Koliko je novih rudnika potrebno za energetsku tranziciju?

Energetska tranzicija i globalni prelazak na obnovljive izvore energije zahtevaju ogromne količine kritičnih minerala, posebno onih koji se koriste u proizvodnji baterija za električna vozila i skladištenje zelene energije. Prema proceni specijalizovane agencije Benčmark Minerals, do 2030. godine trebalo bi da se otvori skoro 300 novih rudnika i postrojenja za preradu kako bi se zadovoljila rastuća potražnja.  

Fokus na odgovornom rudarenju

Foto: Foto RT

Litijum se često ističe kao ključna sirovina za baterije, s obzirom na njegovu primenu u litijum-jonskoj tehnologiji koja pokreće električna vozila, pametne telefone i skladišta energije. Procene pokazuju da su svetu potrebna 52 nova rudnika litijuma.

Samo u Evropi se trenutno razvija više od 20 litijumskih projekata. U oktobru je u Kornvolu otvoreno postrojenje za proizvodnju litijum hidroksida iz granita koji se vadi iz starog rudnika kaolina. Rudnici litijuma iz čvrste stene, kakav se razmatra u Srbiji u dolini Jadra, razvijaju se takođe u Nemačkoj, Portugalu, Francuskoj, Finskoj i Austriji. Svuda je fokus na odgovornom rudarenju koje na minimum svodi uticaje na životnu sredinu.
Međutim, energetska tranzicija ne zavisi samo od litijuma. Druge sirovine, poput bakra, nikla, kobalta i retkih zemnih elemenata, podjednako su neophodne za infrastrukturu budućnosti, uključujući mreže za obnovljive izvore energije i industrijske procese.  Evropa je zbog toga prošle godine usvojila Zakon o kritičnim sirovinama kako bi ubrzala proceduru otvaranja rudnika i postrojenja na sopstvenoj teritoriji i smanjila zavisnost od uvoza strateških važnih minerala iz drugih zemalja.

Adut Evrope na severu Švedske

U kritične sirovine spadaju i retki zemni minerali, koji su trenutno većinom u kineskim rukama. U pitanju je grupa od 17 elemenata poput neodijuma, disprozijuma i prazeodijuma, koji se koriste za magnete u vetroturbinama i električnim motorima. Benčmark procenjuje da će biti potrebno 29 novih rudnika retkih zemnih minerala.

Švedski državna kompanija LKAB je nedavno saopštila da bi mogla dugoročno da obezbedi oko 18% evropske potražnje za retkim zemnim metalima ako dobije potrebne ekološke dozvole i druga regulatorna odobrenja za razvoj ležišta Per Geijer na severu Arktika. Procenjuje se da ovde leži oko 1,7 miliona tona oksida retkih zemnih metala. 
LKAB je u januaru počeo da gradi povezano postrojenje u Lulei, na severu Švedske, vredno 800 miliona švedskih kruna (73 miliona dolara). Ovo postrojenje će preradom rudarskog otpada, uključujući i potencijalni otpad iz Per Geijer rudnika, proizvoditi koncentrat retkih zemnih metala, fosfornu kiselinu i gips.

Foto: Foto RT

Traže se bakar, nikl, kobalt, grafit

Kada je reč o bakru, koji je ključan za električne vodove, punjače za električna vozila i obnovljive energetske mreže, potreban je 61 novi rudnik. Rastuća potražnja za niklom, koji se široko koristi u baterijama visoke energetske gustine, zahtevaće otvaranje 28 novih rudnika. 

Iako se istražuju alternative kobaltu, on i dalje igra važnu ulogu u stabilnosti i dugovečnosti baterija, pa se procenjuje da će biti potrebno 26 novih rudnika. Potreba za grafitom kao osnovnim materijalom za anode u baterijama, zahtevaće otvaranje 31 rudnika prirodnog grafita, uz dodatnih 12 postrojenja za sintetički grafit. 
Sve je veća potražnja i za pročišćenom fosfornom kiselinom za LFP baterije koje postaju sve zastupljenije, a proizvode se i kod nas u subotičkoj fabrici ElevenS. To će zahtevati izgradnju 33 nova postrojenja, procenjuje Benčmark Minerals.
U kritične sirovine spada i mangan. Koristi se u različitim industrijama, uključujući proizvodnju baterija za obnovljive izvore energije, vetroturbina i aluminijumsko-čeličnih legura. Da bi se podmirile potrebe neophodno je otvoriti 21 novo postrojenje.
Ove brojke jasno pokazuju koliki su izazovi pred industrijom kako bi se obezbedila stabilna snabdevenost sirovinama za budućnost zelene energije.