POVRATAK RUDARSTVA U NEMAČKU: Domaći resursi za zelenu budućnost

Kako bi smanjila zavisnost od uvoza strateških sirovina od kojih zavisi zelena tranzicija, najjača evropska ekonomija se sve više okreće rudarstvu i domaćim resursima. Mineralima bogata Saksonija predvodi rudarsku renesansu s novim projektima poput rudnika litijuma, volframa i fluorita u oblasti Rudnih planina (Erzgebirge) na granici sa Češkom.

Duga istorija rudarstva na bogatim nalazištima srebra, olova, bakra, gvožđa, cinka i drugih sirovina ovde traje preko 800 godina. Počela je sa otkrićem srebra u 12. veku, koje je izazvalo pravu rudarsku groznicu. U narednim vekovima rudarska aktivnost je naizmenično zamirala i ponovo oživljavala. Osnivanje Rudarskog univerziteta u Frajbergu 1765. godine omogućilo je napredak koji je pokrenuo ranu industrijalizaciju. Nakon Drugog svetskog rata, otkriće uranijuma je bilo ključno za sovjetski nuklearni program.

Foto: Rio Tinto

Litijum u fokusu

Dok su domaći rudnici u Nemačkoj decenijama smatrani neisplativim, geopolitičke promene i potreba za sirovinama koje su ključne za tehnologije budućnosti vratile su ovaj sektor u prvi plan. U novembru je najavljen novi rudnik u mestu Pela u regiji Švarcenberg, gde se planira eksploatacija tungstena,  fluorita i indijuma.

Osamdeset kilometara istočnije, na oko 35 kilometara od Drezdena, razvija se litijumski projekat Cinvald, koji bi 2029. trebalo da počne proizvodnju litijum-hidroksida. Model je sličan planiranom projektu u dolini Jadra u Srbiji. U pitanju je eksploatacija litijuma iz čvrste stene, uz primenu najstrožih standarda zaštite životne sredine. To znači da će lokalno stanovništvo, koje se u ovom tradicionalno rudarskom kraju u međuvremenu preorijentisalo na poljoprivredu, i dalje moći da se bavi uobičajenim delatnostima.

Litijum iz Saksonije mogao bi da igra ključnu ulogu u proizvodnji baterija za električna vozila, smanjujući zavisnost od uvoza iz politički nestabilnih regiona. Procenjuje se da još više litijuma ima na češkoj strani ovog planinskog masiva koji Česi zovu Krušne hory (Rudna gora). Oni sa svoje strane razvijaju projekat Činovec.

Rudarsko nasleđe olakšava nove projekte

EU je prepoznala više od 30 sirovina kao kritične, uključujući litijum, bakar i kobalt, a kako bi podstakla razvoj domaćih rudarskih kapaciteta prošle godine je usvojila Zakon o kritičnim sirovinama. Nova regulativa ubrzaće razvoj više od 20 trenutno aktivnih litijumskih projekata širom kontinenta, koji treba da obezbede ključnu sirovinu za baterije električnih vozila.

Kako je za nemačke medije nedavno izjavio profesor Helmut Mišo sa Rudarsko-geološkog univerziteta u Frajbergu, Nemačka više ne može da se oslanja na globalne lance snabdevanja. Bogato rudarsko nasleđe sada pruža ogromnu šansu. Zahvaljujući istraživanjima iz prošlosti, Nemačka ima detaljne podatke o svojim resursima, što olakšava planiranje novih projekata.

„Sada je ključno obezbediti domaću stabilnost i sigurnost u snabdevanju. Nasleđe iz ere DDR-a, kada je ekonomija bila usmerena na domaće sirovine, omogućava nam danas da se oslonimo na te podatke i razvijamo rudarski sektor,“ istakao je profesor Mišo. 

Sigurniji lanci snabdevanja

Prema jednom istraživanju iz prošle godine koja je analizirala značaj uvoza na stvaranje vrednosti i zaposlenost u Nemačkoj, skoro trećina vrednosti koju stvaraju nemačke fabrike zavisi od proizvoda koji sadrže bakar. Desetina dolazi od proizvoda sa litijumom, a 22% od proizvoda sa retkim metalima. Od uvoznih sirovina najviše zavise proizvođači automobila i njihovi dobavljači, kao i firme koje prave električne, elektronske i optičke uređaje.

Novi projekti ne samo da obezbeđuju stabilnije snabdevanje sirovinama već i postavljaju temelje za ekonomski razvoj. Kroz održivo rudarstvo i primenu modernih tehnologija, Nemačka pokazuje kako se tradicija i inovacije mogu spojiti u izgradnji održive budućnosti  i smanjenju zavisnosti od rizika na tržištu.