JUGOSLAVIJA JE MOGLA DA UMRE I PRIRODNOM SMRĆU! Uloga američke obaveštajne službe u fatalnom raspadu bivše države nije do kraja razjašnjena

Američka obaveštajna agencija oduvek je držala na oku Balkan. Ključna tačka bila je Jugoslavija, kasnije Srbije. Od osnivanja, koje se inače poklapa s vremenom kada je Jugoslavija raskinula vezu s Informbiroom, Josip Broz je bio karta na koju je igrala CIA. Razlog je bio vrlo prost, njihov lični interes u hladnoratovskom okršaju sa Sovjetskim Savezom.

Već tih godina imali su analize koje su se ticale raspada Jugoslavije. U najpoznatijoj analizi pod brojem 15-90 precizno su predviđena dešavanja posle Titove smrti, raspada države i građanski ratovi. Istovremeno, najavljeno je da će se najgori sukobi voditi u BiH i na Kosmetu.

PO STAVKAMA

U sve ono što se dešavalo na prostorima nekadašnje zajedničke države, američke službe su i te kako bile uključene. Kreirali su atmosferu, pomagali različitim stranama u sukobima protiv Srba, pa čak i uticali na izbor nove vlasti u Srbiji posle svrgavanja Slobodana Miloševića.

Američki ambasador Voren Cimerman poslat je 1989. u tadašnju Jugoslaviju sa specijalnim zadatkom. Poruka koju je doneo, a koju je iz Vašingtona poslao zamenik državnog sekretara SAD Lorens Iglberger, glasila je da je Jugoslavija odslužila svoje i da više za Ameriku nema onu važnost koju je imala tokom Hladnog rata. Tako se SFRJ, odjednom, od mezimice američke spoljne politike, pretvorila u suvišno i nepoželjno 13. prase.

Posle smrti Josipa Broza, Jugoslavija je puštena niz vodu. Ipak, različita su tumačenja i verzije o tome da li je Vašington, iako mu nije bilo previše stalo do opstanka SFRJ, baš direktno uticao na njen krah ili su u tome prednjačili neki drugi, poput Nemačke.

Foto: Wikipedia

Uglavnom, evo kako je dokument 15-90 predvideo zbivanja:

- Sve kreće iz Slovenije početkom 1990.
- U Sloveniji, a u manjoj meri i u Hrvatskoj, niče novi nacionalizam, okrenut zapadu
- Otcepljenjem Slovenije i Hrvatske, Jugoslavija će prestati da funkcioniše kao federalna država
- U roku od godine verovatno će se raspasti sve
- Ekonomske reforme neće sprečiti raspad
- Srbija će blokirati pokušaj Slovenaca i Hrvata da od Jugoslavije formiraju konfederaciju
- Raspad će biti nastavljen i posle odlaska Slovenije i Hrvatske
- Nasilje će biti žestoko i dugotrajno
- BiH predstavlja najveću pretnju za prerastanje fundamentalnih etničkih podela u Jugoslaviji između Srba i Hrvata u nasilje velikog obima među zajednicama
- Etnički miks u BiH, muslimani više od 40 odsto, Srbi 32 odsto i Hrvati 18 odsto ukupnog stanovništva - uvek je bio potencijalno opasan
- Uslediće vojna pobuna Albanaca na Kosovu koji će imati podršku albanske manjine u Crnoj Gori i Makedoniji

S druge strane, da je Amerika želela da Jugoslavija opstane navodi se u izveštaju pod naslovom "Smisao zajednice - izveštaj o Jugoslaviji", koji je Martin van Huven, službenik nacionalnog obaveštajnog saveta zadužen za Evropu, 31. oktobra 1988. poslao direktoru CIA. U tom izveštaju se navodi, uprkos jasnim separatističkim namerama Slovenije i Hrvatske, da najveću pretnju opstanku Jugoslavije predstavlja "agresivna kampanja Slobodana Miloševića, kojom želi da uspostavi srpsku dominaciju u federaciji".

- U našem je interesu da Jugoslavija opstane kao nezavisna, stabilna i jedinstvena - navodi se, između ostalog, u Van Huvenovom izveštaju, s kojeg je, zajedno s još 12 miliona dokumenata, CIA skinula oznaku tajnosti i objavila ga decenijama kasnije.

FAKTOR MOSKVA

Zašto onda Sjedinjene Američke Države nisu učinile više da pomognu opstanku države koja je, kako se navodi, iščekivala američku političku, a naročito ekonomsku pomoć? Odgovor je sadržan, pre svega, u proceni da ekonomski problemi Jugoslavije prevazilaze mogućnosti Amerike da joj pomogne, kao i u strahovima da bi veće angažovanje SAD dodatno raspalilo plamen sukoba unutar SFRJ, ali i izazvalo moguću reakciju Sovjetskog Saveza. Dodaćemo, mada toga nema u izveštaju CIA, da je već bila vidljiva destruktivna uloga Nemačke, koja je gurala Slovence i još više Hrvate ka otcepljenju.

- U svakom slučaju, mi malo toga možemo da učinimo kako bismo uticali na ishod izazova koje Srbija postavlja pred jugoslovenske federalne strukture. Pokušaji da to uradimo verovatno bi bili kontraproduktivni. Svrstavanje uz Miloševića ili protiv njega izgleda kao predlog koji nema šanse za uspeh. Na to bi se gledalo kao na mešanje u unutrašnje stvari države i verovatno bi samo podstaklo sukobe. Takvi pokušaji, samostalno ili zajedno s našim evropskim saveznicima, samo bi povećali izglednost sovjetskog uplitanja, što bi povećalo rizik američko-sovjetskog sukoba na Balkanu - navodi se u Van Huvenovom izveštaju.

Izveštaj Trumanu: Rezolucija Informbiroa kao signal za akciju

Američka obaveštajne agencija zvanično je osnovana 18. septembra 1947, sa sedištem u gradu Lengliju u Virdžiniji. Obaveštajci su dejstvovali i pre formiranja CIA, i to kroz Kancelariju za strateške usluge, kako se u vreme Drugog svetskog rata nazivala američka obaveštajna služba. Zanimljivo je da se zvaničan početak rada CIA poklapa s vremenom kada je Jugoslavija raskinula saradnju s Informbiroom.

Dan pošto je Informbiro izbacio Jugoslaviju, CIA u svojim izveštajima, koji su dostavljeni tadašnjem američkom predsedniku Trumanu, ocenjuje da je to predznak moguće pukotine u sovjetskom bloku ukoliko bude dopušteno da se svađa raširi.