Rudnik ne bi ni zagadio ni potrošio vodu u dolini Jadra

Međutim, stručnjaci s naših renomiranih fakulteta koji su radili studije o proceni uticaja na životnu sredinu utvrdili su da to toga ne bi došlo.

- Za potrebe projekta Jadar, u najvećoj meri bi se koristile prečišćene podzemne rudničke vode i prikupljena kišnica, tako da ne bi bilo negativnog uticaja na izvore vode koje koristi lokalno stanovništvo. Voda iz priobalja Drine, koja nije pogodna za korišćenje kao voda za piće, povlačila bi se povremeno u manjim količinama. Takođe nema mesta strahu da će rudnik i procesno postrojenje zagaditi reke i podzemne vode. Podzemna eksploatacija bi se odvijala na dubini od okvirno 400 metara u prostoru koji je vodonepropusnim slojevima izolovan od izvorišta voda, a sve otpadne vode bile bi tretirane u najsavremenijem sistemu za prečišćavanje - objašnjava profesor Dinko Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta.

Prečišćavanje do kvaliteta rečne vode

U postrojenju za tretman otpadnih voda koristila bi se reverzna osmoza, jonska izmena i druge visokoefikasne tehnologije za uklanjanja nečistoća. Nakon što se ovaj inicijalni proces prečišćavanja završi, predviđen je proces oplemenjivanja pre ispuštanja u Jadar kako bi se obezbedilo prisustvo svih odgovarajućih minerala. Time bi se obezbedilo da vode koje se ispuštaju u lokalni rečni sistem budu bezbedne i istog kvaliteta kao one u reci, u ovom slučaju po zakonima Republike Srbije druge klase kvaliteta površinskih voda. To znači da nema rizika od katastrofičnog scenarija koji se širio na društvenim mrežama i u pojedinim medijima – da bi zagađenje voda preko Jadra i Drine došlo sve do Save i Dunava.

Kako bi podaci o kvalitetu voda bili javno dostupni, Rio Tinto planira da tokom čitavog životnog veka rudnika angažuje laboratoriju, akreditovanu u skladu sa domaćom zakonskom regulativom, koja bi redovno analizirala sve otpadne vode.

Foto: Rio Tinto

I poljoprivreda i rudarstvo

U javnosti se neretko čuju tvrdnje da će otvaranje rudnika ugroziti podzemne izvore vode u Mačvanskom regionu koji bi mogli da obezbede vodu za piće za 85 miliona ljudi. Međutim, predviđene aktivnosti u okviru Projekta „Jadar“ ne bi uticale na ove rezerve s obzirom na fizičku udaljenost od Mačvanskog regiona, ali i zbog planiranih zaštitnih mera, standarda i kontrola.

Takođe nema mesta brigama da će projekat uništiti poljoprivredu na izuzetno plodnoj zemlji lozničkog kraja. U pitanju je još jedna od brojnih dezinformacija koje su plasirali protivnici.

„Jadar“ je planiran kao podzemni rudnik, što uključuje brojne prednosti, naročito kada je u pitanju poljoprivreda. Takav rudnik emituje manje prašine i sveukupno ima manji uticaj na životnu sredinu tako da bi meštani u zoni oko rudnika najnormalnije mogli da se bave zemljoradnjom i stočarstvom i da bez brige koriste vodu koju su i do sada koristili.

Projekat predviđa primenu i drugih savremenih tehnologija koje garantuju usklađenost sa ekološkim standardima Srbije i Evropske unije. Nema, dakle, osnova za apokaliptične scenarije koje šire pojedini kritičari - da eksploatacija litijuma neminovno vodi do devastacije. Eksploatacija litijuma već je u toku ili u planu u preko 20 projekata širom Evrope, dok se zemlje na Starom kontinentu međusobno takmiče ko će prvi otvoriti rudnik kako bi obezbedile ključnu sirovinu za zelenu tranziciju i ekonomski napredak.

BONUS VIDEO