"NAŠA STVAR JE PRAVEDNA" Nikola Pašić pročitao telegram iz Beča, prekrstio se i izgovorio ove čuvene reči, ovako je počeo Veliki rat pre 110 godina

Tačno mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. juna 1914. godine u Sarajevu, na današnji dan pre 110 godina, Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji.

Toga dana, 28. jula 1914. godine, ministar inostranih poslova Austro-Ugarske, grof Leopold Berthold, uputio je Vladi Kraljevine Srbije telegram u kojem je napisao da Austro-Ugarska smatra da se od tog trenutka nalazi u stanju rata sa Srbijom.

U telegramu kojim je označen početak Velikog rata stajalo je:

- Budući da Vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 23. jula 1914. godine, koju je uručio austro-ugarski poslanik u Beogradu, Carska i Kraljevska vlada je prinuđena da se sama pobrine za očuvanje svojih prava i interesa i da, u tom cilju, pribegne oružanoj sili. Prema tome, Austro-Ugarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom.

Originalni dokument objave rata Austro-Ugarske Srbiji nalazi se i čuva u Državnom arhivu Austrije, a UNESKO je 2015. godine na predlog Arhiva Srbije doneo odluku o upisu telegrama objave rata Austrougarske Srbiji u Međunarodni registar "Sećanje sveta".

Zanimljivo je da se u originalnom dokumentu na osnovu koga je diktiran telegram nalazio i deo rečenice koji je precrtan plavom olovkom, a koji glasi: 

- A naročito s obzirom na to da su srpske trupe već napale jedan odred Carske i Kraljevske vojske u blizini Kovina.

Ovaj deo rečenice stajao je u originalnom telegramu Austro-Ugarske Srbiji odmah posle "za očuvanje svih prava i interesa...", ali ipak nije ostao u telegramu.

Telegram je iz Beča preko Bukurešta upućen u Beograd. Odmah je prosleđen Vrhovnoj komandi Srpske vojske u Kragujevcu, a potom predsedniku Kraljevske vlade, Nikoli Pašiću, u Niš, koji je bio ratna prestonica Srbije. 

Foto: Wikipedia

Kada mu je predat telegram, Pašić je bio na ručku u hotelu “Evropa” u Nišu s porodicom i ruskim izaslanikom, Vasilijem Nikolajevičem Štrandmanom.

Pašić je pročitao telegram i rekao: "Bog će pomoći pravednicima. To smo i očekivali. Naša je stvar pravedna."

Ovaj događaj i reagovanje Pašića zabeležili su službenik Ministarstva inostranih poslova, Ivan Gerasimović, i pesnik, Sibe Miličić. Sećanja na uručenje telegrama objave rata ostavio je i Vasilij Nikolajevič Štrandman, koji je taj događaj opisao u svojoj knjizi pod nazivom "Balkanske uspomene".

Pašić je prekinuo ručak i s pratnjom i saradnicima otišao u zgradu Moravske banovine (u kojoj je sada Univerzitet u Nišu), na desnoj obali Nišave. Pola sata kasnije sa jednog balkona obratio se okupljenom narodu i saopštio da je Austro-Ugarska objavila Srbiji rat. Potom je okupljenim građanima pročitao ceo tekst telegrama.

Austrougarska objava rata je inače stigla na način na koji nikada ranije jedna zemlja nije objavila rat drugoj, poštom, tako da su je svi mogli pročitati. Zbog neobičnog načina na koji je stigla austro-ugarska depeša mnogi, u prvom trenutku nisu poverovali u njenu autentičnost. Tim pre što se stanovništvo, mada je znalo da je rat na pomolu, i dalje potajno nadalo da do oružanog obračuna neće doći.

Telegram objave rata Austrougarske Srbiji poslat je 28. jula u 11.10 časova, napisan na službenom francuskom jeziku, a iz Beča je preko Bukurešta stigao redovnom poštom u 12.30 časova u Niš. Primio ga je, verovatno, dežurni u Ministarstvu inostranih poslova koji je požurio da ga preda predsedniku Vlade.

Budući da nije stigao diplomatskom poštom, čak ni baron Grizinger, nemački poslanik koji je nakon prekida diplomatskih odnosa Srbije i Austro-Ugarske čuvao i interese Austro-Ugarske, nije o telegramu ništa znao. Pašić je zato odmah zatražio proveru autentičnosti telegrama kod rumunske strane. Iz Bukurešta je potvrđeno da je telegram autentičan.

Dan posle upućivanja telegrama sa objavom rata, 29. jula 1914. godine, počeo je rat...