"NAŠA ZEMLJA NALAZI SE U RATU" Bila je sreda, Dnevnik je prekinula vanredna vest, koja je označila početak 78-dnevne agonije u režiji NATO (VIDEO)

Na današnji dan 1999. godine počelo je 78 dana dugo NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije. Pre 26 godina, 24. mart je bila sreda. I izgledala je kao sasvim običan prolećni dan, sve do večeri. Kada se u drugom dnevniku RTS građanima obratio tadašnji predsednik Slobodan Milošević rečima – "naša zemlja nalazi se u ratu", piše Blic.

Već u 20 časova u gradovima su se začule prve sirene za vazdušnu uzbunu, mada je bombardovanje počelo ranije – krstarećim raketama na vojne i policijske položaje i objekte u Prištini i drugim mestima na Kosovu. Pet minuta pre uzbune, jedna raketa pogodila je i vojni aerodrom u Somboru, odnevši prvi žrtvu NATO bombardovanja.

Broj civilnih žrtava nepoznat do danas

Intervencija alijanse, prvi put u istoriji protiv jedne suverene države i bez dozvole SB UN, usledila je posle višemesečnih sukoba VJ i MUP-a Srbije sa pripadnicima OVK.

Neposredan povod za bombardovanje bio je “slučaj” Račak 15. januara. Za 45 mrtvih Albanaca u tom kosovskom selu verifikaciona komisija OEBS- a na čelu sa Vilijemom Vokerom je tvrdila da su civili, dok su srpske vlasti tvrdile da je reč o pripadnicima OVK poginulima u sukobu sa našim bezbednosnim snagama.

Foto: Tanjug Emil Vas, Vladimir Lukic

Nakon toga, usledilo je i 17 dana neuspešnih pregovora delegacija Srbije i kosovskih Albanaca u francuskom Rambujeu.

Tokom 78 dana NATO intervencije poginulo 1.008 pripadnika VJ i MUP-a, a broj civilnih žrtava ostao je nepoznat do današnjeg dana. Ministarstvo odbrane Srbije svojevremeno je baratalo sa cifrom od 2.500 poginulih civila, a među kojima je bilo i 89 dece. S druge strane, “Hjuman rajts voč” navodi broj civilnih žrtava između 489 i 527, a slični su podaci i Fonda za humanitarno pravo.

"Krmače" razorile Radničku koloniju

I to su brojevi, a kako dane pod bombama pamte obični ljudi u Srbiji?

- Od početka bombardovanja znali smo da može da nam se desi nešto loše, jer je naše naselje Radnička kolonija tik uz vojnu fabriku „Krušik“. Pošto nismo imali sklonište, većina stanara je s početkom rata otišla na sigurnije lokacije, a ja sam dane tokom kojih je „Krušik“ bio „preoran“ bombama provodio u jednoj garaži. Tako je bilo i tog 2. maja, kada je na fabriku palo 120 teških bombi, takozvanih „krmača“, ali je i 8 njih palo na naselje. Tri zgrade su bile potpuno uništene, više od 20 oštećeno, a između njih su bili krateri duboki kao trospratnica. Udarni talas me je bacio nekoliko metara, a kako sam preživeo samo uz trostruki prelom potkolenice, ni sam ne znam – sećao se za „Blic“ Valjevac Dragoljub Tešić, te 1999. godine tehničar, a sada penzioner „Krušika“.

Misija za Muzej detinjstva za vreme bombardovanja

Beograđanka Tamara Klarić je manje od mesec dana pre bombardovanja napunila 11 godina i, kako priča, “posle godina izbeglištva iz Sarajeva, nemaštine i problema, moja porodica je pronašla mir i život je mogao da počne ispočetka”. Ali onda je počeo novi rat.

- Želimo da sutra, kada u “Muzej 78” dođe neki turista iz Holandije, SAD, Španije, pročita da su to napravili obični ljudi koji žive u ovoj zemlji. Doktorka, frizer, advokat, kasirka, pilot, učiteljica. Mi, obični ljudi koji živimo ovde i volimo svoju zemlju, udružili smo se i rekli: „Ovo je nama važno. Ove naše priče su vredne da ih niko ne zaboravi” – kaže Tamara Klarić.

"Dragi građani, srećan vam mir"

Foto: Profimedia Frederic Hugon

Bombardovanje se završilo 10. juna, kada su u Kumanovu delegacije SRJ i NATO potpisale mirovni sporazum kojim je omogućen ulazak stranih trupa na Kosovo i Metohiju, sa čije teritorije su se povukli srpska policija i VJ.

SB UN je usvojio Rezoluciju 1244, u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika u sastavu misije KFOR iz 36 zemalja, a umesto domaćih organa vlasti uspostavljena je civilna misija UNMIK.

Tog dana je preko TV ekrana Slobodan Milošević rekao – “dragi građani, srećan vam mir”.

(Blic)

BONUS VIDEO