RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: Udar s neba

Noću između 10. i 11. maja, u 22.45, NATO avijacija je bacila zabranjene kasetne bombe na našu logorsku prostoriju na Rasa košaresu. Tu je jedinica boravila već dva meseca. Borci su spavali u snegu dubine od jedan do tri metra. Iskopali su rupu u snegu do zemlje, postavili grane, pa preko njih vreće za spavanje. Bilo je oko 130 boraca. Ta noć je bila izuzetno hladna da nije moglo da se izdrži. Preko dana je došlo dosta novih boraca. Poručnik Oliver Mladenović, koji je 10. aprila sa 15 vojnika odbranio položaj koji je napadalo 100 terorista, nije mogao sve borce koji su tog dana stigli u logor da smesti u već napravljene zaklone. Van zaklona je ostalo dvadesetak boraca, koji su naložili vatru jer je bilo veoma hladno. Preko vatre su držali šatorska krila da ih piloti ne bi uočili. Međutim, savremeni uređaji u NATO avionima su ih ipak otkrili. Pre napada posada na protivavionskom topu, koji je bio na oko 500 m od logora, ispalila je nekoliko granata na avion koji se nakon toga okrenuo i bacio prvu kasetnu bombu pored logorske prostorije. Blesak pre eksplozije bombe video je stražar. Preko 200 mina iz kasetne bombe eksplodira, ali ne pogađa borce u logoru. Oliver navlači čizme i kreće da smiri vojsku. Ne stiže ni do sredine logorske prostorije kada vidi novi blesak. Stigao je samo da komanduje vojniku do njega: „U zaklon.“ Bacaju se u okopneli sneg. Prasak. Rafalno, desetak sekundi, eksplodiraju mine iz druge kasetne bombe. Geleri lete na sve strane iznad i pored njih, udaraju u drveće. Zaklon u kome je bio poručnik pre eksplozije potpuno je raznet. Stariji vodnik Milijan Tošković posle eksplozije prve bombe izašao je iz zaklona da upozori vojnike da se zaklone. Kada je čuo novi nalet pošao je u zaklon. Kada su počele eksplozije od druge kasetne bombe, bio je na ulazu u zaklon u kom je bilo još sedam boraca. Veliki geleri ga pogađaju u leđa. Od eksplozija mina iz kasetne bombe aktivira se zolja, koja mu preseca nogu ispod kolena. Milijan pada mrtav ispred zaklona. Svojim telom je zaklonio ulaz u zaklon i spasao vojnike koji su bili unutra. Eksplozije trenutnih i kumulativnih mina prosto su presecale ogromna stabla. 

Oliver preko radio-uređaja javlja bazi da mu treba pomoć i traktori, koji su jedino mogli da dođu do njega. Starešine posle eksplozije izvlače ranjene i pružaju im prvu pomoć. Dolaze traktori koji su oko 500 m niže i odvoze ranjene i poginule. Mada je bio rastresito postavljen, mine iz kasetnih bombi su pokrile 60-70% logora. Poginulo je osam vojnika i jedan starešina, a ranjeno je oko 40 boraca. Bila je to jedna od najkrvavijih noći i jedan od najvećih gubitaka koji smo u jednom danu pretrpeli za sve vreme agresije. Uprkos tome, borci su do kraja agresije ostali na tim položajima.

U nastojanjima da se zbace teroristi s vrhova Maja glava i Rasa košares vršeni su svakodnevni napadi na njihove dobro utvrđene položaje. Kapetan Opel 1 11. maja krenuo je u demonstrativan napad na Maja glavu da bi vezao glavne snage terorista. Sa 210 boraca Opel 2 kreće u pet časova. Idu graničnom linijom. Nailaze na albanske betonske bunkere uz samu graničnu liniju na području njihove karaule Kamenica. Ceo taj teren je miniran. Uz veliki oprez zbog mina, Opel 1 sa borcima zauzima albanske bunkere. Nastavljaju prema Maja glavi, koja je iznad njih i dolaze nadomak sela Lukaj u Albaniji, gde su terorističke snage. 

Alfa 3 sa delom boraca ulazi u uvalu iznad koje je vis. Borci izlaze na vis i zaposedaju ga. Postavljaju šest mitraljeza i snajper. Ispod su teroristi. U Lukaju je baza za snabdevanje i prihvat terorista koji dolaze iz dubine Albanije i odlaze na Maja glavu. U selu su i minobacači zavareni na kamionima kojima su teroristi nakon vatre brzo prelazili na nove položaje da ih naša artiljerija ne bi otkrila i poklopila. Sa visa borci navode našu artiljeriju. U 10 časova počinje dejstvo minobacača po teroristima u Lukaju. Istovremeno iz mitraljeza vatru otvaraju i borci na visu. Tada teroristi spuštaju deo snaga s Maja glave prema borcima iznad Lukaja i napadaju ih s boka. Napad je strahovit. Hiljade metaka u minuti lete oko naših boraca. Dodir je na oko 100 m. U izuzetno silnom napadu učestvuje mnogo plaćenika-mudžahedina, koji Opelu 2 psuju majku srpsku. Dejstvuju albanski snajperisti. Naši borci uspostavljaju liniju i drže se. Ne mogu ni levo ni desno jer je sve minirano. Avijacija NATO napada naš minobacački položaj sa koga su tučeni teroristi u Lukaju. U napadu geleri dvojici vojnika otkidaju noge. Vojnik, musliman iz Prijepolja, iako teško ranjen, preživljava. Sam je uhvatio gotovo otkinutu nogu i stegao je. Izdržao je strahovit bol bez kuknjave i vriske. Brzo mu je pružena medicinska pomoć. Na visu, u žestokoj borbi, od snajpera gine Milan Jeftović iz Gornjeg Milanovca. U nogu je ranjen i kapetan Opel 1, u čijem izvlačenju učestvuje Saška. Komandu preuzima Alfa 3. Bitka se sve više rasplamsava, nema predaha. Naši borci su se uklinili u borbeni raspored terorista. Na levom boku, međutim, žestoko ih pritiskaju terorističke snage. Opel 1 odlazi na levi bok da stabilizuje liniju. Regularna albanska armija kreće u napad zajedno sa teroristima. Vode se strašne borbe oko Kamenice.

Avijacija bez prestanka tog 11. maja besomučno tuče položaje cele 125. brigade. Prvo lete bespilotne letelice, koje traže naše položaje, a nakon njih dejstvuju A-10 i F-16. Bacaju i zabranjene kasetne bombe na jedinicu minobacača u Donjoj Morini. Oko 500 mina iz dve kasetne bombe poklapa celu jedinicu. Ginu četiri borca. Avioni A-10 kruže iznad naše karaule Morina, izbacuju IC mamce i obrušavaju se. Sa četiri bombe pogađaju karaulu i ruše je. Nema žrtava jer su se graničari na početku agresije izmestili na položaj. 

Iako je 12 boraca ranjeno, linija na visu je stabilizovana i održana. Posle 18 časova u napad kreću četiri tenka albanske armije. Naši borci tada dolaze na rezervni vatreni položaj, organizuju odbranu i kreću u kontranapad, kojim zaustavljaju napredovanje albanske armije i terorista, čime je akcija izvođenja demonstartivnog napada i vezivanja glavnine terorističkih snaga na Maja glavi uspešno završena. 

Foto: Printskrin

Već je sredina maja, a krvave bitke na području Košara su svakodnevne. Kopnena agresija na tom pravcu je slomljena. Naši borci sve više potiskuju teroriste koji se uporno drže na dva dominantna visa, Maja glavi i Rasa košaresu, koje je bez tehnike gotovo nemoguće osvojiti. 

Na ivici šumskog puta na Rasa košaresu bio je vod naših minobacača 82 mm. Posle žestoke borbe prethodnog dana, ujutro oko tri časa, počeo je žestok napad terorista na naše položaje. Oko 250-300 terorista je po lošem vremenu, koje su redovno koristili za napade, jurnulo prema našim borcima, koji su prešli na nove položaje stotinak metara nazad. Naši minobacači ne mogu zbog guste šume da gađaju ni levo ni desno, već samo napred.

Borci na napadnutim položajima radio-vezom traže podršku minobacača jer je borba žestoka. Vojnici u minobacačkom vodu istrčavaju iz skloništa, skidaju šatorska krila s minobacača i futrole. Zbog kiše pripremaju mine u samom sanduku. Stavljaju dopunska punjenja, onda trčeći vade minu iz sanduka, pomeraju šatorsko krilo s minobacača koje ga štiti od kiše, stavljaju minu i pucaju. Nakon toga vraćaju šatorsko krilo. Vojnici su odlično uvežbani. Za tri-četiri minuta menjaju element i gađaju. Sa jednim elementom ispaljuju dve-tri mine. Gađaju iz dva minobacača i dva za zavaravanje. Nevreme je jako, duva snažan vetar koji skreće mine s pravca. Vodnik prve klase Dragan Kamenov Sova gleda tablice na koje pada kiša. Mokre su. Dok ih gleda, raspada se papir od vode. Prilazi mu vojnik i drži šatorsko krilo iznad njega i bateriju jer je mrak. Zbog kiše ne mogu da gađaju dva minobacača istovremeno. U jedan ulazi voda. Dva vojnika popuštaju cev, okreću je, prosipaju vodu. Uzimaju krpu i čiste cev, nastavljaju gađanje. Grupa od 30-40 naših boraca u povlačenju ne stiže da traži pomoć, ali grupa koja im s desne strane pomaže traži minobacačku podršku. Teroristi su na samo 30-40 m od naših boraca. Po mraku i kiši borci minobacačima sa tri-četiri mine, između dve grupe naših boraca, direktno pogađaju tu grupu terorista i zaustavljaju je. Borci desno ih potiskuju, a grupa naših boraca koja se izvlačila tada čeono kreće u kontranapad i vraća se na početnu liniju. Teroristi se povlače, a minobacači iz Albanije počinju da traže naše minobacače. Mine padaju 30, 40 i 50 m oko naših položaja. Kada mina padne, naši borci kod minobacača zalegnu, pa nastave gađanje. Borci dovlače mine traktorima, koji se teško probijaju kroz veliko blato. Bitka traje do četiri časa, kada teroristi odustaju od daljih napada.