Koliko Srbija ima milionera?

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Foto: Ilustracija

Još interesantniji podatak za Srbiju, jeste da se ovaj broj, takoreći milionera, povećava iz godine u godinu, i to posebno u novije vreme. Tako je, recimo, prema zvaničnim podacima, više od pola miliona evra na računima u bankama samo pre godinu i po dana (2018.) imao 351 građanin, a 2019. godine 378. Procentualno, to je rast i do 30 odsto godišnje.

Ukupno je 458 najbogatijih štediša na čuvanje bankama dalo 540 miliona evra, pokazuje statistika NBS na kraju januara. To znači da prosečna vrednost štednog uloga koji pripadaju ovoj grupi, sa više od 500.000 evra, iznosi oko 1,2 milliona evra.

NBS prati štedne partije, a ne fizička lica pojedinačno, tako da nije nemoguće da neko ima i više štednih partija s položenih više od pola miliona evra.

Moglo bi se reći da vlasnici svih 458 štednih partija imaju veliko poverenje u banke sa ovdašnjih prostora, s obzirom na to da država, u slučaju propasti banke garantuje samo za depozite do 50.000 evra.

- Da rast štednje ukazuje na sve veće poverenje građana u domaći finansijski sistem, govori i činjenica da je taj rast ostvaren u uslovima ublažavanja monetarnih politika i Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, odnosno čak i u uslovima smanjenja kamatnih stopa - tvrde u NBS.

Vreme kada je trka za povoljnim kamatama i dobrom zaradom na štednji bila na ceni je prošlo, jer su kamate, naročito za deviznu štednju, veoma niske. Međutim, kada se posmatra iz ugla velikih uloga, veće su i zarade. Tako praktično, neko ko na štednju da milion evra, na godišnjem nivou otprilike zaradi oko 8.000 evra.

Dinarska štednja isplativija od devizne Broj dinarskih štednih partija u kategoriji preko 10 miliona dinara je krajem januara ove godine iznosio 623, a ukupna vrednost tih štednih uloga iznosila je 15 milijardi dinara. To znači da je prosečna vrednost štednog uloga koji pripadaju ovoj grupi (preko 10 miliona dinara) iznosila oko 24 miliona dinara. NBS tvrdi da dinarska i devizna štednja iz meseca u mesec dostižu nove najviše nivoe. Ipak ističu da je štednja u dinarima znatno isplativija od devizne, i to kako u dugom, tako i u kratkom roku. U najvećem broju banaka kamata je ista i iznosi 0,2 odsto za oročene evre na godinu dana do maksimalnih 0,6 procenata za oročene devize na tri godine. S druge strane, kamata na štednju u dinarima nije oporezovana i značajno je veća. Kamata je 2,5 odsto za pola godine, 3,6 odsto za oročenje na godinu dana i 5,5 odsto za oročenje na pet godina. Narodna banka Srbije često podseća i na važnost štednje kao izvora finansiranja privrednog rasta. Kontinuiranom rastu štednje tokom poslednjih sedam godina doprinosi sve bolji makroekonomski ambijent i postignuta stabilnost cena i deviznog kursa.

U bankama, kako tvrde, ipak je najviše "malih" uloga i to uglavnom do 500 evra.

Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, ukupna štednja građana u Srbiji iznosi više od 11 milijardi evra i veća je za oko pet milijardi u odnosu na 2010. godinu.