RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: Operacija "Strela"

Nedovoljno je poznato da je tokom zločinačke agresije NATO na tadašnju SRJ 1999. agresor pokušao kopneni napad na našu zemlju sa teritorije Republike Albanije na području naše karaule Košare, a potom na području Paštrika, na Kosovu i Metohiji. Još 1998. u Albaniji je razrađen plan "Kondor" za usklađenu kopnenu operaciju albanske armije, terorističkih snaga sa teritorije Albanije i terorista tzv. oslobodilačke vojske Kosova (OVK) na Kosmetu radi razbijanja Prištinskog korpusa i ovladavanja Kosmetom.

Više meseci pre same agresije u Pentagonu je napravljen plan "Strela". Shodno ideji glavnokomandujućeg NATO snagama 1999. generala Veslija Klarka operacija "Strela" je predstavljala uvod u kopnenu operaciju NATO snaga, pri čemu su terorističke snage OVK predstavljale njihov "prvi ešelon". U knjizi Agima Zogaja "Svedočenje o putu slobode - dijalog sa Naimom Maljokuom" (Maljoku je bio jedan od komandanata terorističkog OVK) piše: "Operacija 'Strela' je predviđala, osim Košara, probijanje granice i na Paštriku i Dragašu, znači tri mesta. Košare su bile posebno važne i psihološki značajne za teroristički OVK na Kosovu. Namera je bila povezivanje Košara sa Dukađinskom ravnicom, ubacivanje oružja iz Albanije i novih snaga koje su se nalazile po kampovima u Albaniji, reč je o 8.000 dobrovoljaca koji su stigli sa zapada. Veliki broj albanskih oficira je bio uključen u njihovoj obuci i izvršena je nabavka oružja, municije i drugih vojnih sredstava. Albanska država se otvoreno stavila na stranu OVK."

Foto: Wikimedia/Aleksej fon Grozni at Serbian Wikipedia

General Vesli Klark je naredio da se u Kuksu, u Albaniji, formira vojna baza NATO koja bi bila korišćena u slučaju angažovanja kopnenih snaga protiv SRJ. U tom slučaju bi se, kao "prvi ešelon" angažovao tzv. OVK, čime bi se izbeglo direktno učešće NATO snaga, a eventualni neuspeh pripisao Albancima. Da je vazdušno-kopnena agresija na SRJ bila planirana ranije i da joj je konačni cilj bio vojni poraz naših snaga bezbednosti i potpuna okupacija Kosova i Metohije, svedoči i general Vesli Klark u svojoj knjizi "Moderno ratovanje": "Gospodine, upravo sam završio procenjivanje sa svojim general-pukovnicima. Molim vas, recite sekretaru da imamo izvodljivu kopnenu opciju koja se može sprovesti tokom ovog godišnjeg doba. Vratićemo izbeglice kući. Posredi je oko 175.000 vojnika, od kojih bi oko 100.000 zaista otišlo na Kosovo da se bori. Da bismo bili sigurni da ćemo moći da prodremo i da operaciju okončamo za nekoliko nedelja, hteo sam šest divizija, lakih, teških i mešovitih. Biće potrebna i američka pomorskodesantna pešadija, kao i vazduhoplovne snage. Proći ćemo putevima kroz Albaniju i Makedoniju."

NATO agresor je na Kosovu i Metohiji primenio strategijsku doktrinu vođenja vazdušno-kopnene bitke, s time što je u prvoj etapi vršio udare s distance i vazduhoplovne udare po za njega najznačajnijim ciljevima, a zatim je veoma brzo prešao na realizaciju kopnenog dela te vazdušno-kopnene bitke. Po svim kriterijumima zločinačka agresija NATO, bez odobrenja saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez objave rata tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, počela je 24. marta 1999, a već 9. aprila NATO je odlučio da krene u kopnenu agresiju na SRJ, na prostor Kosmeta, u zoni Prištinskog korpusa na taktičkom, taktičko-operativnom pravcu Košare-Morina-Junik-Batuša-Đakovica-Klina, s ciljem da za nekoliko dana stvori širi mostobran i omogući uvođenje jakih snaga na tom pravcu, kompromituje odbranu Prištinskog korpusa i postigne ono što nije uspeo prethodnih 15 dana jer je cilj NATO stratega bio da za tri-četiri dana slome kičmu odbrane Vojske Jugoslavije na prostoru Kosmeta, ubiju preko 20.000 naših vojnika, poraze i ponize SRJ, odnosno Srbiju. 

Foto: wikipedia/PetarM

Kopnena operacija "Strela" je otpočela 9. aprila 1999. duž celokupne granice prema Albaniji i realizovana je u dve faze. Prva faza pod nazivom "Strela 1" u periodu od 9. aprila do 30. maja na pravcu Tropoja - Košare - Dečani (morinski pravac). Druga faza pod nazivom "Strela 2" realizovana je u periodu od 26. maja do 10. juna 1999. godine na pravcu Kuks-Prizren (vrbnički pravac). Tako brz prelaz iz vazdušne u kopnenu agresiju verovatno je rezultat procene NATO generala da će postići iznenađenje i da na granici neće naići na otpor. Početni front na području Košara u operaciji "Strela" širine 10-15 kilometara do kraja maja 1999. dostići će dužinu 60-80 kilometara - od Juničkih planina i Đeravice do Paštrika i Gore.

Granični bataljoni iz sastava Prištinskog korpusa (53. iz Đakovice, 55. iz Prizrena i 57. iz Uroševca), koji su obezbeđivali 261 kilometar državne granice, bili su prvi odred brigada koje je, po planu upotrebe, trebalo da brane državnu teritoriju. Prvi odred 125. i 549. motorizovane brigade bio je 53. granični bataljon. Zadatak graničnih bataljona bio je da prime početni udar, zaustave agresora na državnoj granici i omoguće snagama iz dubine da dođu, posednu granicu i počnu odbranu. Na težištu odbrane državne granice bio je 53. granični bataljon iz Đakovice, koji je obezbeđivao državnu granicu od tromeđe Crne Gore, Srbije i Albanije do vrha Paštrika, u dužini od 68 kilometara. Taj deo državne granice bio je najteži za obezbeđivanje i odbranu. Granični bataljoni, za razliku od drugih jedinica, nisu imali rezervne položaje.

Foto: Wikimedia/NATO

Plan operacije NATO zasnivao se na primeni oružane sile radi okupiranja dela naše teritorije, Kosova i Metohije, u sklopu realizacije globalnih američkih interesa. Glavni i najvažniji scenario u tom planu bilo je obmanjivanje međunarodne zajednice, uz dovođenje vojnih snaga i izvođenje oružane agresije. Sredinom oktobra 1998. Vojni komitet NATO je razradio planove za izvođenje agresije protiv Srbije i Crne Gore, najpre iz vazdušnog prostora, a zatim i sa kopna. Najbitniji elementi tog plana bili su optuživanje Jugoslavije za neuspeh razgovora i pogoršavanje situacije na terenu; pridobijanje međunarodne zajednice za izvođenje agresije; dovođenje i koncentracija raspoloživih snaga, kao i način njihovog angažovanja.

Plan oružane agresije sadržavao je tri faze. Prva je bila vazdušni udari po jedinicama i objektima RV i PVO, elementima sistema rukovođenja i komandovanja, kao i objektima infrastrukture širom SRJ. Time, prema očekivanju agresora, trebalo je slomiti volju za otporom i oslabiti vojni potencijal zemlje. U drugoj fazi agresije bilo je planirano da se nanesu gubici u živoj sili i da se neutrališe odbrambena moć VJ. Treća faza je bila kopnena agresija. U ovoj fazi veoma se računalo na pomoć koju bi, kako su očekivali, trebalo da pruže albanski teroristi, koji su bili organizovani u nekoliko kopnenih zona: Lab, Drenica, Šalja, Nerodimlje, Dukađin, Paštrik i Karadak.

Agresor je planirao da žestokim danonoćnim udarima iz vazduha, s težištem na Kosovu i Metohiji, za nekoliko dana uništi većinu potencijala Prištinskog korpusa, posebno oklopno-mehanizovane i artiljerijske jedinice, omogući teroristima da ovladaju što većim delom teritorije, otvori koridor za ubacivanje kopnenih snaga iz Makedonije i Albanije, vojnički porazi vojsku i policiju, okupira našu južnu pokrajinu i krene prema Beogradu.

 

 

U najvećem zločinu počinjenom u posleratnoj Evropi protiv države koja je samo štitila svoju teritoriju i bezbednost građana učestvovale su vazduhoplovne snage 12 zemalja, koje su bile potčinjene vazduhoplovnoj komandi NATO u Vićenci. U agresiji na SRJ učestvovala su i tri nosača aviona: američki, britanski i francuski. Bombardovanje je započeto sa 500 aviona, od kojih je 400 bazirano na aerodromima u Italiji. Strategijski bombarderi B-1 i B-52 poletali su iz Velike Britanije, a jedino "nevidljivi" B-2 iz SAD. Za bombardovanje SRJ korišćen je vazdušni prostor svih susednih zemalja, a njihovi aerodromi kao alternativni za sletanje u nuždi.

Teritorija Kosova i Metohije je za bombardovanje bila podeljena na dva dela pravcem sever-jug:

NFL zona - zapadno od aerodroma Slatina

NBA zona - istočno od Slatine.

Od polovine maja pojavljuje se treća zona koja je obuhvatila teritoriju Paštrika do Prizrena, a koju su u NATO nazvali „svinjski brlog“. Ta zona je formirana u pripremi za operaciju „Strela“. U njoj su upotrebljeni svi tipovi aviona, posebno strategijski bombarderi B-52, za masovna "tepih" bombardovanja sa ciljem da se očisti "svinjski brlog", da se sve naše snage na tom prostoru unište.

Poslednjih dana agresije neprekidno, 24 časa, bombardovali su dva pravca.

• junički - između naših karaula Košare i Morina
• prizrenski - obronci Paštrika, dolina Belog Drima, odnosno između karaula Gorožup i Vrbnica. 

Autor: Milovan Drecun - Jedini novinar koji je boravio na području karaule Košare i izveštavao o borbama na tom području 1999. za doprinos u odbrani otadžbine odlikovan ordenom za hrabrost