SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE PORASLA ZNAČAJNO U ODNOSU NA PROŠLU GODINU! Sjajne vesti objavio Zavod za statistiku!

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-mart 2025. bila je oko 17,587 milijardi evra, što je za 7,7 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima RZS spoljnotrgovinska robna razmena u dolarima u periodu januar-mart 2025. porasla je za 4,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i iznosi oko 18,479 milijardi.

Izvoz i uvoz robe 

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od oko 7,346 milijardi evra što čini povećanje od 1,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od oko 10,241 milijardi evra što predstavlja povećanje od 12,4 procenata u odnosu na isti period 2024.

Izvoz robe, izražen u dolarima vredeo je oko 7,715 milijardi što čini smanjenje od 1,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno robe u vrednosti od oko 10,764 milijardi dolara, što je za 8,7 odsto više.

Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi oko 3,048 milijardi što čini povećanje od 48,2 odsto u odnosu na isti period predhodne godine, dok izražen u evrima, deficit iznosi 2,895 milijardi što je povećanje od 52,8 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 71,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 79,2 procenta.

Nemačka i BiH glavni partneri

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice EU čine 57,1 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Kina, Italija i Rumunija, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Kina, Nemačka, Mađarska, Italija,  i Turska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 793,3 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, medicinskih i farmaceutskih proizvoda i drumskih vozila.

Izvoz Srbije iznosi 1,207 milijardi, a uvoz 414,1 miliona dolara za posmatrani period, odnosno pokrivenost uvoza izvozom je 291,6 odsto, dok izraženo u evrima, izvoz iznosi 1,148 milijardi, a uvoz 394,5 miliona i suficit je 754,2 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom 291,2 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja i to Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), BiH (izvoze se najviše gasna ulja i eletrična energija, a uvozi se električna energija i lignit), kao i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču). 

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Rumunijom, 
Češkom, Slovačkom, Švedskom, Velikom Britanijom, Hrvatskom i Moldavijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), potom sledi deficit sa Mađarskom, Italijom, Kazahstanom, Nemačkom, Ruskom Federacijom, Turskom, Poljskom, Holandijom, Austrijom, Belgijom, Švajcarskom,  Francuskom, Indijom, Slovenijom, Grčkom ...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33 odsto ukupnog izvoza. 

Uvoz prvih pet odseka čini 26,5 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,5 odsto.

U martu 2025. godine je izvezeno robe u vrednosti od 2,803 milijardi dolara, što čini povećanje od 2,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz iznosio 4,078 milijardi dolara, što je povećanje od 16,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima u martu 2025. izvezeno je robe u vrednosti od 2,615 milijardi, što čini povećanje od četiri odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz iznosio 3,801 milijardi evra, što je povećanje od 18,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks mart 2025 /februar 2025 pokazuje rast izvoza za 2,5 odsto i uvoza za 9,3 odsto.

Računato u evrima, desezonirani indeks u periodu mart 2025/ februar 2025 pokazuje rast izvoza za 0,2 odsto i rast uvoza za 6,8 procenta.

Izvozimo setove provodnika za avione, brodove i vozila

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (164 mil. dolara), drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (143 mil. dolara), na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata sa 112 mil. dolara, a potom sledi izvoz električne energije, sa 102 mil. dolara, a poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 50 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da su lekovi za maloprodaju (279 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa (185 mil. dolara), na trećem mestu liste je uvoz sirove nafte (88 mil. dolara), sledi uvoz električne energije (85 mil. dolara), a poslednje mesto zauzima uvoz gasnih ulja sa 48 mil. dolara. 

Vojvodina najviše izvozila, Beograd najveće učešće u uvozu

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (30,8 odsto), Beogradski region (24,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (23,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (19,3 odsto), a oko dva odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama. 

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto), slede Region Vojvodine (32,3 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,7 odsto), a oko 2,2 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. 
Podacima za region Kosovo i Metohija se ne raspolaže.  

RZS ističe i da je izvoz i uvoz po regionima dat prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije, a to znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. 

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 63,4 odsto (4,889 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju, 26,4 odsto (2,035 milijardi dolara) i oprema 10,2 odsto (790,2), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto ili 0,1 miliona dolara. 

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 55,2 odsto (5,940 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju 21,7 odsto (2,336 milijardi dolara) i oprema 10,8 odsto (1,167 milijardi dolara), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,3 odsto ili 1,319 miliijardi dolara.

RZS od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
 

BONUS VIDEO