"MAJKA, NE MOGU VIŠE" BILE SU POSLEDNJE REČI KOJE JE IZGOVORIO PETAR MITROVIĆ! Uroš Blažić ga je izrešetao u Malom Orašju, a sada se oglasila njegova majka POTRESNIM REČIMA!

Porodica i prijatelji 15. juna obeležili su godišnji pomen Petru Mitroviću, mladiću koji je hrabro izdržao 50 dana nakon što ga je masovni ubica Uroš Blažić teško ranio.

Petar Mitrović je poznat po svojoj hrabrosti i predanosti, kako prema svojoj porodici i prijateljima, tako i prema svom selu.

Bilo je to veče kada je Uroš Blažić bez ikakvog razloga iz "kalašnjikova" pucao na okupljenu omladinu kod spomenika Ravni Gaj, ostavljajući za sobom jezivu scenu, sa krvavim i teško ranjenim žrtvama.

Njegova majka, koja ga je opisala kao svoju najveću snagu i blago, izrazila je svoj očaj na društvenim mrežama, ističući koliko joj nedostaje njen voljeni sin. Njene reči odaju bol majke koja je izgubila svoje dete na surov način, i koja ne može da se pomiri sa tim gubitkom.

- Bliži se godina kako su te rastavili od mene, od toga trena moja duša polako vene. Željna je majka zagrljaja tvog, željna je majka pogleda šarenog, željna je majka poljupca jedinstvenog, željna je majka tebe - dela srca mog. Ti si majkina snaga, najveće moje bogatstvo, ti si moj život, bez tebe i moj život je stao. Još uvek svako veče majka te čeka da mi dođeš tamo iz daleka jer ne može majkino da ode čedo, a majka da živi bezvredno. Ne može sudbina surova da ostavi majku bez sinova. Ne može takvo zlo da ubija nešto dobro. Ne može, to se ne dešava da zla pobeđuju dobra. Falićeš uvek moja snago, falićeš moje najveće blago - napisala je majka ubijenog Petra Mitrovića na svom Fejsbuku.

Inače, njegova majka Biljana svaki dan provela je u bolnici, pružajući mu podršku i nadajući se da će jednog dana, zajedno sa njim izađi iz te ustanove.. Kako je ispričala, on se silovito borio, ali više nije imao snage.

- Jednog dana u bolnici nije hteo da priča sa mnom, zatvorio je oči. Držala sam ga za ruke, ali nije hteo da me gleda. Ja u njegovim očima sve vidim, a on verovatno nije želeo da shvatim šta se dešava, da vidim da više neće da živi, da više ne može da živi. Molila sam ga: 'Peco otvori oči, gledaj tvoju majku', a on je samo rekao: 'Ne mogu majka, ne mogu više'. To je bio ponedeljak, ponovo su ga priključili na aparate i onda je bilo iz dana u dan sve gore. Bili smo kod njega i tog petka 23. juna, sat vremena pošto smo otišli iz bolnice, zvala je doktorka da nam kaže da je gotovo - prisećala se Biljana nade, borbe i očaja poslednjih dana i sati sa sinom. 

BONUS VIDEO