DOKTORKA SLAVKA MIHAJLOVIĆ OPERISALA UZ SVEĆU I KANDILO: Ranjena je za vreme bombardovanja Beograda i postala SIMBOL HRABROSTI

Doktorka Slavka Mihajlović je bila izuzetna ličnost koja je obeležila srpsku istoriju. Njeno bogato obrazovanje i hrabrost su je izdvojili među mnogim ženama svog vremena.

Rođena u Beogradu 1888. godine, Slavka je bila deo porodice koja je negovala akademsko obrazovanje. Odlučna da sledi svoje snove, upisala se na studije medicine u Ženevi, gde je diplomirala 1912. godine. Po povratku u Srbiju, zatekla je zemlju u ratu i odmah se pridružila saniteskoj službi kao jedna od 18 žena lekara koje su učestvovale u ratu.

Kada je Austrougarska napala Srbiju, Slavka je postavljena na čelo Opšte državne bolnice kao jedina preostala lekarka. Njena hrabrost se ogledala u odlukama koje je donosila kako bi zaštitila pacijente, poput smeštanja žena sa ginekologije po hodnicima bolnice i postavljanja crnih zastora na prozore radi zaštite od neprijateljske vatre.

Kada je nestalo vode, osmislila je rizičnu strategiju i poslala duševne bolesnike da odu sa bolničarima do izvora na Zvezdari.

- Noć je tako lepa da se čoveku baš mili da živi. Pomirila sam se sa smrću, a silno žudim za životom. Hrabrim bolesnike, a želim da mene neko ohrabri - pisala je Slavka u svom dnevniku "Oblaci nad gradom".

Nakon naređenja da napusti Beograd, Slavka je odbila i ostala da radi, čime je pokazala svoju neustrašivost i posvećenost lečenju ranjenika. Njen rad nije prošao nezapažen, te je kasnije postavljena za upravnika Rezervne vojne bolnice u Nišu.

Za svoj izuzetan doprinos tokom rata, Slavka Mihajlović je odlikovana više puta, uključujući Orden Svetog Save IV i V reda, kao i Krst Milosrđa. Njen životni put je bio primer hrabrosti, požrtvovanja i neumornog rada u službi humanosti.

Slavka Mihajlović je ostavila neizbrisiv trag u srpskoj istoriji kao lekar, ratnik, humanista i borac za prava žena. Njeni podvizi tokom Prvog svetskog rata i doprinos medicini ostaju značajni i inspirativni i danas.

Bonus video: