SLOMIO KRST NA HRAMU, PA UMRO U TEŠKIM MUKAMA! Alema Kurtija stigla BOŽJA KAZNA za skrnavljenje srpske svetinje na Kosovu

Božja kazna stigla je Albance koji su na današnji dan pre 21 godinu skrnavili i palili srpske svetinje na Kosovu i Metohiji.

Alem Kurti, koji je lomio krst na srpskom manastiru, umro je 2015. u prištinskoj bolnici u teškim mukama, posle borbe s rakom koji mu je razorio jetru i pluća! Zbog Kurtijevog greha ispaštali su i mnogi članovi njegove porodice, koji su, poput njega, teško oboleli i umrli.

Kurti je tokom martovskog pogroma divljački polomio, a potom bacio krst sa Crkve Svetog Ilije u Podujevu. Pred smrt je, kažu, trpeo nesnosne bolove.

Od Kurtijeve smrti, mnogi Albanci s Kosova se, pričali su srpski sveštenici, plaše i da priđu pravoslavnim svetinjama bojeći se kletve.

- Alem Kurti nije jedini Albanac koji je stradao od kletve i božje kazne jer je oskrnavio našu svetinju, bilo ih je još koji su umrli u mukama. Božja kazna je spora, ali dostižna. Ovo im je svima opomena, za sve one koji bi ubuduće imali takav plan da to ne čine - ispričao je svojevremeno za Srpski telegraf Velja Stojković, bivši paroh orahovački, koji je služio u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice.

Martovski pogrom počeo je posle smišljenog emitovanja na RTK da su dvojicu albanskih dečaka Srbi iz Zupča navodno utopili u Ibru, u selu Čabar kod Zubinog Potoka. Istraga Unmika utvrdila je da su optužbe bile lažne.

Rada Vujović, jedna od tada dvadesetak Srba preostalih u urbanom delu Kosova Polja, pričala je pre nekoliko godina za naš list da je tog 17. marta 2004. celo Kosovo Polje bilo u plamenu. Ona se zatekla u zgradi Unmik policije u Prištini, a Srbima je rečeno da ni po cenu života na izlaze iz prostorija. Sutradan su ih prebacili u Mašinski park - zgrada Ju programa, gde je bilo oko 400 Srba, od kojih pedesetak dečaka i devojčica mlađih od 15 godina.

- Videvši da Kosovo Polje gori, da je ubijeno troje, jedan poliven benzinom i spaljen, da gori Dom zdravlja i da se pacijenti iz ruske bolnice evakuišu, mi u Ju programu odlučili smo da postavimo živi štit. Stariji su s motkama i gvozdenim šipkama zalegli ispred ulaza, žene s kantama vode su čekale u hodnicima... - pričao je za Srpski telegraf tada Dragan Košanin.

BONUS VIDEO