OTKRIVENI PODLI HITLEROVI PLANOVI: Evo šta bi uradio Rusima da je Nemačka dobila rat

Dokumenti koje je objavila Federalna služba bezbednosti Rusije nakon što je sa njih skinuta oznaka tajnosti pokazali su da je Adolf Hitler imao nameru da upotrebi nuklearnu bombu protiv Sovjetskog Saveza u junu 1945. godine, ali se njegov plan nije svodio samo na to.

Nacisti su planirali da istrebe deo stanovništva Sovjetskog Saveza, a ostatak pretvore u robove ili ih deportuju u azijski deo zemlje.

Foto: wikipedia

Nemačke trupe su 22. juna 1941. prešle zapadnu granicu Sovjetskog Saveza, uspešno probile odbranu Crvene armije i nadirale dalje u pravcu Lenjingrada, Moskve i Kijeva. Za relativno kratko vreme zauzele su ogromna područja Ukrajine, Belorusije i Baltika.

Poznato je da su planovi nemačke vojne komande 1941. godine uključivali zauzimanje sovjetske prestonice, ali se pokušaj završio neuspehom. Sledeće godine Vermaht je imao za cilj da dođe do reke Volge i zauzme Staljingrad, a zatim i Kavkaz sa bogatim nalazištima nafte.

Ali šta je bio krajnji cilj Hitlerovog "krstaškog rata protiv boljševizma"? Na kojim granicama je nemačka vojska trebalo da se zaustavi i kakva bi sudbina čekala SSSR da je izgubio rat?

Foto: Profimedia

Osvajanje

Nacisti su bili svesni da neće moći da zauzmu celu sovjetsku teritoriju do obale Pacifika.

- Izuzetna veličina ruske teritorije čini apsolutno nemogućim njeno potpuno osvajanje - primetio je general-feldmaršal Vilhelm Kajtel, načelnik Vrhovne komande Vermahta, piše Russia Beyond.

Nakon poraza Crvene armije (pretpostavljalo se da će za to biti potrebno od šest do 10 nedelja) nemačke trupe trebalo je da pređu na liniju koja se proteže od Volge do Arhangelska.

Prema planu koji stoji iza "Operacije Barbarosa", tamo je trebalo da se uspostavi odbrambena "barijera protiv azijske Rusije".

- Poslednja industrijska oblast koja je preostala u ruskim rukama na Uralu može biti paralizovana vazduhoplovnim snagama - navodi se u dokumentu.

S obzirom na značajan vojni napredak Vermahta, ova operativna i strateška granica pomerena je znatno na istok, sve do samih planina Urala.

Foto: Tanjug/AP

- Rajh će biti bezbedan samo ako ne postoji strana vojna sila zapadno od Urala. Nemačka je ta koja će preuzeti... zaštitu ove oblasti - rekao je Hitler 16. jula 1941. 

Pretpostavljalo se da će, lišen kavkaske nafte (naftna polja u Sibiru još nisu bila otkrivena), poraženi SSSR jednostavno nestati sa političke karte Evrope kao jedinstvena država, dok njegovi ostaci neće moći da ugroze Nemačku u bilo kom smislu.

Rusi bi, takođe, izgubili ceo Daleki istok i deo Sibira do Bajkalskog jezera - teritorije koje je, prema strateškom planu "Kantokuen", trebalo da zauzme Japan.

Ni Hitler nije nameravao da zanemari svoje evropske saveznike. Planirano je da se istočna Karelija i sravnjeni Lenjingrad daju Fincima, a Besarabija i deo Ukrajine Rumunima.

Nacističko rukovodstvo nije precizno razradilo kakva bi bila administrativno-teritorijalna struktura okupiranih teritorija.

Foto: www.profimedia.rs

Neki regioni je u budućnosti trebalo da budu direktno inkorporirani u Treći rajh, dok je drugi trebalo da imaju status poluzavisnih teritorija, "vojnih kolonija" i tako dalje.

U međuvremenu, formirani su administrativni subjekti, poznati kao "rajhskomesarijati", koji su sprovodili masovnu pljačku zaplenjenih teritorija.

Rajhsmaršal Herman Gering, koji je bio odgovoran za ekonomsku eksploataciju sovjetskih teritorija, izjavio je: "Na istoku nameravam da pljačkam i da pljačkam efikasno. Sve na istoku što može biti korisno Nemcima mora biti uklonjeno i otpremljeno u Nemačku brzinom munje".

Kolonizacija

Borbe još nisu bile završene i Crvena armija nije bila poražena, a Treći Rajh je već planirao kako da preseli Nemce u novostečeni Lebensraum ("životni prostor").

Među organizacijama koje su predlagale šeme za germanizaciju sovjetskih teritorija bile su Glavna kancelarija bezbednosti Rajha, Ministarstvo za okupirane istočne teritorije Rajha, Nemački radni front i Vrhovna komanda Vermahta.

Takozvani "Generalplan Ost" ("Generalni plan za Istok"), čiji su detalji samo delimično otkriveni, nastao je u saradnji nekoliko institucija.

Prema planu, u roku od 30 godina od završetka rata ne bi trebalo da ostane više od 14 miliona lokalnog stanovništva, pod nemačkom kontrolom, na evropskim teritorijama bivšeg SSSR-a.

Foto: pixabay.com

Preostalih 40-50 miliona ljudi moglo bi da očekuje preseljenje na zapad Sibira. "Odgajani u evropskom duhu", baltički narodi (pre svega Estonci i Letonci) prema planu je trebalo da budu "germanizovani".

Ne čekajući da počne "preseljavanje", nacisti su krenuli u fizičko uništavanje stanovništva koje je bilo "nepoželjno sa rasne tačke gledišta".

Došlo je do masovnih pogubljenja svih sa jevrejskim ili romskim poreklom, kao i članova političkog štaba Crvene armije.

Oko 7 miliona ljudi je stradalo zbog namerno organizovane gladi na okupiranim teritorijama, u logorima za ratne zarobljenike i u opkoljenom Lenjingradu.

Henri Piker, član pravne službe u Hitlerovom štabu, zabeležio je razmišljanja svog šefa o "germanizaciji" bivših sovjetskih teritorija: "Cilj njegove istočne politike na duži rok bio je da asimiluje ovaj prostor za naseljavanje 100 miliona predstavnika nemačke rase. Trebalo je uložiti sve napore sa odlučnom upornošću da se tamo pošalje milion po milion Nemaca. Najkasnije za 10 godina želeo je da dobije izveštaj da najmanje 20 miliona Nemaca živi u istočnim zemljama koje su pripojene Nemačkoj ili koje su okupirale naše trupe".

Foto: Wikimedia/ Bundesarchiv, Bild 102-16108

- U toku preseljenja ruskog prostora, moramo da obezbedimo "seljacima Rajha" izuzetno luksuzan smeštaj - tvrdio je Firer u septembru 1941.

- Nemačke institucije moraju biti smeštene u sjajnim zgradama - guvernerskim palatama. Oko njih će se kultivisati sve što će Nemcima biti potrebno za njihovu egzistenciju. Upadljivo lepa nemačka sela, povezana najboljim putevima, prostiraće se u krugu od 30 do 40 kilometara oko grada. Nastaće drugačiji svet, u kome će Rusima biti dozvoljeno da žive kako im je volja. Ali pod jednim uslovom: mi ćemo biti gospodari.

Ruska deca bi pohađala "narodnu školu", ali samo do četvrtog razreda. Prema nacističkim ideolozima, od njih bi se zahtevalo da znaju da napišu svoje ime, da izbroje do 500 i da zapamte da "Bog zahteva od njih da slušaju Nemce i da budu pošteni, vredni i dobrog karaktera".

Foto: Wikipedia

Stanovništvom je, nakon što je svedeno na primitivan nivo i dovedeno u stanje degeneracije (lišavanjem kvalitetne medicinske nege), trebalo da se upravlja po principu "zavadi pa vladaj".

- Rus iz Generalnog komesarijata Gorkog mora da ima usađen osećaj da se na neki način razlikuje od Rusa iz Tulskog generalnog komesarijata - tvrdi Erhard Vecel, koji je bio član osoblja Ministarstva za okupirane istočne teritorije. 

Planovi za kolonizaciju sovjetskih teritorija nastavili su da se izrađuju tokom čitavog perioda rata, čak i nakon što se ratna sreća konačno okrenula protiv nacista.

U aprilu 1945, kada je sovjetska artiljerija već udarala po Berlinu, Hitler je za večerom nastavio da razgovara o "Lebensraumu" za nemačku naciju na istoku.

(Republika/24sedam.rs)