ČULI SU SE ZVUKOVI, PRIVIĐALI SE DUHOVI, A ONDA JE SVE SABLASNO ZAMRLO: Jeziva atrakcija u Srbiji krije veliku tajnu

U kotlini kroz koju protiču Kamešina, Beli i Crni Rzav, a okružena opevanim planinama Šarganom, Zlatiborom i Tarom, Mokra gora privlači sve više onih koji žele da uživaju u čarima netaknute prirode.

U središtu je atraktivnih turističkih lokacija. Višegrad je udaljen 25 kilometara, Zlatibor 40 kilometara, granica svega devet kilometara.

Šarganska osmica je najatraktivnija turističko-muzejska železnica u Evropi i jedinstveno graditeljsko remek-delo u svetu među prugama uzanog koloseka. Nekada žila kucavica i veza Evrope s Jadranskim morem, od Beograda do Dubrovnika i Zelenike uskokolosečnom prugom saobraćao je ćira, a danas klaparaju osmicom vagoni muzejskog voza Nostalgija otimajući od zaborava sećanje na nekada najmoćniju mašinu svoje klase, ali i podsećajući kako je izgradnja najveće osmice od čelika na svetu uticala i preobražavala sudbinu jednog sela, prenosi Rina.

"Pružna trasa je jedinstvena u Evropi i u svetu po tome što je izgrađena u obliku broja osam spletom 22 tunela, više od deset mostova i vijadukata, a savladana je visinska razlika od preko 300 metara. Pruga je započeta 1916. godine, kada je sagrađeno prvih 9 kilometara. Mesto do koga je došao kolosek i danas nosi naziv Deveti kilometar. Tada se desila jedna tragedija kada je usled prokopavanja jednog od tunela zatrpana cela smena radnika. To su bili italijanski i ruski zarobljenici koji su radili na ovom delu trase, a prema navodima meštana, ta smena je brojala oko 200 zarobljenika. Za Deveti kilometar su se vezivale razne priče, među kojima i one da su se na tom mestu čuli razni glasovi i priviđali duhovi. Da li je to tačno ili ne, ne znamo, ali danas to prepričavamo kao anegdotu, jer su se čudne pojave prestale dešavati kada je 2011. godine na tom mestu podignuta crkva brvnara u ruskom stilu posvećena poginulim graditeljima", ističe za Regionalnu informativnu novinsku agenciju RINA Aleksandra Milutinović, upravnica Šarganske osmice.

Pruga je završena 1925. godine. Podatak da je kralj Aleksandar davao jedan gram zlata za jedan kilogram iskopanog kamena u tunelu samo potvrđuje koliko je izgradnja tada najveće osmice od čelika u svetu bila zahtevan posao. U izgradnji pojedinih deonica učestvovalo je od dve hiljade do pet hiljada ljudi. Samo Mokra Gora je dala preko 500 železničara, a moramo napomenuti da je u to doba biti železničar predstavljalo veliku čast i ponos. Pruga je preporodila selo, jer ga je povezala s drugim delovima tadašnje Jugoslavije. Zato i ne čudi što su žene iz Mokre Gore 1974. godine stavile crne marame u znak žalosti što ćira odlazi, jer je ukidanjem pruge mokrogorski kraj opet zamro.

"Trebalo je da prođe četvrt veka da bi se obistinilo čuveno proročanstvo Mitra Tarabića. Prvog septembra 2003. godine je obnovljena trasa u dužini od oko 15,5 kilometara zahvaljujući grupi entuzijasta koji su pokrenuli inicijativu za obnovu. Ogroman trud i rad je bio potreban da se sve ovo podigne, jer je sve bilo potpuno devastirano, pruga je bila predata opštinama bez ikakvih nadoknada a šine su pretvorene u staro gvožđe”, objašnjava Aleksandra Milutinović.

Snimajući emisiju ’Ipak se okreće’ Branko Stefanović zabeležio je jednu specifičnu pojavu u koritu reke Kamešine. Reč je o izvoru lekovite vode Bela voda, te je narod i iz tog razloga pohrlio u ove krajeve. Spada u red visoko alkalnih voda, 11,5 ph vrednosti i pogodna je za lečenje zapaljenja očnih kapaka, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Pored izvora je sagrađena i crkvica Svetog Jovana Krstitelja, koja je nekada i postojala na tom mestu, a u koritu reke Kamešine je podignuto i kupalište.

"Takođe, na toj lokaciji je obnovljena još jedna pruga uzanog koloseka koja je širine svega 600 milimetara i dužine dva kilometra. To je bila nekadašnja šumska pruga kojom se građa dovlačila u Mokru Goru. Ideja je bila da deca upravljaju tom mašinom, ali zaista je teško dobiti bezbednosne dozvole. Ponekad se tom prugom pokrene neki voz za Zavičajne dane tako da je čitava Šarganska osmica jedan Muzej tehničkih dobara na otvorenom", kaže Aleksandra Milutinović.

Negde oko 80.000 turista, što domaćih, što iz Kine, Slovenije, Nemačke, Austrije, ljubitelja pruga uzanog koloseka iz celog sveta, godišnje se preveze Nostalgijom, što je impozantan broj ako se ima u vidu da je kapacitet voza svega 150 putnika. Od 30. marta, voz saobraća tri puta dnevno. Duž cele ove trase izgrađeni su smeštajni i ugostiteljski kapaciteti, sagrađene su stanice, koje su bile ruinirane i devastirane, a sada su pretvorene u lepe stanične zgrade i ugostiteljske objekte. Ali ne privlači turiste samo Šarganska osmica, već i brojni vidikovci uz prugu s kojih se pruža neverovatan pogled na prekrasnu prirodu Kršanje, Ludi kamen, na koji, ukoliko stanete, sigurno ćete naći muža (ili ljubavnika) i lekoviti izvor Bela voda.

"Mokra Gora je bila mesto koje nije imalo dovoljno sadržaja i gosti su ostajali kraće jer prosto nisu imali šta da rade, tako da se trudimo da im dopunskim sadržajima odmor učinimo sadržajnijim. Sa kolegama iz Parka prirode radimo na tome da u budućnosti 19 kilometara pešačkih staza Evropske rute prođe kroz Mokru goru duž granice. Reč je o projektu koji završavamo 2027. godine, a pokušavamo da izgradimo i kamp naselje, ističe Nenad Mladenović, Savetnik za turizam i ugostiteljstvo u Infrastrukturi Železnice Srbije.