EMA KOBILJSKI ISTRČALA JE IZ POSLEDNJE KLUPE I HRABRO STALA PRED NIŠAN RAZULARENOG KOSTE! Njena majka se dan nakon suđenja Kecmanovićima obratila bolnim rečima! "NE DRAGANE, TO NIJE ONA..."!

Nina Kobiljski, majka male Eme Kobiljski, koja je jedna od deset žrtava krvavog pira Koste Kecmanovića u O.Š. "Vladislav Ribnikar" 3. maja, juče je, na dan kad je počelo suđenje roditeljima ubice poslala pismo svom suprugu Draganu, koje je on objavio na svom Fejsbuku.

U tom pismu nesrećna majka izrazila je svu tugu prema izgubljenoj ćerki, ali i "potkačila" Miljanu i Vladimira Kecmanovića koji su se izjasnili da nisu krivi za ono što je njihov sin uradio.

- Dragane, znaš li kako je lepo bilo kada sam danas videla stasalu ćerku, likom i delom nalik ocu.... On je ponosno gleda i sa odobravanjem potvrdno klima glavom na njene reči, usaglašeni u timskom radu... Ona lepa, visoka, pravih leđa i duge kose... On visok i ponosan... - piša Nina Kobiljski, a potom bolno dodaje:

- Ali mili, to nije tvoja Ema, visoka, lepa, duge kose i pravih leđa, to nisi ti visok i ponosan.... To niste vas dvoje i nikada više nećete biti - stalni tandem u svim društvenim igrama i sportskim nadmetanjima.... To su neki drugi otac i ćerka koji nam pokazuju kako je roditelj slobodan da oseća sopstveni doprinos u detetovom uspehu, ali će probati da nam objasne da roditelj nipošto ne treba da snosi odgovornost kada pođe po zlu kojem je sam roditelj davno vrata širom otvorio i taj put detetu pokazao.

Roditelji neustrašive Eme Kobiljski, ako je suditi po ponašanju i poslednjim rečima njene majke upućene ocu, sve teže se nose sa ubistvom ćerke, koja je pred smrt pokazala neverovatnu hrabrost. Naime, Ena je stala pred nišan razularenog Koste, u pokušaju da ga zaustavi i tako je i stradala.

Foto: Facebook, ST/Dragan Kadić

 

Ema je bila jedna od najomiljenijih učenika škole, stalno je bila okružena decom. Beskrajno radosna, vedra, odličan učenik i sportista, takva je naša Ema bila - ukratko je opisala jedna njena nastavnica na dan kad je trebalo da proslavi 3. oktobra 14. rođendan.

Ova devojčica, ćerka Dragana Kobiljskog, odbojkaškog trenera i bivšeg igrača ušla je u legendu kao dete koje je pokušalo da urazumi vršnjaka ubicu Kostu Kecmanovića.

- Kosta, nemoj! Stop, Kosta, stani - vikala je devojčica kada je Kecmanović ušao u razred sa očevim pištoljem i pucao po deci i zaposlenima.

Ipak, nije uspela u svom poduhvatu i monstrum je usmrtio i nju. 

Tog jutra otišla je, pričala je njena majka, presrećna u školu, opisujući poslednje jutro njenog života. Kako je istakla, ona je bila njihova svetlost i treća sreća nakon što su joj pre nje dve trudnoće bile neuspele.

- Za ovih osam meseci hiljadu emocija, reči koje ja ne mogu ni da opišem, ni da kažem i, ni da podelim. Jako mi je važno da vam kažem sve što mi je na duši - navela je ova neutešna majka koja se dostojanstveno držala u svom bolu dok je iznosila detalje.

Foto: ST/Vladimir Lukić

 

- Ema je bilo prevremeno rođena beba i sve propratne bolesti koje idu uz to, briga o svemu, ona je uspela da prevaziđe kao pobednik, kao borac. Do 3. maja smo živeli život ispunjen ljubavlju. Imamo veliku poruku i ona je to obožavala, bila je ta koja je trčala u zagrljaj, nije mogao neko da se grči, a da ona ne dođe i zagrli taj zagrljaj. Nakon svih terapija koje je imala ona je izrasla u devojčicu koja je bila visoka 1.80 centimetara. Kada je uhvatila korak sa svojom generacijom u svemu je bila bliljantna. Naučila je sve što treba, da voli, da oprosti, ispravi gde je pogrešila, da bude dobar prijatelj, sestra, ćerka, unuka - pričala je u  jednom dahu ona.

Kako je opisala krajem aprila bila je odsutna nekoliko dana i bila je kod bake i deke, koja je tada za nju rekla kako je jako odgovorna sve je radila sama, učila, išla na treninge.

- 1. i 2.maja bili smo na vikendici, jako smo se lepo proveli. Bila sam oduševljena kako se ponaša, sve je radila, pomagala. U jednom trenutku sam nazvala Dragana i rekla mu: "Dragane meni se plače kako su ova deca dobra!" često mi Dragan kaže da "pa ti imaš taj 1., 2. maj, a ja nemam"... - rekla je ona i dodala:

- U kolima kad smo se vraćali kući, češkala me je i rekla: "Mama, znaš koliko ja tebe volim."

Foto: ST/Vladimir Lukić

 

Kako je dalje objasnila ona je pozvala prijateljicu da se srede za sutrašnji dan, tada se i Ena fenirala zbog slikanja.

- To je bio prvi put da se ona isfenirala. Bila je srećna, samo se ogledala i govorila "ovako ću sad stalno".

- To veče sam joj rekla da u životu mora da bude ljudina, tako je i otišla. Verovala je u svemu što joj govorim.

- 3. maja kada sam ustala, Ema me je čekala spremna. Imala je majicu koju sam joj kupila na putovanju, stavila je korektor na bubuljice, stavila je maskaru, sjaj za usne. Rekla sam joj: "Ema, jako si lepa!". Pitala sam je i kada je ustala, a ona mi je rekla:" Pola sata ranije da sve stignem." Radovala se tom slikanju, radovala se da ide u školu - pričala je njena majka.

Ema je srećna u školu i došla, ali samo pola sata kasnije hrabro je stala pred nišan Koste Kecmanović i takva otišla u legendu.

Bonus video