PORODIČNO UMIVANJE OBAVEZNO ZA POČETAK ĐURĐEVDANA: Veruje se da će tako deca i stariji da budu zdravi, devojke voljene, a kuća sigurna

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Đorđa, odnosno Đurđevdan. Posle Nikoljdana, ovo je druga po zastupljenosti krsna slava među Srbima, a računa se da ga slavi trećina porodica.

Đurđevdan obeležavaju i porodice kojima to nije krsna slava. Uoči Đurđevdana, domaćica bi trebalo da spusti u posudu punu vode prolećno bilje, list drena i crveno jaje, odnosno čuvarkuću koja je ostala od Vaskrsa. Dobro je da se ujutro svi ukućani njom umiju: deca da budu zdrava kao dren, devojke da se momci grabe oko njih, stariji da ih služi zdravlje, a domaćin da mu kuća bude dobro čuvana.

Na sam Đurđevdan valja poraniti i nabrati đurđevak, mlečiku ili maslačak, pa od tog bilja isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata i dvorišna kapija. Zaljubljeni mladići u ponoć trebalo bi da odu pred kuće svojih voljenih. Nekad su odnosili kapije i krili ih jer su verovali da je to znak da će se devojka udati te godine.

Verovalo se da se na Đurđevdan okupljaju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre da ih oteraju. Po običajima, do Đurđevdana ne bi trebalo da se spava u prirodi niti jede ovčetina i jagnjetina. Od toga nam je ostao običaj da se na Đurđevdan okrene jagnje na ražnju, dok su prasići ostali rezervisani za Božić.

Veruje se da će, ako je na Đurđevdan vedro, godina biti plodna. A ako na ovaj praznik i narednog dana padne kiša, to je znak da nas čeka velika suša.

Godina se računala od i do Đurđevdana, a ova slava smatrala se i početkom proleća, pa je iz turskih vremena ostala izreka "Đurđevdanak hajdučki sastanak, Mitrovdanak hajdučki rastanak".

BONUS VIDEO