NATO ČLANICE DRHTE PRED SRBIJOM! Naša zemlja je NEPRIKOSNOVENI LIDER regiona po pitanju vojne moći, NE MOŽE NAM NIKO NIŠTA!

Prema analizi specijalizovanog vojnog portala Global fajerpauer Srbija je vojni lider u regionu, ispred i onih država koje su u NATO-u. Istovremeno, bez obzira na tvrdnje zvaničnika privremenih prištinskih institucija da se nikad više nije ulagalo u kupovinu oružja i tehnike, lažna država Kosovo je prema ovoj statistici palo na rang listi i sada je gotovo na samom dnu lestvice. Geopolitička previranja utiču i na Zapadni Balkan da ulaže sve više u svoje vojne potencijale. Istovremeno, ovo je region u kome se i bez svetskih trzavica „zveckalo oružjem“, poručuju sagovornici Kosovo onlajna iz Tirane, Skoplja, Prištine i Beograda.

U ocenjivanju vojnih potencijala 145 države sveta, portal Global fajerpauer koristi više od 60 različitih parametara.

Većina zemalja Zapadnog Balkana u 2025. godini zabeležile su pad na ovoj globalnoj listi, ali to nije uticalo na redosled koji je identitačan onom od prošle godine.

Srbija je i dalje vodeća vojna sila regiona bez obzira što je sa 56. pala na 63. mesto.

Njen budžet za odbranu je 2.28 milijardi dolara, sa 25.000 aktivnih vojnika i sa potencijalom da mobiliše godišnje dodatnih 1, 2 odsto vojno sposobnog stanovništva.

Srbija je prošle godine potpisala vredan ugovor sa Francuskom i ušla u "klub rafal", ali te borbene letilice još nisu isporučene, pa i nisu deo ovog istraživanja.

Prema rečima pilota Vojske Srbije, kapetana Miloša Jankovića iz 890. eskadrile, prethodna godina je protekla u znaku opremanja i daljeg jačanja Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Srbije, napominjući da je vazduhoplovstvo Srbije između ostalog ojačano i raketnim sistemima za protivvazduhoplovna dejstva FK-3 i HQ-17AE, radarima GM-400 i GM-200, a značajno mesto zauzeli su helikopteri H-145M u najnovijoj varijanti D3.

I pored kupovine francuskih "rafala" Hrvatska beleži pad na Globaj fajerpauer listi pa je sa 66. sada na 74. mestu. Njen vojni budžet je 1.17 milijardi dolara i u sastavu ima 14. 325 aktivnih vojnika i godišnji potencijal od 1.3 posto za mobilizaciju.

- Hrvatska već nekoliko godina, a zadnjih godinu i pol dana intenzivno, jača svoje oružane snage i svoju poziciju unutar NATO-a. Ove godine smo konačno prošli i 2,5 posto BDP-a za izdvajanje za naoruživanje. Nastavit ćemo dalje, ni tri posto nam nije daleko - izjavio je potpredsednik hrvatske vlade i ministar odbrane Ivan Anušić tokom Minhenske bezbednosne konferencije.

Albanija jedina beleži rast na Global fajerpauer listi i sa 90-te spustila se na 78. poziciju.

Vojni budžet ove zemlje je 558 miliona dolara, u sastavu ima 6.600 pripadnika i dva procenta godišnjeg potencijala za mobilizaciju.

Sa budžetom za odbranu koji je nešto veći od 388 miliona dolara, Severna Makedonija je pala za dva mesta i sada je 112. mesto. U aktivnom sastavku vojske je 9.000 pripadnika, sa potencijalom za mobilizaciju od 1.3 odsto vojno sposobnog stanovništva.

Crna Gora je zadržala prošlogodišnju 127. poziciju. Njen budžet je 148 miliona dolara, angažovano je 2.350 pripadnika i još toliko (0,6 posto) bi moglo da se mobiliše.

Bez obzira što ima veći vojni budžet od Crne Gore - 126 miliona dolara, Bosna i Hercegovina je u odnosu na prošlu godinu pala za 16 mesta i sada je 132. na listi. U sastavu ima 12.770 pripadnika oružanih snaga i potencijal da mobiliše još 1, 3 odsto.

Najlošije je pozicionirana jedina lažna država na Zapadnom Balkanu - Kosovo, koje je od 145 rangiranih država na 141. mestu. Iza su Somalija, Centralnoafrička republika, Benin i Butan.

Lažna država Kosovo je 2024. godine zauzimala 135. poziciju.

Sa budžetom koji je nešto veći od 260 miliona dolara, u sastavu KBS-a je prema navodima Globaj fajerpauera 10.000 pripadnika. Potencijalno, na godišnjem nivou moglo bi da mobiliše dodatnih 0.9 procenata ljudstva.

Foto: Tanjug/AP

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je krajem prošlog meseca na konferenciji "Nacionalna otpornost - izazovi i put napred" izjavio je da su, kupovinom oružja za tzv. KBS, počele duboke reforme u sektoru odbrane i bezbednosti.

Takođe je najavljeno i da bi Kosovo moglo da otvori svoju prvu fabriku namenske industrije.

Kandidat Pokreta Samoopredeljenje za poslanika i ministar odbrane Ejup Maćedonci je putem video poruke objavljene na Fejsbuku izjavio da će vojni budžet u naredne četiri godine biti veći od milijardu evra.

Ipak, bivši komandant Kosovskih bezbednosnih snaga Kadri Kastrati smatra da bi Kosovo, s obzirom na globalne bezbednosne okolnosti, trebalo da izdvoji najmanje šest odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu kako bi se ubrzala transformacija KBS-a.

Globalne pretnje i posledice

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da se naoružavanje regiona treba tumačiti kao posledicu globalne situacije koja "nije ni malo ružičasta".

U tom svetlu, Lunić smatra da bi i Srbija, bez obzira što je regionalni vojni lider kojoj trenutno ne preti "eminentna opasnost" trebalo da promeni svoju strategiju nacinalne bezbednosti.

- Sudeći po svemu što se dešava u našem okruženju, vreme je da se strategija nacionalne bezbednosti upodobi i da se prilagodi aktuelnoj situaciji. A, aktuelna situacija, globalno, tako i u Evropi nije ružičasta sasvim sigurno - kaže Lunić.

Komentarišući podatke iz rang liste Global fajerpauera ovaj vojni analitičar kaže Hrvatsku i Kosovo treba posebno sagledavati.

- Hrvatska je punopravna članica i EU i Nato i deo svog suvereniteta je prenela na EU i Nato. Ona pokušava da ispuni standarde Natoa koji su u ovom trenutku dva posto, a verovatno će ići i više nakon ovogodišnjeg samita Natoa u Holandiji - kaže Lunić.

S druge strane, ističe, Kosovo nije u Natou, ali ima tendenciju da uspostavi 2028. svoje oružane snage i da na neki način "uspostavi savezničke odnosa sa moćnim država u regionu, ali i na globalnom nivou", 

Srbija nema razlog da zbog toga strahuje, poručuje.

- Kosovo, s obzirom na svoj bruto nacionalni dohodak nikada neće biti stvarna pretnja Srbiji, ukoliko ne dođe do nekih tektonskih poremećaja u regionu, u smislu geopolitičkih snaga - ocenjuje Lunić.

"Vojne investicije" i istorija

Tako ne misli nekadašnji glavni inspektor tzv. Kosovske obaveštajne agencije (KIA), a sada advokat iz Prištine Škeljzen Sopjani.

Ulaganje u vojsku u regionu vidi kao direktnu posledicu činjenice da Srbija u tome prednjači.

- Srbija je jedna od zemalja u regionu koja je prošle godine najviše uložila u vojsku. I to onda tera i druge zemlje da povećaju svoje vojne i bezbednosne investicije, kao što su Hrvatska, Kosovo ili Albanija. Znamo da Srbija još nije odustala od svojih težnji za proširenje svojih granica. I svi njeni susedi, posebno iz eks Jugoslavije su zabrinuti zbog toga. To će značiti povećanje troškova odbrane svih drugih zemalja, pa čak i Albanije - kaže Sopjani za Kosovo onlajn.

Komentarišući istraživanje portala Global fajerpauer u kome je Srbija rangirana kao najmoćnija vojna sila regiona, a Kosovo je na poslednjem mestu, ovaj stručnjak ističe da to ne treba da iznenađuje.

- Poslednje vojno rangiranje ne iznenađuje znajući da je Srbija istorijski jedna od najmoćnijih vojnih sila u regionu i da je dosta toga nasledila iz bivše Jugoslavije. Ipak, ovo rangiranje ne bi trebalo da bilo koga da zaplaši - objašnjava Sopjani.

Nacionalni interesi

Analitičar i glavni urednik Suri TV Bledian Koka kaže da je ulaganje u odbranu važan nacionalni interes za svaku zemlju, ali da bez obzira na regionalnu "trku u naoružavanju" ne treba očekivati sukobe na prostoru Zapadnog Balkana.

- Trka u naoružavanju zemalja Zapadnog Balkana ne bi trebalo da bude znak priprema za mogući regionalni sukob. Bez obzira na nedavne međunarodne događaje, nakon izbora u SAD i novog pristupa američke administracije svetskim konfliktima takav scenario ne treba očekivati. Međutim, bez obzira što su ti sukobi daleko od našeg regiona, oni i dalje predstavljaju opasnost. Nato zato i postoji. Zbog toga, a nadam da neće doći do novih sukoba, svakoj od zemalja regiona ipak mora biti prioritet da bude vojno spremna da odgovori na svaki izazov - ističe Koka za Kosovo onlajn.

Ulaganje u odbranu mora biti i od nacionalnog interesa svake države, poručuje.

- Vojne investicije ne bi smele da budu samo izborna obećanja, već preduzimanje koraka u skladu sa nacionalnim interesima. Lideri moraju da shvate da njihove zemlje, bez obzira kojoj alijansi pripadaju, moraju imati i sopstveni potencijal za odbranu u slučaju agresije - naglašava Koka.

Komentarišući činjenicu da je Albanija jedina u regionu skočila na rang listi vojnog portala Global fajerpauer sa 90 na 78 mesto, ovaj analitičar to vidi kao posledicu ispunjavanja obaveza koja su preuzeta ulaskom u Nato 2008. godine.

- Prema tim obavezama, predviđeno je da svaka zemlja članica Natoa mora da uloži dva odsto godišnjeg državnog budžeta za vojsku - kaže Koka.

Podseća da članstvo u Natou ne podrazumeva samo kolektivu odbranu u slučaju napada, već i sopstveni kapacitet da se u slučaju agresije odbrani i uzvrati.

Ovaj princip, primećuje, bio je najveći argument tokom predizibne kampanje na Kosovu.

- Vidim da je ova tendencija uočljivija na Kosovu nego u Albaniji. Naročito tokom prošle izborne kampanje. To je bila jedna od glavnih tema i jedno od glavnih obećanja premijera Kurtija. Dakle, proširenje i povećanje ulaganja u vojsku. Mislim da potreba za odbranom zemlje ne može služiti samo predizbornoj kampanji. Kosovo treba da bude spremno da se brani u svakom slučaju, posebno s obzirom na region u kome se nalazi - smatra Koka.

Govoreći o planovima Albanije naglašava da je greška instistiranje na povećanju budžeta za vojsku.

- Želja albanske vlade da poveća potrošnju za odbranu do 2,5 odsto je više neka vrsta nepotrebne servilnosti. To nije moguće postići u zemlji sa malim finansijskim potencijalom i veoma velikim ekonomskim izazovima kao što je Albanija. Nenormalno je da se vlada takve zemlje ponaša kao da je vojna velesila, kada to nije ni potrebno. Slažem se da Albanija ima obavezu da poveća budžet za odbranu na dva odsto, prema obavezama u Nato alijansi, ali sve drugo su nepotrebna obećanja - zaključuje Koka.

Bezbednost i ekonomija

Bivši makedonski ambasador i analitičara iz Skoplja Risto Nikovski smatra da naoružavanje Zapadnog Balkana treba posmatrati kao odgovor na "krhku globalnu situaciju" i da bi bilo mnogo pametnije da se region posveti ekonomskom razvoju inače će postati "slepo crevo Evrope".

- Svi se naoružavaju, pa i Kosovo, i to je na neki način odgovor na globalnu situaciju, koja je po mnogo čemu krhka, koja nekako ide nizbrdo, a svaka država pokušava da ojača svoju bezbednost - kaže Nikovski u razgovoru za Kosovo onlajn.

Objašnjava da naoružavanje ima opravdanje u obezbeđivanju bezbednosti za svaku zemlju.

- Bezbednost je uključena u mnoge stvari, pa ti napori imaju svoje opravdanje. Međutim, mora se naglasiti i da rata na Balkanu neće biti. Razlog je vrlo jasan. Posle raspada Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, glavna sila u regionu su SAD. Oni sve kontrolišu i neće dozvoliti bilo kakvo novo vojno narušavanje mira. Ako dođe do rata, Rusi se vraćaju, a ako postoji nešto što Amerikanci ne žele u regionu, to su Rusi. Dakle rata neće biti i bilo bi mnogo pametnije kada bi ove naše balkanske zemlje posvetile više pažnje ekonomskom razvoju, jer postajemo, na neki način ’slepo crevo’ Evrope - naglašava ovaj analitičar.

Komentarišući podatke Global fajerpaufera po kome je Srbija vojni lider u regionu, Nikovski kaže da je taj redosled logičan i posledica naglašenog naoružavanja u regionu.

- Hrvatska je prva počela da kupuje rafal francuske avione, kupivši celu eskadrilu od 12, sledila je i Srbija koja je kupila i naručila još 12 aviona, 2.7 milijardi evra je ogroman novac - navodi on.

Ipak, upozorava, ove podatke treba razumeti u kontekstu.

- Mora se uzeti u obzir da je Balkan podeljen na članice Natoa, sve osim poslednje tri, a to su Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija. Unutar Natoa se zna da je naoružanje već imperativ - precizira Nikovski.

Smatra i da bi bila "katastrofa" ukoliko Nato odluči da se izdvajanje za vojni budžet sa dosadašnjih dva, poveća na pet odsto BDP.

- To će biti katastrofa, ne samo za članice Natoa, već i šire. I ove druge zemlje koje nisu u Natou, ove poslednje tri, moraće da slede tu politiku na ovaj ili onaj način, a to zajedno vodi u negativnom pravcu - ističe Nikovski.

Činjenica da je Srbija, u ovom rangiranju na prvom, a Kosovo na poslednjem mestu neće niti ohrabriti, niti motivisati aktere na dodatna vojna ulaganja.

- Ne postoji takav izazov. Kosovo je po mnogo čemu najmanje i sa svojim statusom koji na neki način ima, prirodno je da su ta bezbednosna pitanja i njihov bezbednosni okvir malo konkretniji i da se razvijaju u specifičnim uslovima. Činjenica je da im Turska pomaže i u bezbednosnom smislu, tako da mislim da Kosovo ide putem koji je uobičajen u regionu i svetu - navodi Nikovski.

Problem vidi u pogrešnoj politici u regionu da se ne ide ka ekonomskom razvoju i povezivanju što je, tvrdi, projekat Otvoreni Balkan omogućavao.

- Mislim da je to pogrešna politika za sve, ne samo za Kosovo, jer treba da idemo ka ekonomskom razvoju. Šteta što je projekat Otvoreni Balkan propao. Granice treba relativizovati, jer se Evropska unija neće širiti, to je odavno činjenica i na nama je da li ćemo učiniti sve da se približimo evropskom standardu života, evropskim uslovima i kriterijumima ili ćemo ostati ’slepo crevo’ na Balkanu, u Evropi - upozorava.

Otuda je njegova poruka regionu, i zemljama koje su u Natou i onima koje nisu da se usmere na razvoj.

- Sve ove balkanske zemlje koje su i u Natou i van njega treba da budu usmerene na razvoj, na najširu moguću saradnju, samo to nam svima otvara perspektivu - uveren je Nikovski.

Smatra da je rat u Ukrajini doprineo jačanju odbrambenih kapaciteta, ali da se izborom nove američke administracije „diktira nova politika koja donosi fundamentalne promene na međunarodnom planu“.

- To bi trebalo da bude primer koji treba da slede sve zemlje na Balkanu i šire u Evropi. Samo tako ćemo se pridružiti onim novim, pozitivnim vetrovima koji duvaju i gde će ’deo kolača’ biti i za sve nas. Ukoliko krenemo u suprotnom smeru i suprostavimo se, to će  povampiriti stare istorijske sindrome - upozorava ovaj analitičar.

Piše: Arsenije Vučković

BONUS VIDEO