PRONAĐENO SEDAM IZGUBLJENIH GRADOVA SRBIJE! Predstavljen novi dokumentarni serijal u produkciji "Medijske mreže"

Dokumentarni serijal "Izgubljeni gradovi Srbije", koji će otkriti kako su izgledali gradovi na tlu naše države u doba Rima, Vizantije i srednjeg veka, urađen je u produkciji "Medijske mreže" i predstavljen je danas javnosti. Projekat je realizovao tim na čelu s Milanom Lađevićem, autorom serijala i izvršnim direktorom "Medijske mreže", koji stoji iza svakog kadra ovog serijala, a uz podršku Ministarstva kulture.

"Izgubljeni gradovi Srbije" nisu samo televizijski format već i projekat koji pokazuje bogatu istoriju Srbije kroz sedam autentičnih lokaliteta - od Višnjice i Velikog Gradišta do Trstenika i Kuršumlije - otkrivajući temelje, zidine i priče koje čine deo našeg kolektivnog identiteta. To je putovanje kroz vreme i zaboravljene gradove koja su sad, zahvaljujući vrhunskim stručnjacima i najsavremenijim tehnologijama, evocirani i dostupni svima. Projekat se, naime, oslanja na LiDAR tehnologiju i multidisciplinarni pristup.

- Pre nekoliko godina pomoću najsavremenije tehnologije otkriven je grad drevnih Maja i to na mestu gde ih niko nije očekivao, u džunglama Gvatemale. Zapitah se zašto to mi ne uradimo i kod nas jer imamo dragocenu kulturno-istorijsku baštinu. Iako je to tada delovalo kao nemoguća misija jer nisam dugo uspevao da nađem nekoga ko zna šta je Lider radar, a kamoli šta sve može, upornost se, na kraju, isplatila. Oformili smo potom fantastičnu13-članu ekipu s neverovatnom energijom, znanjem i željom da i sami otkriju šta se nalazi ispod šuma na sedam lokacija, i to teško pristupačnih. Sve je jako zanimalo šta su to nama ostavili Rimljani, Vizantijci i naši srednjovekovni vladari - kazao je Lađević.

Foto: Dragan Kadić

Ideja je od početka bila, kako je istakao, da se materijal ustupi našim institucijama da bi mogli da ga koriste u naučno-istraživačke svrhe jer ono što se postigne za jedan dan specijalizovanim radarima i dronovima arheolozima su potrebne godine, decenije:

- Drugi cilj nam je bio i da javnost, pre svega mladi, na jedan drugačiji, na ovim prostorima nezabeležen način prikažemo naše izgubljene gradove i našu bogatu istoriju. Spremni smo i da 3D modele i utvrde gradova ustupimo školama i drugim obrazovnim institucijama kako bi naša deca mogla da vide i osete ono što čitaju. Samo na toj rekonstrukciji objekata radilo se mesecima, 3D modelari, arhitekte i arheolozi zajedno, detalj po detalj da bi se dobile autentične tvrđave iz tog perioda.

Lađević je zahvalio svima koji su učestvovali u projektu, između ostalih i firmi Gridiks, što je skupocenu tehnologiju i ljudstvo u vidu vrhunskih pilota, znalaca stavio na raspolaganje za ovaj projekat, kao i direktorki Narodnog muzeja Bojani Borić Brešković što je preporučila vrhunske saradnike za projekat - arheologe Adama Crnobrnju i Nenada Jončića, poznatog i kao digitalni arheolog. Zahvalio je Ministarstvu kulture na podršci projektu značajnom za širu društvenu zajednicu, kao i generalnom direktoru "Telekoma Srbija" Vladanu Lučiću za ulaganje u kvalitetan sadržaj značajnom za našu zemlju.

- Dobili smo vrhunski, kvalitetan projekat. Ovo je samo početak nove ere u produkciji istorijskog sadržaja i već se kuva novi spektakl i ekskluzivni serijal, a to su "Izgubljeni gradovi Balkana", gde ćemo prikazati neverovatne utvrde i gradove iz Makedonije, Albanije, Crne Gore, Republike Srpske, Srbije. Nadam se da dolazi vreme kad će sadržaj srpske istorije biti gledaniji od turskih serija - zaključio je Lađević.

Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, kazao je, kad vidi punu salu na promociji, onda veruje i u veliku gledanost serijala, koji je opisao kao uzbudljivo putovanje kroz prošlost.

- Kad sam prvi put video Lađevića, nije mi baš bilo jasno šta želi, ali kad mi je objasnio svoju zamisao, tehnički sam ga razumeo, ali mi opet nije bilo jasno da je neko spreman da uloži vreme, lični trud i sredstva u nešto što je prilično nesigurno kod nas. Jedan od osnovnih razloga zbog kojih sam pristao na saradnju jeste kvalitet. Lider tehnologija je nama poznata, ali je skupa. Pokušavamo da skupimo sredstva godinama, to vam ne omogućava da dobijete samo dobru 3D tehnologiju, već dobar tehnički snimak, ono što nama nedostaje da bi na pravi način mogli nešto da sačuvamo, planiramo za dalje proučavanje, kao i prezentaciju i korišćenje toga u budućnosti - kazao je Crnobrnja.

Foto: Dragan Kadić

Kad je, kako je istakao, video montirane epizode, tad je shvatio da će najzad postojati nešto što će i mladima i starima dati opciju da se na pravi način zaljube u arheologiju i prihvate kao nešto zanimljivo, a ne strano i daleko:

- Iskoristiću priliku da zahvalim Lađeviću i Lučiću, trebalo je prepoznati da ovako nešto treba pomoći. Naglašavam višeslojne doprinose i veliku društvenu odgovornost koju je pokazao Lađević jer nisu svi tako široke ruke da shvate doprinos opštoj široj koristi. Željno iščekujem i drugu sezonu, koja brzo dolazi.