UMRO BUDIMIR LONČAR!

Budimir Lončar, diplomata, partizan, svetski državnik, moj prijatelj, preminuo je danas u Preku, mestu u kojem je rođen 1. aprila 1924., objavio je hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina

Budimir Lončar preminuo je u 101. godini života, potvrđeno je.

Lončar je inače bio bivši jugoslavenski i hrvatski diplomata. Bio je poslednji ministar spoljnih poslova SFR Jugoslavije, posebni izaslanik glavnog sekretara Ujedinjenih nacija za Pokret nesvrstanih i savetnik dvojice hrvatskih predsednika. Pripadnik je Narodnooslobodilačkog pokreta u Drugom svetskom ratu.

Rođen je u porodici Ive i Ivane Lončar, rođene Šoša. Bio je najmlađe od desetoro dece, od kojih je samo pet preživelo rano detinjstvo. Pored njega, tu su bili sestra Anastasija i braća Šime, Stanko i Ante. Njegov otac je bio brodovlasnik i pomorski trgovac. Lončar je gimnaziju završio u Zagrebu i Splitu. Godine 1942. priključio se Narodnooslobodilačkom pokretu (NOP). Član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) postao je 1943. na predlog svog nastavnika i odeljenskog starešine Bogdana Ogrizovića, a Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) 1945. godine.

Tokom Narodnooslobodilačke borbe, Lončar je obavljao dužnost člana Kotarskog komiteta za Preko, potom i Okružnog komiteta SKOJ-a za Zadar. Vremenom je postao sekretar najpre Okružnog, a potom i Oblasnog komiteta SKOJ-a za Dalmaciju, a nalazio se i na mestu urednika „Omladinske iskre“, pod mentorstvom Jure Kaštelana. U toku rata je dva puta ranjen, a iz rata izlazi sa činom majora.

Nakon oslobođenja Jugoslavije, bio je na službi u Jugoslovenskoj armiji (JA). U Zagrebu je završio Vojno-političku školu, a u periodu od 1946. do 1949. godine radio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova Narodne Republike Hrvatske, da bi 1950. godine prešao u diplomatiju. Kao diplomata, bio je:

- generalni konzul FNRJ i savetnik u misiji pri Organizaciji ujedinjenih nacija (OUN) u Njujorku, od 1950. do 1956.
- načelnik Grupe za analizu i planiranje u Državnom sekretarijatu za inostrane poslove FNRJ (DSIP), od 1956. do 1964.
- ambasador SFRJ u Indoneziji, od 1965. do 1969.
- specijalni savetnik Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ, od 1969. do 1973.
-ambasador SFRJ u Zapadnoj Nemačkoj, od 1973. do 1977.
podsekretar za politička pitanja u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove SFRJ (SSIP), od 1977. do 1979.
- ambasador SFRJ u Sjedinjenim Američkim Državama, od 1979. do 1983.
- zamenik Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ, Raifa Dizdarevića, od 1984. do 1987.
- Savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ, od 1987. do 1991.

Bio je bliski saradnik saveznog premijera Ante Markovića. Decembra 1991. godine, dao je ostavku na položaj Saveznog sekretara za inostrane poslove SFRJ.

Nakon raspada SFRJ, obavljao je dužnosti za Organizaciju ujedinjenih nacija (OUN) od 1993. do 1996. godine, a nalazio se i na mestu savetnika Centra za humanitarni dijalog u Ženevi. Od 2000. do 2010. godine, bio je savetnik predsednika Stjepana Mesića. Bio je predsednik Saveta tadašnjeg predsednika Republike Hrvatske Ive Josipovića za spoljnu politiku i međunarodne odnose. Takođe je obavljao dužnost predsednika Diplomatskog veća Visoke škole međunarodnih odnosa i diplomatije „Dag Hamaršeld“ u Zagrebu, od 2010. do 2017. godine.

Bonus video