RATNE PRIČE 1999. - Prava istina o Košarama: Zagor

Zagor 3. maja dobija zadatak da sa ostalim jedinicama 63. brigade napadne objekat Rasa košares. Na polazni položaj sa jedinicom kreće vozilima 5. maja sa prvim mrakom. Sa podrškom i sanitetom ukupno je 60 boraca. Vozilima prelaze deo puta. Zatim borci nastavljaju peške, a vozila se vraćaju u bazu. Na polazni položaj, na 1.300 m nadmorske visine, dolaze oko 22 časa. Počinje kiša, veoma je hladno. Cele noći ostaju u borovoj šumi. Sede i leže na zemlji. Kiša pada cele noći. Kisnu ispod borovih jela. Povremeno trčkaraju ukrug da se ugreju. Sviće. Zagor vidi da su u gustoj magli, vidljivost je jedva desetak metara. Zagor je na levom krilu našeg napada. Pravac napada je preko kote 502 na jugoistočne padine. Kreću. Dolaze do izvora kod kote 502, pred samu livadu. Prolaze izvor i izlaze na ivicu čistine. Zagor šalje patrole. Čekaju. Patrole se vraćaju i obaveštavaju ga da su naišle na dva MRUD. Zagor ih šalje natrag da razminiraju teren. Borci prate kablove koji vode do MRUD i deaktiviraju ih. U zaklonima oko mina nema nikog. Borci razminiraju ceo teren. Tu, na koti 502, bilo je 17 MRUD. Kreću dalje.

Prelaze livadu u streljačkom stroju. Magla je i dalje gusta, ne čuju ništa. Prelaze put koji ide na kotu 501. Odatle nastavljaju napredovanje prebacivanjem jedan po jedan, od drveta do drveta. Na izuzetno su opasnom terenu. Teroristi su svuda, a njihovi snajperisti dobro maskirani vrebaju. Sa desnog krila našeg napada čuje se pucnjava. Širina fronta je 300-400 m kroz šumu. Magla se još uvek ne diže, vidljivost je slaba. Teroristi su izuzetno dobro utvrđeni na visu, odakle imaju fantastičnu preglednost. Zagoru javljaju da ne mogu da otkriju odakle teroristi pucaju. On šalje grupu iz rezerve na desno krilo da pomogne. U međuvremenu, naši borci na desnom krilu otkrivaju teroriste. Čekaju grupu koju je Zagor poslao u obuhvat terorista zdesna. Zagor je sa borcima svega 30-40 m od položaja terorista. Borci na desnom krilu napada prilaze veoma blizu, otvaraju vatru i bacaju bombe na teroriste koji su u zaklonima od balvana i kamenja jer na tom kamenitom tlu nisu mogli da iskopaju rovove. Teroristi beže s našeg desnog krila. Kada teroristi koji su čeono na položajima vide da beže oni na desnom krilu, napuštaju položaje i beže. Na položajima naši borci nalaze dva kineska mitraljeza s tronošcem, minobacač 60 mm, velike količine hrane, porcije, kombinezone, uniforme, rance, vreće za spavanje, pet ranaca punih municije. Zagor je sa svojim borcima otišao dosta ispred naših jedinica. Drži taj deo fronta. Teren na kome je izgleda kao dve strane knjige podignute uvis. 

Foto: Privatna arhiva

U sumrak teroristi pokušavaju proboj. Žele da iskoriste mrak i da se lagano provuku prebacivanjem. Naši borci ih uočavaju. Teroristi silaze niz strminu prema potoku, na drugoj strmini preko puta su Zagorovi borci. Stariji vodnik Čuro naređuje da se ne puca, da puste teroriste da siđu blizu potoka i priđu na 40-50 m. Tada otvaraju vatru, koju prihvataju i ostali borci. Teroristi odgovaraju, među njima se čuju jauci. Posle petnaestominutne borbe teroristi se povlače kroz šumu. Ujutru borci nalaze šest leševa terorista koji su u napadu ubijeni, šest puškomitraljeza i četiri automatske puške u potoku, rance sa municijom i hranom.

Zagor je na tom položaju imao tri snajpera sako-trg-21 cal. 308 vinčester. Formirao je dva snajperska para. Upario je naš snajper 7,9 mm i sako-trg na dva mesta. Ta dva para snajperista imala su zadatak da skinu svakog teroristu kog vide. Zagor je tražio od snajperista jedan hitac - jedan pogodak. Ostali borci koji su držali položaj bili su obezbeđenje koje je trebalo da otvori vatru ako teroristi krenu u napad sa položaja odozgo. Snajperisti su napravili dobro maskirane zaklone i zauzeli položaje. Kada se pojavi jedan ili dvojica terorista, snajperista ih skine. Onda s puškom legne u zaklon. Tada teroristi otvaraju vatru nasumice iz automatskih pušaka, mitraljeza i minobacača desetak do petnaest minuta tražeći naše snajperiste bezuspešno. Naši borci za to vreme ćute, ne odgovaraju da ne bi otkrili položaje. Kada prestane paljba terorista, snajperisti opet izađu na položaj, čekaju i likvidiraju teroriste. Onda se sve ponavlja. Dnevno su naši snajperisti sa tih položaja skidali od pet do sedam terorista.

Foto: Privatna arhiva

Zagor 7. maja ujutru ponovo kreće u napad na plato koji se nalazi preko puta njihovih položaja. Treba da se spuste nizbrdo pa preko potoka u podnožju, a onda uz veoma strm uspon posle koga je zaravan na 20 m od ivice utvrđene linije terorista. Čuju zvuk motornih testera kojima teroristi seku debla od kojih prave zaklone i bunkere. Jedan borac prilazi na 70 m teroristima i navodi minobacačku vatru. Zagor ima dva minobacača 60 mm. U napad ide sa 20 boraca. Do potoka se nečujno i nevidljivo kreću u streljačkom stroju. Prelaze potok, a uspon savlađuju prebacivanjem od zaklona do zaklona. Veliki je nagib na toj strmini. Dolaze neopaženo na samo 40 m od terorista. Tada ih teroristi uočavaju i odmah otvaraju vatru. Zagorovi borci zaležu i počinju da puze. Idu napred. Dok se jedni kreću puzeći, drugi pucaju, pa onda oni puze. Tako dolaze do ivice šume, odakle počinje čistina. Prilaze na 20 m teroristima. Bacaju bombe na teroriste koji uzvraćaju bombama po našima. Geleri ranjavaju dva borca. Zagor ne može u juriš preko čistine jer teren ne dozvoljava da se nagomila dovoljan broj boraca. Ima samo 20 boraca. Vraća se na prethodne položaje i drži ih. Teroristi ih stalno gađaju minobacačima, ali ih prebacuju ili pak podbacuju. Oko 19 časova minobacačima pronalaze Zagora i njegove borce. Mina pada 20 m iza komandnog mesta grupe kod zaklona i ranjava četiri vojnika, jednog teže. Zagor šalje medicinskog tehničara da pomogne ranjenima i zove sanitetsko vozilo da krene putem za Košare. Vozilo odmah kreće. Doktor iz ekipe, koja je uvek bila uz borce, tražio je da njegova ekipa bude angažovana odmah nakon ranjavanja boraca da bi im što pre ukazala stručnu prvu pomoć. Zagoru dolazi ranjeni vojnik Dupli, koji je taj nadimak dobio jer je kao borac vredeo za dvojicu. Zagor vidi da mu je nelogično zavijena šaka. Pita ga šta je to. Dupli mu, dok drži naslonjenu pušku na levu podlakticu, kaže: "Izgleda da sam izgubio dva, tri prsta." To kaže hladno i smireno kao da ćaska uz kaficu. Takvi su svi borci iz jedinice iz koje je Zagor. Zato su i legendarni. Uprkos žestokoj minobacačkoj vatri, Zagor je sa svojim borcima ostao na tim položajima. Zbog velike hladnoće danju su ložili malu vatricu, a noću se grejali na pepelu jer nisu smeli da lože da ih teroristi ne bi otkrili po plamenu. Položaje su odbranili.