JEDVA KRPILA KRAJ S KRAJEM, A POMOGLA NAŠEM GLUMCU! Malo se priča o DOBROTI Radmile Savićević!

Legendarna glumica Radmila Savićević preminula je 8. novembra 2001. godine u 75. godini. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, ali mnogima je i dalje omiljena glumica. Publika će je zauvek pamtiti u srcu, ali i njen kolega Vojin Ćetković, i to zbog njene dobrote. Naime, on se jednom prilikom podsetio kako mu je ona pomogla, iako je jedva krpila kraj s krajem.

Foto: youtube.com/printscreen

- Radu sam prvi put sreo na potpisivanju svog prvog ugovora u karijeri, za predstavu "Lizistrata“ u produkciji Sava centra. Imao sam dvadeset jednu godinu, još sam studirao i bio jako srećan što sam dobio ulogu. Međutim, kad sam video ugovor, počeo sam da se dvoumim da li da to uopšte prihvatim jer je honorar bio sramno smešan. Pedeset maraka za pripreme, premijeru i predstavu. Nisam mogao da verujem. Rada je sedela u toj kancelariji i čula kada sam sekretarici, koja je beležila moje podatke, rekao da sam iz Kruševca.

Onda je prišla i pitala me: "Odakle reče da si ti, mali?“ "Iz Kruševca.“ "Iz koje ulice?“ Ja kažem iz koje. "Pa šta se misliš, što ne potpisuješ?“ "Pa ovaj novac...“, rekoh, "ovo je katastrofalno. Stvarno je malo.“ "Aha. A koja ti je to uloga po redu?“ "Prva.“

Pogledala me je tako da više nisam imao hrabrosti reč da kažem. "Potpisuj to odmah! I čekaj me ovde, nemoj da si mrdnuo.“ Ja potpišem i posle nekoliko minuta, ona se vraća: "’Ajde sa mnom.“ "Gde ćemo?“ "Ne pitaj ništa, ideš sa mnom.“ Pozvala je taksi i otišli smo u njen stan. "Peri ruke i sedaj za sto.“ I iznosi vrelu gibanicu, sarme i još gomilu hrane. "Jedi!“ "Rado, pa nisam gladan.“ "Jedi. Vidi kakav si mršav, jedi!“

Foto: ATA Images

Morao sam da jedem maltene do iznemoglosti. "Dobro, a sad se javi majci.“ I vodi me do telefona. "Nema potrebe, juče smo se čuli. Imam telefon u stanu u kome živim.“ "Javi se majci kad ti kažem. Sad se javi majci!“ I ja, šta ću, okrenem majku: "Evo da ti se javim, ovde sam kod Rade Savićević. Rekla mi je da te pozovem. Dobro sam, potpisao sam ugovor, nahranila me je, sve je u redu.“ "Ajde što me je nahranila, ’ajde što sam morao da se javim majci, nego mi je dala i neki novac jer su to bila ona teška vremena kad se jedva sastavljao kraj s krajem.

"Je l’ imaš šta da jedeš i je l’ imaš para?“ "Imam. Svega imam.“ "Nemoj da lažeš, je l’ gladuješ?!“ "Ne gladujem, ne brinite.“ I tek kad sam pristao da uzmem taj novac, poslala me je kući. Predivna, predivna žena - zaključio je Ćetković svojevremeno.

BONUS VIDEO: