ĐUJA I ĐURAD NISU MOGLI DA IMAJU DECE, PA SU ODGAJALI 11ORO SIROČADI: "I oni su bili sirotinja, kada smo postali ljudi POMOGLI SMO IM"

Đuja i Đurađ Sekimić iz sela Kukulje kod Srpca, postali su poznati po svom nesebičnom delovanju. Iako sami nisu mogli imati dece, othranili su jedanaestoro siročadi, pružajući im toplinu doma i bezuslovnu ljubav.

Venčali su se 1920. godine u svojim dvadesetim, gradeći zajednički život u siromaštvu. Sa samo šest dunuma zemlje, skromnom kućom i malo stoke, imali su čistu dušu i pošten obraz, što im je omogućilo da pruže ljubav i sigurnost mnogoj deci.

Mileva Lukić i Milena Ilibašić, koje su odrasle uz Đuju i Đurađa, podelile su svoje iskustvo o odrastanju u porodici Sekimić. Milena je došla u njihov dom sa samo nekoliko dana starosti, nakon tragičnog gubitka roditelja. Mileva, koja je stigla u porodicu sa godinu i osam meseci, bila je mezimica Đuje i Đurađa, o čemu svedoči i smešna anegdota o njenom dolasku.

U vreme kada su Sekimići othranjivali decu, hrane nije bilo u izobilju. Milena nam otkriva kako je njena baba pravila papice od kravljeg mleka, vode i preprženog brašna, jer prihrane za bebe tada nisu bile dostupne. 

Mileva i Milena svedoče o hrabrosti i neustrašivosti svojih "babe" i "đede". U vreme kada su ustaše pretresale kuće u selu, Sekimići su se hrabro skrivali, često se oslanjajući na svoju snalažljivost kako bi zaštitili decu koja su im bila poverena.

Foto: Printtscreen/Youtube

Porodica Sekimić uvek je bila otvorena za decu koja su trebala dom. Njihova kuća uvek je bila puna života, sa četvoro ili petoro dece koja su se smenjivala, ostajući neko par godina, a neko duže. Mileva i Milena su celi život ostale uz "babu i đedu", pokazujući duboku zahvalnost i privrženost prema ljudima koji su im pružili ljubav i sigurnost u najtežim trenucima.

- Bila nas je uvek puna kuća. Sa nama dvema celi život uz babu i đedu bio je i Nenad Pecija. Za njega su jedino dobijali neku pomoć jer su babu zvali iz Opštine Srbac da uzme siroče. Njemu je majka umrla kada je imao dve godine, pa je Đuja, naravno, rekla da ga dovedu. Šta je mogla dobijati za njega, nešto sitno. A ne samo da nisu dobijali pomoć, već su oni bili sirotinja. Malo zemlje, samo šest dunuma. Đedo je sve na svojim leđima zaradio, a baba je bila vredna žena. Uvek je bila oko stoke, na polju i oko dece. Bili smo sirotinja, ali smo imali šta pojesti - kazale su Mileva i Milena, prenose "Novosti".

Mileva i Milena neizmerno su zahvalne na trudu "babe i đede“ da bi one bile obrazovane. Kažu kako su prodali zadnju kravu da bi njima obezbedili uslove za školovanje.

- Baba je bila veći pedagog od nas. Bila je nepismena, ali nas je izvela na pravi put. Sećam se kako sam za stolom vježbala pisanje slova, a ona mi je prišla i rekla: "Kako lepo pišeš, a je l’ ovo mora biti ovoliko veće?“. Nije ona znala ni koje je slovo, ali je videla da nije srazmjerno. Nije kudila, uvek je uz dobronameran savet provukla poentu – pričaju Mileva i Milena.

Mileva i Milena odlazile su kod svojih rođenih, ali njihov dom zauvek je bio kod Đuje i Đurađa.

- Odlazili smo mi do svojih, ali nije to bila naša kuća. Naše je kod babe i đede. Baba se znala našaliti pa mojoj mami reći: "Što se nisi obliznila, pa jedna tebi, jedna meni" - priča Mileva za ALOonline.

Foto: Printtscreen/Youtube

Đurađ je umro u 73. godini života, ali kako kažu Mileva i Milena, kao da je imao 103, jer je bio izrabljen od teškog života. Đuja je preminula u 84. godini, a Mileva i Milena su se potrudile da im zadnjih godina života podare sve što im treba.

Pokušale su da im se oduže za sve što su oni uradili za njih.

- Svi mi, sva deca, posećivali smo ih kako je ko kada mogao. Milena i ja najviše jer smo celi život za njih vezane. Nije moguće njima se odužiti, ali smo od sebe dali koliko god smo mogli da im olakšamo život kada smo mi postali ljudi i zaposlili se - kažu Mileva i Milena.

Njih dve su "babi i đedi" podigle spomenik u selu Kukulje u ime sve dece koje su oni podigli.

BONUS VIDEO: