SAS izgubio više od milion sedišta u odlasku zbog zatvorenog ruskog vazdušnog prostora

Više od tri godine nakon početka rata u Ukrajini, zatvaranje ruskog, beloruskog i ukrajinskog vazdušnog prostora i dalje ima duboke posledice po evropsku avijaciju – a Skandinavija je među najpogođenijim regionima.

Prema najnovijem izveštaju Scandinavian Airlines-a (SAS), zemlje severne Evrope izgubile su u 2024. godini čak 1,2 miliona odlaznih sedišta u odnosu na period pre sukoba, što se pre svega pripisuje nemogućnosti korišćenja prečica kroz ruski vazdušni prostor na letovima ka Aziji.

Pad kapaciteta na azijskim linijama

Podaci koje je objavila analitička kompanija Cirium pokazuju da su linije između Skandinavije i Azije pretrpele pad od gotovo 500.000 sedišta u odlasku u odnosu na 2019. godinu, što je direktna posledica dužih ruta, većih operativnih troškova i smanjene isplativosti.

Broj odlaznih sedišta na linijama Skandinavija–Azija po godinama:

2019. - 1.311.866
2020. - 373.796
2021. - 176.038
2022. - 316.138
2023. - 568.899
2024. - 838.301

Pored zatvaranja vazdušnog prostora, dodatne izazove stvaraju i geopolitičke tenzije u Aziji i na Bliskom istoku, kao što je nedavno zatvaranje pakistanskog neba, koje je dodatno produžilo pojedine azijske rute.

Produženi letovi, veći troškovi

Scandinavian Airlines ističe da bi, na primer, let na relaciji Kopenhagen–Šangaj, u aktuelnim uslovima, trajao i do dva sata duže u svakom smeru. Takva promena povećava potrošnju goriva, smanjuje efikasnost posada i aviona, povećava troškove i smanjuje nosivost za kargo, što sve zajedno dodatno narušava konkurentnost evropskih prevoznika na dugolinijskim rutama.

 - Dokle god je ruski vazdušni prostor zatvoren, ovaj disbalans će se nastaviti. Industriji je potreban ravnopravan pristup kako bi se obezbedila dugoročna održivost i fer konkurencija - poručio je Mads Brandstrup Nilsen, viši potpredsednik za javne poslove u SAS-u.

Azijski prevoznici koriste priliku

Za razliku od evropskih kompanija, prevoznici iz Azije nisu pogođeni zabranama i nastavljaju da koriste najkraće rute preko Rusije. Prema podacima SAS-a, kineski prevoznici su čak povećali broj letova na linijama koje su evropski konkurenti bili primorani da redukuju ili ukinu, čime ostvaruju značajnu tržišnu prednost.

SAS, koji trenutno ne planira obnavljanje direktnih letova za Kinu u 2025. godini, najavljuje da će u septembru otvoriti novu liniju za Seul, kao deo strategije povratka na azijsko tržište, ali u okruženju koje podrazumeva jednake uslove za sve.

Zatvaranje ruskog vazdušnog prostora nije samo geopolitičko pitanje već i ozbiljan izazov za dugoročno planiranje evropske avijacije. Dok azijski prevoznici i dalje koriste ekonomski isplative prelete, evropske kompanije trpe zbog zaobilaženja, većih troškova i smanjene konkurentnosti. Odluka o ponovnom otvaranju ili produženju zabrana letenja preko Rusije imaće dugoročan uticaj na raspored snaga u globalnom avio-saobraćaju.