"UBIJALI SU NAM DECU, NEĆEMO I NE SMEMO TO DA ZABORAVIMO"! Vučić: "Neka je večna slava našim herojima, džaba im stotine aviona kad nisu znali šta je srpsko srce junačko"!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je  obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici.

 

Obraća se Aleksandar Vučić

Foto: Tanjug/VLADIMIR ŠPORČIĆ

 

- Danas, 26 godina posle NATO agresije i kao Srbin i kao predsednik Srbije imam samo jedan osećaj - neograničeni ponos. Naravno, tuga i žalost zbog stradalih, zbog svega kroz šta smo prošli uvek su tu, ali bez obzira na sve što smo izgubili, nisu nas pobedili. Napale su nas sile njih 19 koji imaju 67 puta više stanovništva od nas i 228 puta veču teritoriju od nas i nismo pognuli glavu i nismo pali da više nikada ne ustanemo. Od Termopila u čitavoj istoriji nije se dogodilo da toliko malo njih se suprotstavi takvoj sili. Danas sam predsednik zemlje koja je slobodna, koja sama donosi svoje odluke, koja je suverena i nezavisna, koja ima svoje dostojanstvo i koja može da kaže da niko drugi njom ne upravlja, već njen narod. Mi nemamo čega da se stidimo.

Mi ponovo jesmo ona Srbija koju te nesreće jačaju i čine je još odlučnijom da bude svoja na svome. Bol koju su nam naneli bio je ogroman, ubijali su nam decu, žene, trudnice, starce, naše policajce, vojnike, rušili nam mostove, rasturili nam državu, pravili od nas večne krivce. Ali proizveli su nešto čemu se nisu nadali - probudilo je prkos, ponos.

 

Foto: Printscreen/Youtube/Tanjug News Agency official

 

- Pokušali su da na silu otmu Srbiju i ponovi predaju onima koji su je urušavali na tacni. Posle 26 godina, posle toliko krvi, smrti, moramo jasno bez odlaganja da odgovorimo na čitav niz pitanja - hoćemo li da pristanemo na uništenje Srbije, da poklonimo bilo kome svoju slobodu, da budemo nezavisni ili nečija marioneta, da nastavimo da budemo uspešni ili dignemo ruke od svega, rast ili recesiju, veće plate ili mrvice sa bogataških stolova, demokratiju ili tiraniju manjine kroz institute koji nikada u srpskoj istoriji nisu postojali, da u istoriji budemo zapamćeni kao gubitnici ili pobednici svake nevolje, Srbiju ili nečiju nahiju, da biramo sami ili da nam drugi biraju? Svako od ovih pitanja danas je pred nama, a ja kao Srbin i predsednik Srbije osećam ponos zato što znam odgovor, znam da ćemo pobediti bez obzira na njihovo divljanje širom Srbije i da ona pristojna, vredna Srbija nikada neće dati sebe, neće dati Srbiju - rekao je Vučić i dodao da Srbiju niko neće porobiti i od nje napraviti lutku.

- Vlast će u Srbiji dobiti samo onaj ko dobije poverenje naroda i samo na izborima. Volju naroda neće promeniti zato što je ona iskovana u ratovima, stvorena mačem i ognjem, okupana u našoj krvi. Volja da se bude slobodan, svoj, da u Srbiji stvari budu po toj volji i nijednoj drugoj. Ubijali su nam decu i nećemo i ne smemo to zaboraviti. 

- Hvala vam zbog toga što ne mrzite i kad vidite one koji nas mrze, mi ne smemo da uzvratimo mržnjom i odgovaramo nasiljem - mi ćemo da odgovorimo svojom voljom i upornošću.

- Srbiju u kojoj će jednog dana da se kaju zbog svega onoga što su radili u predhodnim danima i nedeljama. Vratićemo stabilnost, mir i red u potpunosti u Srbiji samo hoću da nijedno dete zbog toga ne zaplače. Hoću da trpimo do krajnjih granica, a ja znam da možemo. Ne mogu ni da vam kažem koliko mi je teško bilo pre nekoliko dana u Nišu.

Pamtićemo sve ono što su ovoj zemlji uradili.

- Neka je večna slava našim herojima, džaba im stotine aviona kad nisu znali šta je junačko, srpsko srce - poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

 

 

 

Obraćanje Milorada Dodika

Foto: Printscreen/Youtube/Tanjug News Agency official

 

- Braćo i sestre, mnogo je tužnih dana u istoriji našeg naroda. Nesumnjivo. ovo je jedan od onih dana koji nekako što više prolaze, od godine kada su se desili, sve više bole, zato što za sve one ubijene u bombardovanju niko nikada nije odgovarao. Neki su hteli da ovo bude zaboravljeno, da ne postoji, da mu možda jednog dana odamo zahvalnost i sve je izgledalo da će biti izgubljeno, a onda se pojavio jedan čovek - Aleksandar Vučić.

 

- I oni su rekli: ovo ne sme da bude zaboravljeno. Zato smo ovde da obeležimo činjenicu, da je taj NATO savez, moćni monstrum u dva navrata bombardovao Srbe i da je on to činio bez oklevanja.

- Došli su neki drugi i kažu nam "pa to je bilo davno". Ne, nije bilo davno, i boli. Važno je danas da se Srbija vrati sebi, da skupi snagu i da ponovo postane jaka. Da prestane uzimanje njene snage kroz isprazna okupljanja koja nemaju ni cilj, već samo da se Srbiji oduzme snaga. Zato Aleksandar Vučić ne sme odustati, on je jedini koji može vratiti snagu Srbiji. Mi znamo da bez snažne Srbije, Srbi su izloženi jednako kao tada NATO bombaba sada drugim faktorima, koji neće nikad da stanu, da pogledaju, da razumeju, da shvate. Ne treba da budu na našoj strani, ali bi konačno trebalo da budu objektivni. Zato je važno, Vučiću, da Srbiju ponovo dovedete u red.

 

- Nikada neću zaboraviti ono odvratno lice onog šeika koji je svaki dan slavodobitno govorio koliko su ciljeva pogodili u Srbiji, ali nije govorio koliko su Milica Rakić ubili, nego se ponosio tom ogromnom silom, za koju su svi znali da jeste tako. Pravdali su svoje zločine, a onda su se negde povukli. Posle njih su došli neki drugi i kažu nam "pa to je bilo davno". Ne, nije bilo davno. Ovo boli, ovo i danas boli. Boli zato što je nepravda i zato što nikada onaj koji je činio nepravdu i zločine nije odgovarao.

- I zato je danas važno da se Srbija vrati sebi, da skupi snagu i da ponovo postane jaka. Da prestane uzimanje njene snage kroz isprazna okupljanja koja nemaju ni cilj, već samo da se Srbiji oduzme snaga. Zato Aleksandar Vučić ne sme odustati, on je jedini koji može vratiti snagu Srbiji. Mi znamo da bez snažne Srbije, Srbi su izloženi jednako kao tada NATO bombaba sada nekim drugim vizionarskim lažovima, koji stalno lažu u ime neke univerzalne pravde, koji nikada neće stati, da pogledaju, da razumeju, da shvate. Ne treba da budu na našoj strani, ali bi konačno trebalo da budu objektivni. Zato je važno, Vučiću, da Srbiju ponovo dovedete u red.

Obraća se Nemanja Pavlović, sin nastradalog pilota Milenka Pavlovića

Foto: Printscreen/Youtube/Tanjug News Agency official

 

- Stojimo na ovom aerodromu pred onima koji su dali sve što se može dati, prizvani da prosvedočimo i Bogu i ljudima. Kao sin jednog od dva komandanta koji je stradao, govoriću o njemu. Prošao je težak put od đaka pešaka, stekao odgovarajuće veštine. Nakon teških ratnih godina u bivšoj SFRJ, 24. mart 1999. godine dočekuje kao komandant 204. lovačko-avijacijske brigade.

- Nakon herojskih podviga njegovih kolega, Arizanova, Radosavljeća, koji u prvim danima rata stradao kao najmlađi pilot, Perića, Emetija, Kulačina, Ilića, Nikolića, Milutinovića, Milenkovića, sa ovog aerodroma, sa ove piste, naš otac, 4. maja 1999. godine, ugledao prema svojim precima, poleteo je ne na običan borbeni zadatak, nego u istoriju, u legendu, u priču.

- Krenuo je u boj sa onima koji ne znaju ni za istoriju, ni za korene, ni za slavu, ni za čast, ni za ponos, ni za ljudsko dostojanstvo. Poleteo je da štiti nejač, ne samo grada Valjeva, nego i kolevku našu i našega naroda, i mesto našega rođenja, Kosovo i Metohiju, pokazujući nam da za nas Kosovo i Metohija nije geografija jednog prostora, već topografija životnog smisla i opredeljenja, koja nas podseća da sve što činimo i sve za što se borimo mora biti u ime zavetne zemlje. Ako nije za Kosovo i Metohiju, za šta je? Ako nisu gazimestanska, kakva su to polja? Kao i to da je najdublja i najnesebičnija ljubav u stanju da se odrekne sebe same radi nekog drugog. Zato kada govorimo o Milenku Pavloviću, iako je naš otac, on je nešto više od toga i tako ga više ne smemo gledati, jer bismo ga prisvajali samo za sebe.

- On pripada svima i verujemo da njegov život, njegova ljubav, njegovo polaganje života za bližnje svoje motiviše sve mlade ljude kako ovde na radnom mestu, tako i u životu - rekao je.

Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije služi parastos

Foto: Printscreen/Youtube/Tanjug News Agency official

- Atmosfera zemlje, što je poražavajuće za sve nas, zasićena je mirisom ljudske krvi. Svetska javnost svakodnevno je zasuta vestima o istrebljujućim bratubilačkim sukobima. Crni oblaci mržnje među ljudima skrivaju od naših pogleda nebesku svetlost i blagoslov prisustva drugog čoveka u našem životu.

- Vesti o hiljadama neminovno ubijenih dece, žena, staraca, onih koji su upućeni na front, neposredno nas stavljaju pred lice tragične stvarnosti ovoga sveta i nameću pitanje: Zašto smo se kao ljudi rodili? Čemu uopšte ljudski život ako ga gubimo na ovakav način? I zbog kakvih vrednosti ga gubimo? Zar se i mi, koji večeras stojimo ovde u Batajnici, nismo mogli naći na mestu trogodišnje Milice Rakić ili pilota pukovnika Milenka Pavlovića, koji su zbog bahatosti moćnijih ovoga sveta okončali svoj ovozemaljski život nepravedno?

- Svako od njih je na svoj način postao sinonim za nevinu žrtvu prinetu na oltar slobode našeg naroda i za mir u nama i među nama. Krvavi bombarderaski pir koji je nad našom otadžbinom i narodom sproveden, kako se slučajno ne bi desilo da Srbi u miru dočekaju novo stoleće i milenijum, razotkrio je i naša lica i lica naših tirana i dušmana.

- Kao kršteni narod, taj zločinački akt na jedan teži način vratio nas je sebi i uputio Bogu i bližnjima, kao vrednostima koje ne smeju biti dovedene u pitanje. Tada smo, kao retko kad, mogli da se posvetimo razumevanju, ali i usvajanju reči Hristovih: Ljubi bližnjeg svoga, pa i dalje, i dublje od toga, ljubite neprijatelje svoje. I večeras iste zapovesti o ljubavi doživljavamo u sećanju i u naša srca - deo je govora patrijarha Porfirija.

Inače, polaganjem venaca širom Srbije obeležen je Dan sećanje na stradale u NATO agresiji pre 26 godina, a glavno obeležavanju je na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici.

Kod Spomenika deci stradaloj u bombardovanju u Tašmajdanskom parku u ime Vlade Srbije, vence je položio ministar spoljnih poslova Marko Đurić, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u znak sećanja na policijske službenike koji su poginuli, položio je vence ispred zgrade SIV 3 na Novom Beogradu.

Agresija NATO-a na SR Jugoslaviju počela je pre 26 godina, 24. marta 1999. godine.

Agresija NATO alijanse na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju, trajala je od 24. marta do 10 juna 1999. godine, a prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom 78 dana agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, a poginulo oko 2.500 civila, među njima 129 dece.

Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba vodi se kao nestalo. Kako je svetskoj javnosti predstavljeno, razlog agresije bila je situacija na Kosovu i Metohiji, odnosno teška humanitarna kriza na tom prostoru, a naredbu za napad dao je Havijer Solana, tada generalni sekretar NATO, generalu SAD Vesliju Klarku.

Bonus video