MISTERIOZNI FENOMEN DIGAO NA NOGE CEO SVET! Pomor pčela, u SRBIJI UGINULO i do 90 ODSTO!

Zasad neobjašnjivi fenomen koji je izazvao pomor miliona pčela širom sveta, nažalost, nije zaobišao ni Srbiju, gde se procenat uginuća kreće od 15, pa čak do 90 odsto, piše Telegraf!

Prema rečima Nenada Stefanovića, savetodavca Poljoprivredne stručne službe Leskovac, situaciju su dodatno pogoršali kasnoprolećni mrazevi koji su temperaturu spustili i na minus 10 stepeni, zatim prošlogodišnja ekstremna suša, kao i otporni pčelinji krpelj, parazit koji postaje gotovo imun na standardne preparate za zaštitu.

OGROMNI GUBICI

- Krpelj je toliko postao otporan da ga praktično ne možete suzbiti jednim sredstvom. Potrebna je kombinacija više preparata, a to dodatno povećava troškove pčelara - kaže Stefanović.

Ako se uzme u obzir da Srbija godišnje proizvede oko 7.000 tona meda, a kilogram vrhunskog meda dostiže čak 1.200 dinara, gubici već sada prelaze 8,4 miliona evra, a očekuje se da cifra nastavi da raste. Stručnjaci upozoravaju da je najveće uginuće zabeleženo u dolinama i kotlinama, gde se vazduh sporije kreće, a vlaga ostaje zarobljena. Najveći udarac pretrpela je bagremova paša, koja je izmrzla pored reka i u usecima, što je dodatno umanjilo ionako skromne prinose.

- Do sada je kilogram čistog meda stajao između 1.100 i 1.200 dinara, dok je na policama marketa, zbog falsifikata, mogao da se nađe i za 600-700 dinara. Ove godine, međutim, možemo očekivati da maloprodajna cena pređe čak 1.500 dinara po kilogramu, a premijum med sa specifičnih paša možda i više - upozorava Stefanović.

NADA U POMOĆ DRŽAVE

U ovom trenutku, nadležne inspekcije su na terenu i procenjuju štetu, a pčelari se nadaju da će, osim redovnih subvencija, dobiti i dodatnu finansijsku pomoć države, prenosi sajt Rešetka.rs.

- Svaka ovakva katastrofa ostavlja dugotrajne posledice, ne samo po pčelarstvo već i po voćarstvo, koje zavisi od oprašivanja. Potrebna je ozbiljna podrška da bi pčelari opstali - zaključuje sagovornik Telegrafa.

S obzirom na to da pčele igraju ključnu ulogu u oprašivanju voća, povrća i drugih biljaka, njihov masovni pomor mogao bi da izazove domino-efekat i na cene brojnih poljoprivrednih proizvoda.

Pčelar sa Zlatibora: Polen je problem

Prof. Dejan Jovanović, pčelar, koji ima košnice na Zlatiboru, takođe očekuje veliku štetu ove godine.

- Pomor je strašan, posebno u Vojvodini, gde se procenat uginuća kreće od 30 do 90 odsto. Tačan uzrok se ne zna, većina smatra da je suša uzrokovala slabost pčela, zbog nedostatka polena. Ja mislim da je stvara kompleksnija i da je to samo deo problema. Uglavnom, i one pčele koje su preživele su slabe jer je proleće bilo užasno, i neće biti spremne za pašu pre suncokreta - kaže Jovanović za Srpski telegraf.

SAD: Zbunjene promenom vremena

U Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen je veliki broj uginulih medonosnih pčela, koji se broji u milionima, a entomolozi s Vašingtonskog državnog univerziteta navode da bi američki pčelari ove godine mogli da izgube od 60 do 70 odsto zajednica, prenosi Indipendent.

List navodi da je najveći problem što niko ne zna zbog čega se to događa. Pesticidi, snabdevanje hranom i vremenske prilike mogu da igraju važnu ulogu, a jedan od tih faktora je i loša zaliha hrane za pčele.

- Promena vremenskih obrazaca može da zbuni pčele, što dovodi do toga da prerano ili prekasno napuste košnicu i traže hranu koja zapravo nije u cvetu. Naučnici testiraju pogođene kolonije i na trovanje pesticidima, ali za dobijanje zvaničnih rezultata potrebni su meseci - piše Indipendent.