RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: Do poslednjeg

Vrstan poznavalac granice, iskusan graničar, zamenik komandanta 53. graničnog bataljona u Đakovici potpukovnik, tada major, Dragutin Dimčevski na Veliki petak 9. aprila 1999. godine, kada je počela kopnena agresija iz Albanije na području karaule Košare, nakon obilaska karaule Kožnjar, vratio se u Đakovicu. Preko motorole, koju je uvek imao uz sebe i držao je stalno uključenu, bio je neprekidno na vezi sa jedinicama na karaulama. U 5.30 na motoroli čuje izveštaj da je artiljerija iz Albanije počela da gađa karaulu Morina. Dimčevski odmah ustaje i priprema se za odlazak na komandno mesto bataljona. Sa komandnog mesta mu javljaju da je karaula Morina napadnuta. Stariji vodnik Dejan Stefanović dolazi vozilom do Dimčevskog i vozi ga na komandno mesto.

Oko šest časova na motoroli čuje da je napadnuta karaula Košare na celom rejonu odbrane minobacačima, bestrzajnim topovima i svim ostalim naoružanjem. Dimčevski dolazi na komandno mesto gde je komandant graničnog bataljona major Duško Šljivančanin. Dogovaraju se da Šljivančanin krene na Morinu, a Dimčevski na Košare sa vodnikom Zlatkom Nikolićem, šest vojnika i dva vozila. Odmah kreću na Košare i ne sluteći da odlaze u pakao, koji će trajati do kraja agresije, i legendu o herojima sa Košara. Već oko sedam časova stižu blizu karaule. Posle zadnje krivine ispred karaule nailaze na traktor posred puta od kog ne mogu da prođu vozilima. Tim traktorom je vodnik Tomislav Račić sam došao iz Batuše čim je čuo da je napad počeo. Takvi su graničari, njima je granica važnija od života. Račića su ispred karaule uočili teroristi sa albanske teritorije i otvorili vatru na njega mitraljezom. Račić je munjevito iskočio iz traktora u pokretu, zaklonio se i otišao do boraca na liniji. Da je Dimčevski prošao vozilima pored traktora, ne bi im bilo spasa jer su teroristi to područje pokrivali mitraljezom. Dimčevski izlazi iz vozila i sa tri borca kreće prema visu Glava, gde je naš najistureniji položaj, samo sedamdesetak metara od granične linije.

Foto: Privatna arhiva

Prolaze kroz rejon naših minobacača koji dejstvuju. Nalazi komandira karaule Agočevića. Traži od njega presek trenutne situacije. Na obezbeđenju državne granice na području Košara, područje masiva Juničkih planina, u dužini 7,1 kilometar, uoči napada bilo je 112 graničara i osam vojnika poslužilaca na minobacačima 82 mm. Kompletno ljudstvo je mesec dana pre agresije bilo izmešteno sa karaule po bazama da ne bi doživelo iznenađenje tokom bombardovanja.

I to je sve. Nakon informisanja Dimčevski preuzima komandu nad celim rejonom odbrane karaule Košare. Kreće na Glavu, gde je bio vodnik Radojević sa borcima koji su uglavnom vodili borbu s plaćenicima, specijalcima i teroristima koji su jurišali iz Albanije. Zamenik komandira karaule vodnik Radojević i njegovih 15 boraca su na položaju uredili zaklone za dejstvo i zaštitu i zemunicu za odmor. Sa albanske strane teritorija nadvisuje vodnikov položaj koji je 150 metara levo od karaule Košare prema Morini i samo 70 metara od granične linije. U šest časova neprijatelj prebacuje artiljerijsku paljbu na karaulu Košare, koju pogađaju četiri mine u krov. Gađaju i sva naša zasedna mesta. Nakon artiljerijske pripreme borci na 120 do 150 metara vide grupu od desetak terorista sa ogromnim rancima na leđima kako izlaze iz šume. Plaćenici su razvijeni u strelce za borbu. Ubitačno pucaju nasumice jer ne znaju da tu ima naših boraca. Deru se kao da su drogirani. Prostreljuju šumu. Borci otvaraju paljbu iz mitraljeza i tromblona. Nekoliko mrtvih terorista pada u sneg. Ima i ranjenih. Ostali zaležu iza bukvi i jelki i prihvataju borbu. Nakon jednog časa ta grupa terorista, koja je koso levo od naših boraca, dobija pojačanje iz Albanije. Tridesetak plaćenika ide i desno i pravo. Postavljaju broving 12,7 mm na oko 100 metara ispred naših položaja i otvaraju vatru. Linija je širine 200-300 metara. Teroristi postavljaju drugi broving na oko 150 metara koso desno. Posle izvesnog vremena počinje minobacačka vatra. Borci čuče u skloništu. Mine padaju od 15 do 20 metara iza njih. Prestaje artiljerijska vatra. Teroristi vatrom iz streljačkog oružja i tromblonima pokušavaju pešadijski proboj.

Dimčevski ulazi u zaklon kod boraca koji su se ohrabrili kada su ga videli. Iskusan major im kaže: „Kako je, borci, držite se hrabro, ne sme ni pedalj ove zemlje da padne.“ Bila je to borba na život i smrt. Nazad se nije imalo gde. Teroristi kidišu sa svih strana, pokušavaju da obuhvate graničare. Dok se odvija žestoka borba, Dimčevski sa tri vojnika iz obezbeđenja zbog neispravnosti motorole više puta odlazi do minobacača. Teroristi dejstvuju sa tri položaja minobacačima i drugim raspoloživim artiljerijskim oružjima sa teritorije Albanije. Njihova artiljerija nije poklopila jedino rejon Glave jer je taj naš položaj, po naređenju Dimčevskog, izgrađen po magli i noću od 28. do 30. marta, pa teroristi nisu znali za taj položaj, što ih je iznenadilo prilikom napada. Posle jednočasovne artiljerijske pripreme na celom frontu teroristi kreću u pešadijski napad.

Foto: Privatna arhiva

Malobrojni graničari ih hrabro dočekuju odlučno odbijajući napade mnogostruko brojnijih terorista. Bili su to najkritičniji trenuci na području Košara. Dok traju žestoke borbe, Dimčevski ide od rova do rova, od vojnika do vojnika, hrabri ih i podiže im moral. Javlja komandi da po gruboj proceni napada oko 500 terorista. Kasnije se ispostavilo da ih je bilo znatno više. Odnos snaga je bio na jednog našeg borca preko 30 terorista.

Do minobacača dolaze potpukovnik Tomić, pukovnik Trajković i kapetan Šljivančanin, koji je kasnije krenuo da prihvati pojačanje u Batuši, naleteo na terorističku zasedu i bio ranjen, a njegov vozač ubijen. Iz pešadijskog naoružanja teroristi ranjavaju Tomića i Trajkovića. Ceo dan Dimčevski odbija sa borcima stalne napade terorista. Vodnik Saša šalje dva vojnika na karaulu koji donose sanduk municije za puškomitraljez i sanduk 7,62 mm za automatske puške i nekoliko tromblona. Po podne dolazi vod 5. bataljona vojne policije majora Iličića. Sašu pojačavaju sa pet vojnika, vodnikom, mitraljezom i snajperom. Pada mrak, nastaje zatišje. Borci su i dalje na svojim položajima. Tokom noći Dimčevski, inače artiljerac, precizno navodi artiljerijsku vatru po teroristima koji su dejstvovali bestrzajnim topovima i minobacačima. Po blesku iz oruđa Dimčevski je otkrio njihove položaje. Posle dejstva naših haubica, koje su nanele gubitke teroristima, nastupilo je zatišje. Cele noći sa borcima na Glavi, koji su promrzli od kiše i susnežice, ostaju Dimčevski i potpukovnik Iličić. Do zore se samo sporadično dejstvuje.
Jutro drugog dana agresije protiče mirno, uz povremenu vatru iz streljačkog oružja. Dimčevski sa trojicom boraca koji su ga stalno pratili Nikolom Mačkom iz Herceg Novog, Budom Šljivićem i Bjelanom Vladimirom kreće da obiđe položaj minobacača i borce u rejonu Guše. Spuštaju se ispod karaule. Kod Plave zemlje obilazi ostale borce i ohrabruje ih. Zatim se drugim pravcem vraća na Glavu, odakle komanduje jedinicom. Borci na Sašinom položaju ceo prethodni dan, zbog stalnih borbi, nisu ništa jeli. Dva vojnika sa karaule donose konzerve, ali se nikom od boraca ne jede. Vojnici koji su bili na karauli kažu Saši da je bestrzajni top pogodio karaulu sa čelne strane, da su izbušeni kuhinja i krov sa nekoliko mina. Posle zatišja u kom su teroristi vršili pregrupisavanje, oko 10 časova, po sunčanom vremenu počinje strahovit napad na celom frontu odbrane rejona svim raspoloživim naoružanjem. Borci odgovaraju, grčevito se bore da bi odbranili granicu. Na Sašino zasedno mesto prvo počinje artiljerijski napad sa tri minobacačka položaja iz Albanije. Naši minobacači nisu mogli više da dejstvuju jer su sve mine bile potrošene, a put za dotur iz Batuše je bio presečen. Borci na graničnoj liniji su bili odsečeni.

Dimčevski sa borcima na Glavi žestoko brani položaj. Međutim, nestaju im mine za minobacače, municija za pešadijsko naoružanje je pri kraju. Borci ipak ne odustaju i dalje brane položaj pritisnuti sa svih strana. Saša vidi da ima neko na Rasa košaresu, ali ne zna ko je tamo jer mu je baterija na motoroli prazna, pa ne može da uspostavi kontakt. Dimčevski mu kaže: „Drži taj položaj do poslednjeg“ i odlazi do minobacača. Počinje pešadijski proboj terorista koji su se u toku noći utvrdili u šumi na samoj graničnoj lini. Vatra je sve bliža. Teroristi se prebacuju od drveta do drveta prema našim borcima dejstvujući snažnom vatrom iz automatskih pušaka, mitraljeza brovinga, tromblonima. Mine padaju na 10-15 metara iza naših boraca. Samo što ne upadaju direktno u rovove. Na Maja glavi zbog siline napada terorista i odgovora borcima nestaje municija za sve naoružanje, pa pred silovitim napadima terorista moraju da se povuku na rezervne položaje. Borci na Glavi se i dalje grčevito odupiru neprijatelju iako u njihove rovove počinju da upadaju mine. Odstupanja nema. Prethodnog dana su se borci sa položaja na Rasa košaresu, koji nisu mogli da zaustave napade izuzetno brojnih terorista, povukli. Na Šabanovim livadama borci čvrsto drže položaje odbijajući napade terorista. Oko 17 časova Dimčevski kaže vodniku Saši: „Vodi računa o utrošku municije da izdržimo do mraka“, nadajući se da će im doći pomoć i municija. Ne znaju da su odsečeni. Teroristi još žešće napadaju. Brovinzima gotovo kidaju grudobran, kuršumi udaraju u bukve, kidaju grane iznad boraca. Vatra je toliko jaka kao da neprijatelj ima milion metaka. Naši borci štede municiju i odbijaju napad. Vojna policija ostaje bez municije i izvlači se prema minobacačima.

Foto: Privatna arhiva

Sve do 19 časova Dimčevski sa borcima odoleva svim napadima terorista na Glavi. Međutim, mine počinju da padaju u same rovove. Teroristi su levo od njih na Maja glavi i desno na Rasa košaresu. Počinju da ih tuku sa albanske karaule Padež, sa Maja glave i Rasa košaresa. Borci su u potkovici, odnosno u džaku. Ostaju bez municije. Jedni drugima dele poslednje metke i pokoju bombu. Saša ima pištolj 7,65 mm, bombu i par metaka u automatskoj pušci. Dimčevski takođe ostaje sa par metaka. Mine udaraju u grudobrane. Uvidevši da više nemaju mogućnosti da brane položaj bez municije, da su u poluokruženju, iako je moral za borbu izuzetan, Dimčevski odlučuje da se povuku na rezervne položaje. Desetar Šarac izlazi iz rova i tog trenutka mina pada direktno u njegov rov. Sreća spasava Šarca. Borci se izvlače. Dok se povlače u streljačkom stroju, teroristi ih tuku jakom unakrsnom, bočnom i frontalnom vatrom. Vojnici kažu Dimčevskom: „Gospodine majore, čuvajte se.“ On im odgovara: „Ima ko će da me zameni, ne brinite.“ Jedan borac mu na to kaže: „Ne može vas niko da zameni, vi ste nama sve.“ Poslednji kreću Dimčevski i Saša. Službeni pas Lister, iskusan i veran saborac graničara, cvili vezan za bukvu. Jedan borac ga odvezuje i pušta. Lister polazi za vojskom. Izvlače se i Dimčevski i Saša. Teroristi to vide, otvaraju strahovitu paljbu i kreću u pešadijski napad. Borci se prebacuju od drveta do drveta.

Foto: Privatna arhiva

Dolaze do potoka Guša, formiraju tri manje kolone i prelaze ga. Dok prelaze potok nabujao od kiše i otopljenog snega, gađa ih snajperista. Jedan borac pada u vodu. Desetar Šarac izveštava Dimčevskog da je vojnik poginuo. Major naređuje da ga izvuku. Dolaze do vojnika koji leži u vodi i vide da je živ. Vojnik nije bio pogođen, već se u trenutku kad je snajperista dejstvovao okliznuo na kamen na koji je stao i pao u vodu. Izvlače ga. Nastavljaju dalje. Po mraku, iznemogli, jedva uspevaju da se orijentišu. Dolaze u selo Košare. Saša od iznemoglosti umalo nije pao jer je skoro izgubio svest. Uzeo je konzervu pasulja i malo jeo. Nalaze grupu koja se sa Maja glave povukla na taj rezervni položaj. Dimčevski naređuje grupi koja je u šumici da se skloni odatle i rasporedi na drugo mesto. Borci se odmah sklanjaju. Samo pet minuta kasnije taj rejon odakle su se borci sklonili poklapa minobacačka vatra iz Albanije. Da ih iskusni starešina Dimčevski nije odatle sklonio, stradali bi. Izvanredan vojnički sposoban starešinski kadar bio je presudan faktor u odbrani od agresije. Sjajnim komandovanjem mladost Srbije je sačuvana i od NATO bombi, i od albanske artiljerije, i od terorističkih rafala i vojnički je odbranila svetu srpsku zemlju. Na tom položaju, iako ih teroristi povremeno gađaju minobacačima, ostaju cele noći.

Foto: Privatna arhiva

Dimčevski je sve vreme agresije bio na području Košara sa svojim borcima. Svakodnevno je obilazio položaje, davao savete i hrabrio borce. Tako je i 6. maja, oko osam časova, krenuo da obiđe borce i organizuje odbranu jer je u toku noći stiglo pojačanje od 30 boraca koji su poseli položaje. Veoma je hladno, pada kiša, magla se spustila. Dimčevski kaže borcima da položaje moraju da drže po svaku cenu jer će, ako ih napuste, biti lak plen teroristima i NATO avijaciji. Oko 13 časova, ispred desnog krila našeg položaja, na oko sto metara, borci uočavaju grupu terorista koji se ukopavaju na ivici šume i jednog koji čuva stražu. Dimčevski sa šest boraca izlazi iz zaklona koji su na ivici šume, na kosi. Puze kroz rastinje.

Dimče je na sredini, a po tri borca levo i desno od njega. Nakon pedesetak metara puzanja prilazi teroristima na 50 metara. Odjednom, plaćenik koji je stražario kaže na srpskom: „Srbi nam prišli.“ Tada Dimčevski i borci iz ležećeg položaja trenutno otvaraju vatru iz automatskih pušaka i mitraljeza. Ispaljuju i zolju. Likvidiraju celu grupu, petoricu terorista. Međutim, odmah sa utvrđenog položaja teroristi otvaraju vatru po našim borcima iz automatskih pušaka, mitraljeza i ručnih raketnih bacača.

Foto: Privatna arhiva

Dimčevski i njegovi borci, koje je naučio da ne odgovaraju dok teroristi dejstvuju da bi štedeli municiju, tad prestaju s vatrom i čekaju iza prirodnog zaklona, zemljanog bedema. Teroristi ih neprekidno tuku oko 30 minuta. Raketa iz ručnog raketnog bacača prolazi Dimčevskom iznad glave. Tog trenutka oseća toplotni mlaz i pritisak. Teroristi prestaju sa vatrom. Dimčevski se sa borcima vraća u rovove. Terorista koji je viknuo: „Srbi nam prišli“ u stvari nije video naše borce već je sa jednog od izrešetanih i polomljenih stabala od minobacačke vatre prethodnog dana počela da pada grana koja je visila, pa je pomislio da su to naši borci. Nakon te akcije borci su oko 17 časova prišli, na sredini naše linije, drugoj grupi od petšest terorista i likvidirali ih. Te dve akcije su borcima veoma podigle moral, a žestoko naljutile teroriste koji su oko 17.30 frontalno krenuli u napad. Prebacuju se, neki puze, ostali pretrčavaju otvarajući vatru. Borci u dobro urađenim zaklonima čekaju i puštaju stotinak terorista da priđu na 30-40 metara i tada otvaraju vatru. Nanose velike gubitke teroristima, koji počinju da se povlače.

Dočekali su branioci otadžbine na Košarama kraj agresije ne dozvolivši neprijatelju da prođe. Dimčevski 13. juna priprema borce za povlačenje. Silazi u Batušu. Teško mu je. Treba sa borcima neporažen da napusti područje Košara, koje je natopljeno krvlju. Iskusnom i prekaljenom graničaru, hrabrom borcu, koji je junački izdržao pakao Košara na prvoj liniji, suze počinju same da teku. Nema snage da svojim junacima koji su se žestoko tukli komanduje povlačenje. Zato on odlazi u Đakovicu. Uveče u Đakovicu dolaze italijanski vojnici. Šiptari im priređuju neviđen doček. Bacaju hiljade cvetova i viču: „NATO Itali.“ Dimčevski u civilnom odelu sve to gleda ispred pravoslavne crkve.

Osećaj gorčine i tuge koji je obuzeo majora ne može se opisati. Noći u svom stanu u klubu Vojske Jugoslavije, mada naše vojske i policije u Đakovici više nema. Izjutra oblači uniformu i izlazi na ulicu. Major legendarnog Prištinskog korpusa ponosito ide ulicom pored pošte do naše pozadinske baze i priključuje se koloni koja kreće put Prištine. Tek što je Dimčevski izašao iz centra Đakovice, teroristi koji su došli iz Albanije stvorili su se ispred hotela „Paštrik“. Poslednji pripadnici Vojske Jugoslavije otišli su iz Đakovice.

Foto: Privatna arhiva

Ostali su karaula Košare i šume na tom području da svedoče o herojskoj borbi, vojničkoj sposobnosti, viteštvu i žrtvovanju naše vojske u odbrani svete srpske zemlje.