KOGA VIDI SVETI MARKO DA RADI, KAZNI GA GROMOVIMA, GRADOM I OLUJOM! Na Markovdan ne bi trebalo da se SPAVA, a OVI običaji posebno se poštuju!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 8. maja, obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku – Markovdan. Ovaj svetac poštovan je ne samo kao pisac jednog od četiri Jevanđelja, već i kao zaštitnik mnogih pravoslavnih domaćinstava koja Markovdan proslavljaju kao krsnu slavu.

Prema predanju Srpske pravoslavne crkve, Sveti Marko bio je Jevrejin iz plemena Levijevog, učenik Svetog apostola Petra. Pripadao je grupi Sedamdesetorice Hristovih apostola, a bio je i prvi episkop u Aleksandriji. Njegovo Jevanđelje napisano je po molbi rimskih hrišćana i najpre je prikazano apostolu Petru, koji ga je potvrdio kao istinito i preporučio vernicima.

Običaji za Mitrovdan

Za Markovdan se vezuje mnoštvo narodnih verovanja i običaja, koji se i danas poštuju, naročito u seoskim sredinama. Ovaj praznik naziva se „blagim danom“ i smatra se vremenom za odmor, molitvu i uzdržavanje od teških fizičkih poslova.

U mnogim delovima Srbije veruje se da se posle Markovdana može početi sa okopavanjem kukuruza i rasađivanjem kupusa – kako bi prinosi bili obilni. Ipak, na sam dan praznika, poljoprivrednici se uzdržavaju od bilo kakvog rada na njivi. Veruje se da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa ako nekoga zatekne u radu, kazniće ga olujom, gromovima i gradom koji mogu uništiti letinu.

Zanimljivo je i narodno verovanje da bi ljudi koji inače vole da dremnu tokom dana, trebalo da izbegnu spavanje baš na Markovdan – kako ne bi bili pospani i bezvoljni tokom cele godine. Iznimka postoji samo za one koji su spavali na Đurđevdan – njima se savetuje da i danas odremaju kako bi, prema narodnom predanju, „iz sebe isterali“ pospanost i moguće bolesti.

U selima širom Srbije, ovaj dan se od davnina poštuje kao svet i opasan. U Gornjoj Pčinji Svetog Marka nazivaju „Marko Gradobija“, pa se na današnji dan niko ne usuđuje da radi, kako grad ne bi uništio sav trud i rod. Kovači su Markovdan zvali i Mistrovdan – verovalo se da bi im, ukoliko bi radili na ovaj dan, miševi izgrizli mehove, čime bi ostali bez osnovnog alata.

Markovdan, kao i drugi praznici iz bogatog kalendara Srpske pravoslavne crkve, predstavlja spoj duhovnosti i narodne mudrosti. I danas podseća na značaj poštovanja vere, tradicije i ciklusa prirode, kao i na potrebu da s vremena na vreme zastanemo – i odmorimo, u miru i molitvi.

BONUS VIDEO