom. Pored borbi sa terorističkim snagama na pet pravaca, brigada je pomagala i u uvođenju snaga ojačanja Prištinskog korpusa. Kopnena agresija iz Albanije na području karaule Košare zatekla je brigadu sa snagama koje su bile razvučene u teškim borbama. Sem toga, zbog konfiguracije terena na području Košara, položaj naših snaga na graničnoj liniji, gledano sa geografske strane, bio je znatno slabiji u odnosu na snage agresora u Albaniji, koje su sa svojih položaja nadvisavale naše borce. Zbog razvučenosti na pet pravaca, brigada nije imala dovoljno snaga za pravovremenu intervenciju ka rejonu proboja državne granice. Borbena dejstva u rejonu karaule Košare izvođena su u izuzetno teškim vremenskim uslovima, snegu dubine od metar i po do dva, uz otežano snabdevanje i posebno teško pružanje pomoći povređenima i obolelima jer je bilo potrebno najmanje četiri sata da se ranjenik pod borbom donese do puta i vozila.

Komandant brigade, po sopstvenoj odluci, više vremena je provodio na samoj granici jer je smatrao da, ako tu bude probijena naša odbrana, otvara se pravac za prodor snaga agresora prema Dečanima i Đakovici, čime bi bila ugrožena odbrana 549. motorizovane brigade u rejonu Paštrika i dovedena u pitanje odbrana celog Prištinskog korpusa. Ono po čemu će, između ostalog, ostati upamćen legendarni Prištinski korpus jeste da su starešine bile uvek ispred svojih vojnika i često izvršavale najteže zadatke. Bez obzira na to da li se radi o vodniku, zastavniku, poručniku, kapetanu, pukovniku ili generalu, ta sjajna generacija ratnih starešina, pravih naslednika poznatih srpskih vojskovođa, svojim životima štitila je živote poverenih im vojnika, mladost Srbije. 

I komandant 125. motorizovane brigade pukovnika Dragan Živanović krajem aprila bio je na čelu grupe koja je izviđala pravac, objekat 501, tzv. kocka Rasa košares, karaula Košare. Pored pukovnika, u grupi je čelni izviđač, dobrovoljac iz Finske, ruski dobrovoljac padobranac major Vitalij, dobrovoljac iz Danske snajperista Laki, Ilić, vojni policajac, i još tri dobrovoljca. Grupa prolazi kroz naš raspored. Idu jedan po jedan s bezbednim razmakom. Kad prvi zauzme dobar zaklon, sledeći pretrčava i tako redom. Na otvorenom prostoru puze. Kroz šumu se šunjaju maksimalno tiho. Komanduje se bez ijedne reči, samo signalima. Sredstva veze su prigušena. Tako prelaze oko 1.500 metara. Dolaze u borovu šumu na oko 800 metara od karaule Košare i svega 50-100 metara od terorista. Tu zauzimaju položaj na kome ostaju oko dva sata. Vizuelno osmatraju i na papiru crtaju raspored terorista.

Foto: Privatna arhiva

Uočili su uz samu graničnu liniju koja ide ka karauli Morina teroriste pored svakog bunkera, ali na teritoriji Albanije, koji su imali taktiku da čim čuju pucanj, haubicu, minobacač ili rafal s naše strane, brzo ulaze u bunkere. Videli su i deo puta iza karaule Košare, na samoj graničnoj liniji, na kom teroristi vrše manevar snaga, isključivo u malim grupama - po trojica. S obzirom na to da su tada izvođena aktivna dejstva u potoku, uočavaju način dejstva terorista na položaju u bunkerima. Pored svakog bunkera imaju po tri čoveka. Jedan uvek osmatra kroz otvor sa spremnim oružjem, drugi se vrzma oko bunkera, treći je kurir ili donosilac municije. U slučaju procene da su ugroženi na nekom pravcu, šalju interventnu ekipu od najbolje obučenih plaćenika tzv. kobre i delte, da pomognu snagama u bunkerima. Povremenim kretanjima u rejonu bunkera pokušavaju da izazovu naše borce da dejstvuju artiljerijom ne bi li otkrili njihove položaje i iznurivali ih. 

Naša izviđačka grupa je uočila i uređenu otpornu tačku u rejonu karaule Košare - Uske kose -  Musine kuće - Opljaza. Ta otporna tačka za celu četu je bila utvrđena na prednjem kraju sa zaklonima sa podgrudobranskim skloništem i spojnim rovom u tri linije. Razmak između utvrđenih linija je oko 100 metara. U trećoj liniji je bio komandni bunker u kome je 20 terorista. U njegovoj blizini su dva bunkera sa izdižućim platformama na kojima su teški mitraljezi. Ti bunkeri su unutra betonirani i maskirani granjem, šibljem i busenjem. Kad dođe do dejstva, krov od dasaka koji je prekriven busenjem i granama se otvara. Tada na platformu stavljaju mitraljez i dejstvuju, pa tako iznenade naše borce jer se ne vidi kako dejstvuju. Sve tri utvrđene linije su spojene prirodnim saobraćajnicama (vododerinama) koje ne mogu da se pogode minobacačima, sem ako mina slučajno ne upadne. Pukovnik Živanović zaključuje da su u rejonu same karaule terorističke snage ranga čete, oko 150 ljudi, plus teroristi na samoj graničnoj liniji i rezerva koja je iza granične linije u rejonu potoka Padež. Bila je to 138. brigada terorističke OVK "Agim Ramadani". Nakon pravljenja skice i ucrtavanja terorističkih položaja, naša izviđačka grupa se bezbedno vraća u bazu.

Pukovnik Živanović izdaje zadatak da se u narednih pet-šest dana detaljnije izvidi taj deo granice iz svih pravaca. Međutim, grupa od šest dobrovoljaca (Laki, Finac, Danac i još dva borca) sutradan ponovo ide na izviđanje. Detaljno osmatraju teroriste i vraćaju se u bazu. Narednog dana ponovo kreću. Najveći deo puta, 1,5 kilometara, prelaze puzeći, sporo, oprezno i nadasve tiho. Prolaze pored zaklona i bunkera u kojima su teroristi neprimećeni. Veliko srce treba imati da bi se puzeći prošlo na desetak metara od terorista. Izbegavaju susrete sa teroristima i njihovim patrolama. Posle četiri sata i pređenih, tačnije prepuzanih, kilometar i po, dolaze do jedne bare (jezerce) nastale otapanjem snega, na jedva 30 metara od komandnog bunkera u visini treće linije rovova. Raspoređuju se u rejonu bare s ciljem da uoče i otkriju način komandovanja terorističkim snagama na Opljazu i karauli, vreme, pravce i mesta smena, koliko snaga ostaje u bunkerima i zaklonima, kako se snadbevaju municijom i hranom, kako osmatraju i komanduju sistemima podrške. Nameravali su da ostanu dok ne padne mrak, a potom se povuku i izveste šta su uočili. Međutim, osmatrač terorista uočava Lakija, koji se prebacivao valjanjem do žbuna, i otvara vatru. Iako iznenađeni, borci iz grupe hitro otvaraju jaku vatru po svim uočenim ciljevima. Tada se ostali teroristi, koji su takođe iznenađeni, jer nisu očekivali da će naši borci proći kroz obe njihove linije, uključuju u borbu. Žestoka borba na malom rastojanju traje tridesetak minuta. U borbi gine Vitalij, a metak ranjava još jednog dobrovoljca. Lakija, koji komnduje grupom, metak ranjava u ruku. On određuje Finca za zamenika i kaže saborcima: "Dok čujete dejstvo, znajte da sam živ, kad ne čujete, nemojte me tražiti i izvlačite se".

Foto: Privatna arhiva

Laki na sebi ima šest tromblonskih trenutnih mina, deset punih okvira municije 7,62 mm, desetak ručnih bombi, hladno oružje za blisku borbu, a u rukama automatsku pušku. Ustaje, i kroz vatru kuršuma, od kojih svaki preti da mu zauvek ugasi mladi život, utrčava u rejon bunkera, u svoju poslednju bitku. Tada ga ostali iz grupe gube iz vidokruga. Iz pravca gde su ga poslednji put videli čuju jaku vatru i vide žestoko praštanje oko bunkera. Čuju panične glasove terorista, njihove povike i zapomaganja. Pucnji i detonacije sa tog mesta čuli su se još tridesetak minuta. Nakon toga, sve je utihnulo. Dok je imao municiju i bombe, Laki se borio. A onda je otišao u legendu. Njegove se oči više nikada nisu nasmejale rodnom Zaječaru. Njegovi saborci nisu videli kad je poginuo. Dok se Laki junački borio prsa u prsa, metak ranjava još jednog našeg borca koji jako krvari. Finac, pod vatrom, uspeva da dođe do njega da bi mu pružio pomoć. Još jedan junak je iskrvario i dao život za Srbiju. Deo terorističkih snaga koji je bilo između Lakijeve grupe i naše linije beži sa položaja kroz vododerine. Međutim, iz rejona karaule su pristigle tri interventne terorističke grupe sa po 20 ljudi. Oni dolaze na prvu liniju i otvaraju vatru na našu grupu. Bitka je žestoka. Trojica preživelih boraca, pod borbom, uz prihvat od naših snaga, koje su bile na putu u rejonu objekta 502, i uz podršku snaga majora Dimčevskog na Opljazu, izvlače se. Finca jedan kuršum okrzne po čelu, a drugi po nozi. On sam sebi pruža pomoć i izvlači se.

Trojica preživelih su u izveštaju o borbi rekla da su videla da je izbačeno 20 terorista iz stroja plus oni koje je Laki pobio oko bunkera. U uhvaćenim vestima Radio Tirane, tokom noći, saopšteno je da je među pobijenim teroristima bio i blizak rođak terorističkog vođe i zločinca Hašima Tačija. Telo stradalog Lakija, koji se žrtvovao da bi spasao saborce, izvučeno je tek posle agresije.