SRBIN IZ TEMERINA KREĆE NA PUT OKO SVETA NA BICIKLU: Sve je isplanirao do detalja - ŠEST GODINA, SEDAM KONTINENATA I HILJADE KILOMETARA
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Kruna njegovog života.
Foto: EvaL Miko/Shutterstock
Dok većina bicikl koristi za svakodnevne obaveze - odlazak na posao, kratke vožnje po parku – jedan čovek iz Temerina izabrao je drugačiji pravac, piše nsuzivo.rs. Nedeljko Đukić, sportski trener, avanturista i zaljubljenik u prirodu, odlučio je da pedalama osvoji svet. Njegovo putovanje oko planete biciklom nije samo fizički izazov, već životna filozofija - svedočanstvo o slobodi, istrajnosti i povezanosti među ljudima.
U razgovoru za NS Uživo, ovaj neobični putnik otkriva da se ljubav prema putovanjima rodila još u detinjstvu.
- Kada sam imao osam godina, u blizini naše kuće protezao se kanal DTD. Jednog dana sam pešačio kilometrima uz njega. Roditelji su bili zabrinuti, ali već tada me je zov prirode privukao snažno. S vremenom su to prihvatili i čak negovali u meni - priseća se Nedeljko.
Danas, decenijama kasnije, zov prirode postao je njegov način života. Do sada je obišao 42 zemlje, a čak 75% te distance prešao je biciklom.
- Volim da se izgubim u prirodi. Taj osećaj slobode, tišine i prisutnosti u trenutku – to je nešto što ne može da se opiše rečima. Do sada sam obišao 42 zemlje, oko 75 odsto sam obišao biciklom. Uživam u svakom momentu na svom putovanju. Imao sam nekoliko sličnih avantura, a sada želim da sve to objedinim i obiđem. Po mojim proračunima, putovanje bi trebalo da traje 6 godina. Plan i rutu putovanja osmislio sam pre deset godina, od tada i štedim za njega. Ovo sve do sada bio mi je neki vid treninga, za tu finalnu rutu. Godinama unazad testiram sebe, po kiši, snegu, usput i planinarim kada stignem. U tim momentima mi bude teško, ali ne mogu da vam opišem taj osećaj kada uspem da uradim šta sam isplanirao. Taj osećaj je neverovatan! Ovaj put je kruna mog životnog puta - ističe Nedeljko.
Nedeljkov plan je smeo: Šest godina, sedam kontinenata i hiljade kilometara puta. Sve je isplanirano do detalja – od rute, preko opreme, do finansija. Pripreme su trajale čitavu deceniju, a svaka avantura do sada bila je test izdržljivosti i vere u sopstvene granice.
- U utorak letim do Lisabona, zatim do Sao Paula, a moja startna tačka biće Salvador, u Brazilu. U Salvador stižem letom iz Sao Paula. Tamo ću provesti prvih nekoliko dana, da se odmorim i priviknem na klimu i zemlju. Nakon toga krećem ka najistočnijoj tački Južne Amerike. Putovanje po Južnoj Americi trajaće oko godinu i po dana, uz obilazak najistočnije, najjužnije, najzapadnije i najsjevernije tačke kontinenta. U planu mi je i poseta svim najznačajnijim mestima – od jezera Titikaka, preko Akonkague, do Rio de Žaneira. Takođe, želja mi je da obiđem i drevna mesta naroda Inka i Asteka. Nakon toga planiram dvomesečnu ekspediciju Amazonom. Po završetku obilaska Južne Amerike, put me vodi do Paname i Kostarike. Zbog nesigurne situacije u nekim zemljama, preleteću Nikaragvu, El Salvador i Gvatemalu, i stići do Meksika. U Severnoj Americi planiram vožnju čuvenom rutom 66, zatim odlazak u Čikago i Njujork, a potom i na Aljasku. Iz Aljaske ću leteti za Australiju, tačnije do Brizbejna, što je predviđeno da traje oko šest meseci. Tamo planiram da obiđem i Novi Zeland i Tasmaniju. Pri povratku, iz Darvina ću leteti do Balija, a zatim nastaviti kroz Jugoistočnu Aziju – kroz Indoneziju, Maleziju, Tajland i Vijetnam, pa sve do Kine, Japana, Južne Koreje i Pekinga. Ako mi se ukaže prilika, voleo bih da posetim i Severnu Koreju. Dalje, preko Mongolije i Kazahstana, spustiću se do bivših sovjetskih republika – Kirgistana i Tadžikistana. Odatle nastavljam put ka Pakistanu i Indiji, gde planiram posetu Himalajima. Vratio bih se preko Pakistana i Avganistana, kroz Tursku do Egipta, gde bih putovao rekom Nil, a zatim se popeo i na Kilimandžaro. Nakon toga sledi obilazak Alžira i Maroka. Put bi se završio prelaskom preko Gibraltara, pa brodom do Evrope – i polako, korak po korak, nazad ka kući – otkriva uz osmeh.
Na pitanje novinarke da li postoji strah od ovog izazova, Nedeljko je odgovorio da za njega nema mesta.
- Ja sam euforična ličnost. Ceo život sam posvetio sportu, učenici su me nasledili, sin je odrastao – sada imam slobodu da živim punim plućima. Jako sam ponosan na sve njih, koliko su se osamostalili. Klub postoji već 53 godine, u njemu sam proveo 50 godina. Što se tiče straha, ne osećam ga, već adrenalin svaki dan kako se bliži putovanje. Ja sam i sportski trener džudoa. Do sada sam imao godišnje odmore, jedva sam čekao jul da ga iskoristim maksimalno na toj pauzi. Ovo je moj trenutak - kaže Nedeljko.
Na pitanje kako se priprema za izazove na putu, odgovara da se najviše oslanja na ono što većina ljudi zanemari – intuiciju.
– Uvek istražim bezbednosnu situaciju, ali na kraju slušam svoj unutrašnji osećaj. To “šesto čulo” me nikada nije izneverilo. Na putovanjima sam upoznao bezbroj ljudi – uglavnom dobrih, velikodušnih i srdačnih. Svaki put pre nego što krenem na put, informišem se o zemljama koje idem – detaljno. Za sve ove godine nisam imao nijednu lošu situaciju. Gde god sam krenuo, ljudi su mi uglavnom pomagali. Naravno u tim velikim gradovima viđao sam i neprijatne situacije- kazao je Đukić.
Putuje sam, spava pod zvezdama, u šatoru, kuva sebi obroke i pakuje sve što mu treba - od alata do zimske opreme za posetu lednicima. Oko 65 kilograma tereta nosi sa sobom, ali, kako kaže, telo se brzo privikne.
– Bilo je momenata kada me je ujutru dočekala ostavljena hrana ispred šatora, parče hleba, flaša vode, osmeh nepoznatog čoveka. Takve stvari se ne zaboravljaju. Imao sam prilike da mi se ljudi priključe u putovanju na par dana, pa više ne mogu da me prate. Upoznao sam mnogo prijatelja, a kontakte održavamo preko društvenih mreža, oni mi i pružaju podršku. Kada krenem na taj put, finansije su jako bitan segment. Navikao sam se da sve vreme koje provodim u prirodi, snalazim se i pravim sam sebi sve. Prilagodim se svakoj situaciji, naravno tako je i za opremu koju nosim- od šatora, do podloške, vreće, lampe, pribor za kuvanje, rešo… Napravim raznovrsne obroke od pirinča, povrća, mesa. To mi ne predstavlja težinu. Za ovaj put ću imati oko 65 kilograma opreme, planiram da posetim i lednike pa ću morati poneti i zimsku opremu. Nije lako nositi sve to, ali posle tri dana, već se naviknem- reči su avanturiste.
Nedeljkova priča nije samo o kilometrima - to je priča o ljudima. O njihovoj dobroti, gostoprimstvu, i tome kako običan bicikl može postati sredstvo za povezivanje svetova.
Svoja iskustva deli putem društvenih mreža. Piše i knjigu o svom hodočasničkom pešačenju putem Svetog Jakova, koju planira da završi do kraja godine. Na nagovor prijatelja iz Temerina pokrenuće i svoj lični sajt, gde će voditi lični blog- ističe on.
Na kraju, ovaj neumorni putnik poručuje:
- Ako osećate da treba da krenete - krenite! Ne čekajte idealne uslove. Strah je prirodan, ali ne sme da vas zarobi. Opasnost je svuda, ali ja verujem da ono što nosiš u sebi - to i privlačiš. Svet je pun čuda i dobrih ljudi. Samo treba da se usudimo da ih sretnemo!
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)